Srce zdrave osobe u miru napravi 50-99 otkucaja u minuti. Brži rad srca se naziva tahikardija, sporiji bradikardija. Ubrzan rad srca registrujemo pri fizičkom naporu, uzbuđenju, povišenoj telesnoj temperaturi, pojačanoj funkciji štitaste žlezde. Tahikardija može da se javi i kod gubitka soli i vode, niskog krvnog pritiska, stanja šoka, anemije. Deca imaju brži rad srca od odraslih. U toku sna frekvencija rada srca se smanji i veoma često padne na 40/min i niže. Poremećaji ritma najčešće nemaju veliki patološki značaj i mogu se javiti kod normalnog srca. Oni mogu da ukažu na neki drugi ekstrakardijalni poremećaj na koji srce reaguje i u tom smislu imaju određeni dijagnostički značaj. Sinusna tahikardija je često uzrokovana somatovegetativnim poremećajima - nastaje usled opadanja tonusa parasimpatikusa i povećanja tonusa simpatikusa, dok je sinusna bradikardija posledica obrnutih mehanizama. Sva odstupanja u učestalosti rada srca koja nisu posledica bolesti ne lečimo, a kada su posledica bolesti onda lečimo osnovnu bolest. Tahikardije se mogu dobro lečiti lekovima ukoliko lekar proceni da su klinički značajne. Poremećaje ritma srca sa bradikardijom koji predstavljaju klinički problem rešavamo postavljanjem veštačkog vodiča srčanog ritma „pejs mekera”. Medikamentima se bradikardije leče retko ili kratkotrajno dok se ne postavi arteficijelni vodič ritma.
Ukratko ću pomenuti značajnije poremećaje ritma srca koji se manifestuju kao tahikardija.
Tahikardija može biti posledica ekstrasistola –vanrednih srčanih otkucaja, apsolutne tahiaritmije - prebrzo neravnomerno kucanje srca, epizoda stalnog kruženja impulsa koji idu u nizu i imaju izrazito visoku učestalost - paroksizmalne supraventrikularne tahikardije i sinusne tahikardije - ravnomerno ubrzanog rada srca.
Kada govorimo o ekstrasistolama pominjemo one koje nastaju u pretkomori supraventrikularne, u sprovodnom sistemu srca - nodalne i u srčanim komorama - ventrikularne ekstrasistole. Pretkomorske ekstrasistole se ubrajaju u najbenignije poremećaje ritma, i mogu se javiti kod potpuno zdravih osoba. Ponekad mogu biti prvi znak ozbiljnog srčanog poremećaja. Nodalne ekstrasistole se mogu sresti kod ozbiljnijih srčanih oboljenja uključujući zapaljenja srćanog mišića i koronarnu bolest. Komorske ekstrasistole su često znak organskog srčanog oboljenja. Kada se javljaju kod osoba koje nemaju strukturno oštećenje srca ne zahtevaju lečenje, ali ukoliko su povezane sa disfunkcijom leve komore zahtevaju ozbiljnu procenu stanja bolesnika i težine aritmije.
Apsolutna tahiaritmija je posledica neskladnog rada komora u odnosu na pretkomore pri čemu je rad komora vrlo brz. Ovaj poremećaj ritma srca je ozbiljnog karaktera i znatno se češće javlja kod organskih oboljenja srca, teže disfunkcije štitaste žlezde i naročito kod starijih bolesnika.
Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija se može se javiti kod bolesnika koji nemaju strukturno srčano oboljenje, ili kao znak ozbiljne srčane bolesti. Klinička slika i ozbiljnost situacije zavise od brzine tahikardije (150-250 udara/min) i osnovnog oboljenja. Kada nastaje u neoštećenom miokardu dobro se podnosi, a može da se prekine određenim teraputskim manevrima (Valsalvin manevar, masažom karotidnog sinusa) ili intravenskom primenom lekova koji veoma efikasno zaustavlja ovu tahikardiju. Ako se ovaj poremećaj ritma javlja retko, ne zahteva preventivnu terapiju, ali ako dovodi do ozbiljnih simptoma i srčane insuficijencije treba ga prevenirati antiaritmicima.
O sinusnoj tahikardiji smo već govorili u uvodu pošto sam na osnovu vašeg pisma pretpostavio da se kod Vas radi o sinusnoj tahikardiji (iako nemam uvid u EKG ) koja je u suštini najblaža varijanta poremećaja ritma srca. Za procenu ritma i električne aktivnosti srca je značajno pratiti EKG ali je vrlo značajno uraditi 24 satni Holter EKG kojim se mogu dobiti dragoceni podaci o radu srca tokom različitih dnevnih aktivnosti. Korisno je uraditi i Ultrazvučni pregled srca kojim dobijamo podatke o morfologiji i snazi srca kao i protocima na nivou srčanih šuplina. Što se tiče funkcije štitaste žlezde ona je kod Vas na nivou normalnih vrednosti i treba je pratiti na tri meseca. Nalaz ultrazvučnog pregleda štitaste žlezde nije zabrinjavajući ali bih ja preporučio da Vas pregleda doktor endokrinolog koji bi sam obavio UZ pregled, prekontrolisao hormone štitaste žlezde i imao celovit pristup problemu.
Dobro je što dobijate beta blokatore ( tabl.Presolol) i uzimajte ih do doze koja će uspostaviti vrednosti pulsa od 60-75 otkucaja /min, ta doza će verovatno biti dovoljna i da dobro reguliše krvni pritisak. Maksimalna doza Presolola je 2×100 mg ali je dobro da o povećanju doze ili eventualnoj zameni beta blokatora konsultujete svog lekara.