Diskusije : Zdravlje

 Komentar
Probioticki jogurt - kako da sam napravim?
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
03. oktobar 2009. u 16.43
Cao svima,

interesuje me kako da napravim probioticki jogurt? Dali je dovoljno kupiti obično mleko 3,5% masno, i u njega dodati nešto probiotickog jogurta??? Dali će u tom slučaju nastati ponovo probioticki jogurt ili će nastati obici jogurt?

Čuo sam da je prema gore opisanom metodu, moguće proizvesti samo „Yakult” probioticki jogurt, dok je ostale probioticke jogurte nemoguće u potpunosti proizvesti na gore navedeni način. Prema pisanju nekih njemackih agencija koje se bave tom problematikom, proizvodjaci u EU prave potpuno obični jogurt, pa mu na kraju dodaju odredjene probioticke kulture. Iste agencije tvrde, da je jedini „Yakult” probioticki jogurt cist proizvod probiotickih bakterija!!!

Dakle, šta da radim??? Da kupim Yakult jogurt i uz pomoć njega proizvedem nove kolicine jogurta ili da jednostavno kupim potpuno normalni jogurt i dodam mleku???

Sem toga, ako neko zna interesuje me dali da koristim pasterizovano, homogenizovano ili kakvo već melko?

Unapred hvala svima
sta-li-ja-radim-ovde
(radim)
03. oktobar 2009. u 22.01
Svi jogurti su probioticki zato što postoji samo jedan način da se napravi jogurt: dodavanjem probiotskih bakterija i zagrevanjem tako da one svare mlecni secer (laktozu) i preobrate ga u kiselinu. Jedina razlika između jogurta je u dve stvari: koje bakterije su koriscene za proizvodnju i da li je jogurt pasterizovan posle proizvodnje. Ako je pasterizovan, onda su time ubijene probiotske bakterije. To ne utice na ukus, ali se smatra manje zdravim jer bi bilo dobro da se te bakterije unesu jer ih i mi imamo u stomaku pa nam pomazu da održimo zdravu probiotsku stomacnu floru. Oni jogurti koji nisu pasterizovani krace traju i postoji teoretska opasnost da se u njima razvije neka nezdrava kultura bakterija.

Što se razlicitih probiotskih bakterija tiče, najcesce se korsite: acidophilous (one proizvode dosta kiseo jogurt i najcise se nastanjuju u tankom crevu), zatim termofilus, i bifidus. Ove poslednje se koriste najmanje jer su najskuplje.

Ako mozete da nađetejogurt na kojem piše „žive kulture”, onda od tog jogurta mozete napraviti sami svoj jogurt koji će na kraju imati iste bakterije kao i taj jogurt koji ste kupili, pa samim tim i jako sličan ukus. Ako pravite jogurt od običnog mleka i jogurta, onda će vam trebati puno sreće i umeca da dobijete bilo šta, jer u običnom jogurtu skoro ni da nema živih bakterija.

Ako živite na zapadu, mozete da nađeteu radnjama ili preko interneta kulture bakterija za jogurt; neke su već pomesane, a neke morate vi sami da mesate (recimo 50% acidofilus, 25% termofilus, 25% bifidus). Kupiti svoje kulture jogurta je najbolje, mada ne garantuje rezultate jer najvaznija stvar za proizvodnju jogurta je temperatura i trajanje. Morate da budete u stanju da kontrolisete temperaturu u okviru svega 2-3 stepena. Idealna temperatura je, logicno, oko 37-40C i nikako ne vise od toga.
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
04. oktobar 2009. u 05.20
Evo još nekih informacija:

Živim u Njemackoj. Ovde npr. Nestle prodaje Probioticki jogurt LC1. Na pakovanju ne piše da ima žive kulture u jogurtu, ali ako naglasava da se radi o LC kulturi, to bi valjda trebalo da znači da su još uvek žive?

Koje mleko je idealno za pripremu jogurta?

Pasterizovano, visoko zagrijano, neobradjeno?

Neobradjeno je najteze pronaći, prodaje se samo u posebnim BIO trgovinama, po visokim cenama, i sa upozorenjem „cisto prirodno, neobradjeno, pre upotrebe obavezno prokuvati”!!!!

Odakle da pocnem?

Pozdrav

ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
04. oktobar 2009. u 05.26
imam još jedno pitanje: Šta mislite o masinama za pravljenje jogurta? Radi se o posebnoj zdjeli, sa grejacem koji konstanto održava temperaturu na 37-42 stepena.

Dali elektromagnetno polje koje se stvara oko grejaca, utice na molekularnu strukturu proizvoda?

Godinama se protivim mikrotalasnoj pecnici, pa bi sad bilo bez veze pa pravim jogurt na pogresan način!!!

:)
sta-li-ja-radim-ovde
(radim)
04. oktobar 2009. u 16.19
„ako naglasava da se radi o LC kulturi, to bi valjda trebalo da znači da su još uvek žive? ”

- Ne, u zavisnosti od zemlje, oni moraju manje ili vise detaljno da napisu koja kultura je koriscena u proizvodnji jogurta. Takođe u mnogim zemljama je čak i zabranjeno prodavati nepasterizovan jogurt... tako da su sve sanse da je i taj jogurt pasterizovan. Kada jogurt ima žive bakterije u sebi, znaci kada nije pasterizovan onda to jasno piše na pakovanju. Na engleskom to obično piše ovako: „Contains live probiotic cultures”. Ako to ne piše, onda je pasterizovan i nema žive bakterije u sebi.

„Koje mleko je idealno za pripremu jogurta?”

Bilo koje. Mnogo je vaznije koliko laktoze ima u mleku i u tu svrhu se često dodaje mleko u prahu da bi se povecala gustina mleka pa samim tim i jogurta. U odnosu na fabricki proizveden jogurt, kucni jogurt je obično vrlo redak i vodnjikav upravo zato što je pravljen od samog mleka bez dodatog mleka u prahu.

Što se masina za jogurt tiče, to nije losa ideja zbog preciznog održavanja temperature, ali je loše ako su posude od plastike. Treba naći masinu koja koristi staklene posude za jogurt. Plastika je daleko gora od mikrotalasa. Uticaj samog magnetnog polja koje se stvori u toj masini je nikakvo tj nije opasno. Mikrotalasna ima los uticaj ali koristi sasvim drugu tehnologiju koja ne može da se poredi sa malom masinom za pravljenje jogurta. Ringla na kojoj podgrevate mleko daleko vise „zraci” od te masine...
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
04. oktobar 2009. u 16.39
Svaka cast na brzim i detaljnim odgovorima.

Ali evo imam još jedno podpitanje: Ako su LC bakterije u pomenutom jogurtu pasterizacijom pobijene, pa to onda vise nije probioticki jogurt, ili gresim ???

Prema mom dosadasnjem shvatanju, čim neko na nalepnici reklamira da se radi o probiotickom jogurtu, trebalo bi da su bakterije žive, ako to ne bi bilo tako onda bi kupovina takvog jogurta u odnosu na onaj najjeftiniji i najobičniji bila besmislena.

Ako može komentar i odgovor, bio bih vam puno zahvalan.

P.S. Sutra idem do prodavnice BIO (ECO ili organika) hrane da kupim mleko i jogurt.
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
04. oktobar 2009. u 16.42
Recimo jedna ovaka masina za jogurt.

http://www.tchibo.de/is-bin/INTERSHOP.enfinity/eCS/Store/de/-/EUR/TdTchDisplayProductInformation-Start?Prod... tSKU=0002841&produkt=Joghurt-Bereiter

pravda_i_istina
05. oktobar 2009. u 00.35
prvo se mleko pasterizuje, pa se onda dodaju bakterije

a ti kada prtavis možeš i da ga prvo prokuvas, delimnicno ohladis, pa dodas malo kiselog ili jogurta, dobro promesas, pa održavas sve da miruje na odredjenoj toplo-mlakoj temperaturi nekoliko sati (ja potapam u toplu vodu da bi bilo toplo sa svih strana)
pravda_i_istina
05. oktobar 2009. u 00.37
nuduci da se ta voda hladi, nekoliko puta na kratko (sve stoji na ringli) DOGREJEM, ALI NE PUNO, NE SME DA BUDE VRUCE
pravda_i_istina
05. oktobar 2009. u 00.40
Kada jogurt ima žive bakterije u sebi, znaci kada nije pasterizovan onda to jasno piše na pakovanju. Na engleskom to obično piše ovako: „Contains live probiotic cultures”. Ako to ne piše, onda je pasterizovan i nema žive bakterije u sebi.

=========

gde li pokupi to znanje???

trandafilko
05. oktobar 2009. u 13.09
Odrastao sam na organik probiotiku, zvanom domaće kiselo mleko.
Nije tu bilo pasterizacije. Kad se kuvano mleko ohladi dotle da bude mlako,da bakterije ne stradaju, stavi se kašika-dve starog kiselog mleka, promeša, prekrsti kašikom i ostavi da „radi”.
Naravno, kod kupovnog kiselog mleka pazim na rok trajanja.
A to domaće, znate kad je najbolje: kad toliko uskisne, „užljuća” kako stari kažu, da počne da šušti i da po vrhu iskaču klobuci, tada mu dodaš malo vode i promešaš.

Nikakvo mu pivo nije ravno u smislu osveženja. Jedino boza može da mu parira.

Nego, pokušavao sam tako da pravim kefir, sa kađikom „starg” kefira u kuvano mleko. Ali ne može, za kefir treba posebna procedura. Jer, kefir je valjda na bazi gljivica.
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
05. oktobar 2009. u 17.16
Kupio BIO Jogurt sa živim bakterijama i Bio mleko. Sve pomesao, predhodno mleko zagrejao na 38°C. Sad sve stoji umotano u deku i da bi se odrzala temperatura stavio sam i vrucu gumenu termosku pokraj boce sa jogurtom.

Pa da vidimo šta će da bude do sutra.

Nego, kad već može jogurt da se ovako napravi, ima li neko neki dobra recept za sir i kajmak??? Interesantna su mi oba, kako Srbijanski tako i Bosanski.

Pozdrav
sta-li-ja-radim-ovde
(radim)
05. oktobar 2009. u 17.36
„Ako su LC bakterije u pomenutom jogurtu pasterizacijom pobijene, pa to onda vise nije probioticki jogurt, ili gresim ???”

Ipak jeste jer ne postoji drugi način da se proizvede jogurt. Samo sto su se setili da ga reklamiraju na drugi način dok neki drugi nisu.
Sa druge strane, moguće je da to „LC” bude skracenica za „Live Cultures”... ako je uz to i skup, onda su sve sanse da jeste. Mada na Engleskom je skracenica za to „LAC” a ne „LC”. LAC = Live Active Cultures.

„Prema mom dosadasnjem shvatanju, čim neko na nalepnici reklamira da se radi o probiotickom jogurtu, trebalo bi da su bakterije žive, ako to ne bi bilo tako onda bi kupovina takvog jogurta u odnosu na onaj najjeftiniji i najobičniji bila besmislena. ”

To najviše zavisi od zakona. U Americi je recimo sasvim legalno prodavati vodu na kojoj piše „Kristalno cista izvorska voda” iako dolazi iz cesme. Onda kada ih neko otera na sud zbog toga, oni kažu „A, pa to je ime naše firme, voda je inače iz cesme...”.

Sa druge strane u Srbiji ima nekih jogurta na kojima ne piše da su probioticki iako jesu, tj imaju žive kulture. Onaj običan „kravica” jogurt mislim da je pasterizovan tako da nema žive kulture, ali mislim da onaj iz Sombora i valjda imlek kefir ima žive kulture. Mada nisam 100% siguran oko toga i moguće je da pobrkam loncice.

Moj utisak je da je taj jogurt koji ste kupili kvalitetan, jer istina jeste da iako su prakticno svi jogurti probiotski (sto u bukvalnom prevodu znaci „podržavaju zivot”), uglavnom se takva reklama stavlja samo na one koji imaju žive kulture. Problem je sto sam ja primetio da od jogurta koje ja kupujem iako piše da imaju žive kulture, imaju vrlo malo živih kultura.

ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
05. oktobar 2009. u 17.45
Koliko sam ja do sada zakljucio, prema njemackim forumima, biće da si u pravu. Jer oni pišu, da kad kupe npr. 1 litar mleka i 1 jogurt sa živim bakterijama, u prvoj turi ne dobiju tako kvalitetan jogurt, već tek u drugom ili trecem procesu, postizu da dodani jogurt (dakle onaj koji su proizveli od kupovnog, pa malo ostavili za sledeću turu) dobro reaguje. Sto će reci tek da se u drugoj ili trecoj turi razmlozilo vise bakterija, pa su efikasnije. Barem je to moj neki laicki zakljucak.

Pozdrav

P.S. Ako ima neki recept za sir i kajmak, pa da otvorim odmah mlekaru u stanu :)
pravda_i_istina
05. oktobar 2009. u 18.13
šta-li-ja-radim-ovde,
a kako se ne umoris od lupoanja gluposti? kako može mleko da ne bude pasterizovano? kako mogu bakterije, kulture da ne budu žive?

ma_ja_nisam_odavle,
i ti isto, koja bre 2. ili 3. tura, ili cekanje do sutra?
na pravoj temperaturi, u pitanju su sati, 4-6 sati, da kažem da ti se napravi kiselo mleko/ jogurt-ovde ga zovu jogurt, i to u cvrstom stanju - bez ikakvih dodataka koji bi mu dali cvrstinu, a koje pojedine komp. ubacuju, cesce u vocne, mada i u plain yogurt;
pravda_i_istina
05. oktobar 2009. u 18.19
mleko zagrejao na 38°C. Sad sve stoji umotano u deku i da bi se odrzala temperatura stavio sam i vrucu gumenu termosku pokraj boce sa jogurtom.
==============

staklenu, vatrostalnu ciniju stavis u lonac/serpu sa toplom vodom kako bi voda grejala sa svih strana; u suprotnom, moras da stavis na neko grejno telo tipa radijatora, ta peci, jer to sa termosom/cebetom nema da ti upali - tih 38°C, prvo ti nisu dovoljni, a drugo već za 20 minuta ih nemas vise, mleko hladno

sta-li-ja-radim-ovde
(radim)
06. oktobar 2009. u 14.16
Što se kajmaka tiče, to je mnogo jednostavnije: kupi mleko i heavy cream (to je onaj sto ima 30% masnoce = slatka pavlaka). Pomesaj ih i skuvaj. Recimo 2 litre mleka i pola litre te slatke pavlake. Ostavi da se mleko ohladi na ringli i onda posle par sati pokupi kajmak i stavi ga u dobro opranu, po mogućstvu sterilisanu ciniju i posoli koliko volis da bude slan kajmak. Onda ponovi to sa istim tim mlekom posto ne možeš svu masnocu skinuti iz prve. Trebalo bi da na taj način dobijes bar jedno pola kile kajmaka. Ili povecaj kolicine mleka i slatke pavlake ako hoćeš vise kajmaka.

Ako volis mlad kajmak, onda je dovoljno da stoji u frizideru dan-dva. Ako hoćeš onaj stariji, onda mora da stoji duže.

Što se sira tiče, tu ti je situacija daleko kompleksnija jer zavisi od toga koji sir pokusavas da proizvedes. Za sir ima dosta recepata na internetu.
ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
06. oktobar 2009. u 14.44
Iako sam naisao na kritiku zbog termoske, moram da priznam da ne odustajem tako lako. Kao prvo neću da kupim bilo kakav uredjaj, jer ne želim da mi se još jedan uredjaj vrzma po kuhinji. Prvo da vidimo šta može da se izvuce bez opaljenog evra. (Živim na jugu njemacke, a ove svabe bi se ubile ako bi potrosile koji evro na glupost - Izgleda da je prelazno)...

Ovako, posto smo popili jogurt pripremit na gore navedeni način, dosao sam na ideju kako da imam konstantno 38°C !!!

Prenosivi frizider, u njemu staklena braon boca sa litrom mleka i malo jogurta i oko njih 4 plasticne boce sa vodom zagrejanom na 50°C da održavaju toplotu. Merenja temperature u protekla 3 casa pokazala da je temperature mleka između 39 i 38 °C.

Da vidimo kako će sve ovo da se zavrsi...

Pozdrav

Trandafilko
06. oktobar 2009. u 15.41
Prvo da kažem osnovno: Razlika između kajmaka i pavlake.
I jedno i drugo je zapravo pena, kad se mleko zakori po vrhu. Samo što je kajmak kora sa KUVANOG mleka, a pavlaka sa NEKUVANOG.(Ivinit ezbog velikih slova, nema ni bold ni podvlačenje)
Naravno, nekad su postojali mlekari, u kome se „rađljevao” kajmak, u drvenim ovalnim „karlicama”.
Čak su domaćice znale da lože slabu avtru u tim mlekerama, nije baš dimilo kao za pršutu, ali..
Znači, pavlaka-kora sa nekuvanog mleka je u startu kiselkasta. A kajmak je sladak. Tako da se kajmak mlad obično konzumira zaslađen, sa medom itd.
Zna da bude debeo bezmalo 1 cm, onako poluzakoren, gotovo da se može rukama, bez pribora uzimati, skidati sa karlice.
Kad se usoli i složi u kacu, dobijamo slani kajmak. Vremenom se izgubi ta tekstura po slojevima, i postane homogena masa.

Prvi put čujem da se za pravljenje kajmaka koristi slatka pavlaka.

Inače, količina mleka potrebna za 1kg kajmaka naravno varira od doba. Pred jesen je trava zrelija, jača, pa je mleko gušče. U svakom slučaju, za 1kg kajmaka treba 12-15 litara mleka.
Zato sam podozriv kad žene na pijacu u BG prodaju mladi sir za 250 din, a kajmak za 600. Nemoguće i neisplativo za nju. Znači da to nije pravi kajmak. Čuli ste već za podvale zvane brašno i te stvari..

Ovo što u Srbiji prodaju u čašama kao pavlaku ili mileram, nema veze sa životom. Kakva je to pavlaka sa 20-22% masti? Pavlaka mora da ima bar 70%. Uz to, kad ta „pavlaka” odstoji otvorena, odvoji se nešto kao surutka, bistra tečnst. To u pavlaci ne postoji.

Na nekim pijacama u BG žene prodaju pravu pavlaku. Čaša od 0,2 litra košta 200 din li više, što je i logična cena za pravu pavlaku.Međutim, pitanje je koliko je ta pavlaka pouzdana, u smislu svežine. Jer, ne može ubrati čašu pavlake za dan ili dva, osim da ima baš mnogo mleka na raspolaganju.

Ne rekoh: kad se ubere kajmak, u karlici ostaje baš obrano mleko, ponegde gotovo bistro, a ponegde grudvasto. Od tog mleka se nekad pravio „tvrdi sir”. Nekad se smatrao sirotinjskom hranom,jer ga bogati nisu ni pravili nego to mleko sipali u pomije. Danas, kada se priča o holesterolu, mnogi ga traže. I nikad mi neće biti jasno zašto taj sir košta više od običnog, ako je već proizvđač debelo iskoristio maslac, kajmak ili šta već od mleka, a taj sir napravio od ostatka, koji se maltene baca.

Sve u svemu, u Beogradu teško mogu naći kajmak i pravu pavlaku.

A zamislite, sve to ima na zapadu. U UK imaju single cream i double cream. Imaju prvai miris pavlake, samo što su tečniji. Takođe i „cream fresh” je maltene pavlaka.

I, što je za mene bilo frapantno otkriće, IMAJU SLATKI KAJMAK, ali baš pravi pravcati..
Ne znam za ostale zemlje, ali u UK ga zovu CLOTTED CREAM, zgrušani krem. Mora da se tako zove i u USA-CA.Englezi ga pakuju u malo čaše, četvrtinu libre, 113g.Jeste malo skuplji, preko 1 funte, ali ima ukus originalnog kajmaka. A i ta cena je zapravo realna s obzirom o čemu se radi.

Znači, ne gnjavite se pravljenjem kajmaka, teška je to rabota. Clotted cream je to što se traži.

ma_ja_nisam_odavle
(Domacica)
06. oktobar 2009. u 16.01
Razumem ja tebe, al´ razumi i ti mene!

Sve to ima da se kupi, pa kad procitas na zadnjoj strani šta su sve ubacili u to, da bi bilo nama ukusno, onda dodje mi da bacim rigoleto.

Jednostavno, me interesuje da od BIO (organika) mleka, napravim sve sveze i bez bilo kakve hemije.

Imam rodjaka, koji bazira na cistoj hemiji od jutra do sutra. Cela porodica mu ima po 40% viska kg. Auto mu trosi litar vise na 100 km!!! :) :) :)

Može da se kupi sve to i bez hemije u BIO trgovinama, ali u tom slučaju potrebno je mesecno 300 do 500 eura vise.

Pa ako mogu da se proizvode u kucnoj radinosti, vino, pivo, marmelada, zimnica itd. onda može i sve mlecno... treba samo skontati...

Pozdrav

Trandafilko
07. oktobar 2009. u 02.48
Ma razumijem i ja tebe.
Nego sam svestan da nam danas nema bežanja. Dobro je pokušati praviti nešto prirodno. Ali, to mleko od koga ti pokušavaš da napraviš kajmak, ni ono nije prirodno. Da li je pasterizovano, da li ima aditiv za duže trajanje..
U jednoj samoposluzi nisko budžetnog tipa u UK, gde kupuju oni sa plićim džepom, video sam „Coottage” sir, mlad, mrvljen, što bi se kod nas reklo „urda”. Zgodan za pite i gibanice. Čaša od pola paunda-libre, 226 gr koštala 39p.
A u jednom „zdravljaku” vidim isti taj sir, proverim etiketu, proizvođača, čak pogledam da nema nešto daodato u smislu „specijalna organic serija” isl. Ništa, sve isto. E, u tom „zdravljaku” je koštao 1,59
Za neverovati, ali 3,5 puta skuplji. I neko mrtav ladan kupuje „zdravi” sir..

Zdrave hrane još jeidno po zabačenim selima.Gde seljak ne koristi herbicide, nego krpmir okopava i „oprašuje” da iskoreni korov. Gde ga ne prska protiv zlatica, nego uzme lavor i metlicu, pa ih otresa i nosi negde da uništi.
Ali, ima 10-ak brazdi krompira, za svoje potrebe. A kada bi hteo da ga pravi komercijalno, taj bi krmpir morao da košta barem evro po kilogramu. Pa s ezapitajmo kako je pravljen onaj na zapadu, gde za evro ponekad dobiješ i 5kg.
Trandafilko
07. oktobar 2009. u 04.59
Ja na kraju pomenuh krompir, koji naoko nema veze sa topikom.Uzeo sam ga za primer.
Tako je i sa mlekom i svim ostalim.
Kako reče jedan strušnjak u jednom časopisu: Krave na farmama jedu maksimum 3 vrste sejane deteline. A krave na selu pasu lekovito bilje.
Zbilja, u „asortimanu” po pašnjacima je, na desetine raznih trava. Naravno, krave znaju šta nije za njih. Ima nekih vrsta trave koje jednostavno preskaču, pa ljudi posle tuda puste ovce da to popasu, pošto tu travu ovce jedu a goveda ne.

Pa te planisnke buše daju količinski manje mleka nego firmirane i farmirane krave. Ali kakvog mleka?

Koliko domaćinstava po zabačenim sleima do skoro nisu imala frižider, pa im mloeko stajalo u loncima po nekoliko dana na letnjoj temepraturi. Pa, osim što je kisleije, nije bilo šansi da s epokvari.
 Komentar Zapamti ovu temu!

.