Tzv. „temp-to-perm” je odlicna strategija za trazenje dobrog posla u Americi i Kanadi.

Mislim da smo sada već otisli malo dalje od teme...
Pre desetak dvanaest godina kada sam dosao u USA, ja sam upravo tako dobio prvi dobar posao za stalno: prvo sam radio „temporary” na sat, da bi mi posle pet, sest meseci u toj firmi, ponudili posao za stalno sa godisnjom platom.
U svakom slučaju srećno!

„slabo ima i tih kontrakt poslova, a temp to hire ne pamtim kad sam zadnji put videla, i to su sve poslovi sa nekom nizom-srednjom kvalifikacijom.”

Čak iako nije „temp-to-hire” nego samo temporary na sat, a ima drugih dobrih stvari: dobra firma, petspektivno mesto, interesantan posao opet se isplati uleteti, možda čak i na nizu poziciju ili manju satnicu...

„U mojoj profesisji sada ima 10x manje otvorenih konkursa i 10x vise nezaposlenih nego pre 3 godine, stanje katastrofalno.”

U svakoj profesiji je sada tako. Moj prijatelj se javio na konkurs, koji je pri tom niza pozicija nego sto je imao pre nego sto je dobio „lay off”, gde je ukupno bilo četiri hiljade kandidata - takvo je sada stanje svuda ali tim pre mislim da je „temporary position” malo lakse dobiti.

To sam i ja iznad napisala.

Kakve veze imaju znanje i iskustvo sa stavom prema zivotu.
Ako je već tako pametna sto sedi kod kuce a drugi rade.

Nisu zajedljivi - cista istina. Onaj ko hoće da radi će uvek da nadje posao. I ja sam veoma obrazovana, a bavila sam se najmanje placenim poslovima na početku emigracije. Tada mi je bilo potrebno da prezivim. I ja sam mogla da sedim i zalim se, primam socijalnu pomoć. Ako sam sebi ne pomognes - niko neće. Da bi se prekinuo zacarani krug, treba preduzeti akciju - prekinuti ga. Bilo koji posao da se nadje - siri se mreza poznanstava i preko toga može da se nadje drugi posao. A ako samo sedis i kukas - nema perspektive. Ne razumem šta je u tome zajedljivo?

Nisi upucen/a: živi u Americi.

Hmm, pa vidi. dda bukvalno nemam šta da jedem i zimi se smrzavam, a posebno da svom detetu nemam šta da dam da jede, pa radio bih PRVI posao koji mi ponude, pa bilo to trafika za 100 eura, rad na njivi u sezoni, ili bilo šta drugo, bukvalno bilo šta. Nije sramota raditi, sramota je ne raditi.

A kako ćete da razlikujete diskriminaciju od legitimnog odabira kandidata? Možda zaista postoji razlog zašto je takav profil trazen? Možda su prethodna iskustva sa nezaposlenima bila losa? Uostalom, uvek ima i sledeći oglas, i sldedeci poslodavac. Potrebno je samo ne odustajati.

Ja znam poslodavca koji trazi samo sredovecne žene i ne prima mladez na posao (office work, recepcija, itd). Kaže neozbiljni, nestalni, tekstuju po ceo dan, a ako je u kancelariji mesovito drustvo, muvaju se po vazdan.

Tako da ima svega, samo treba da trazis. Kukanje ti uvek ostaje kao opcija.

da ti nije sluchajno Princ Charls shef?

Hm?