Diskusije : Ženski kutak

 Komentar
Šta baš ne volite!
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 03.52

Mislim na one male stvari koje iritiraju ali ipak nisu dovoljno da značajnije, samo navode na pomisao zar baš mora tako da bude...;)

JV
(☆)
22. novembar 2017. u 03.56
Evo da počnem prva.

Ne volim kad sedim negde što jednim imoenom potpada pod „ugostiteljski objekat” i kada neko svojim ponašanjem narušava harmoničnost mesta u kome se nalazi mnogo ljudi kao recimo nevaspitana deca sa svojim glasnim video igricama.
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 03.58
Očigledno sam gore htela da napišem nisu dovoljno krupne da značajnije utiču na raspoloženje bla bla
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 04.03
Iritira me i kada prestane da se proizvodi neki kozmetički proizvod na koji sam se navikla i koji godinama koristim, pogotovu ako je best seller. To stvarno ne razumem i onda kao odgovor predjem na drugi brend.
vojinv
22. novembar 2017. u 11.36
Ja djecu nemam...još,ali mi ne smetaju mnogo krupnije stvari koje djeca rade,od tih glasnih video igrica,koje tebe iritiraju.
Imaš li ti djecu?
Smetaju mi prepotentne žene,ķoje su procitale par knjiga u zivotu,koje se informisu putem interneta(procitaju po koji citat poznatih pisaca)i misle da im niko nije do koljena.
bojana_suisse
22. novembar 2017. u 12.46
Ne volim kad neko žvizdi u kući tj u zatvorenom prostoru.Mnogo me to iritira i to je nešto jače od mene uvek pocnem da zvocam :))) pa jezik bih mu iscupala :)))
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 12.59
A smetaju li ti i takvi muškarci ili njih tolerišeš iz solidarnosti.
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 13.00
Jao jeste, i zviždanje iritira, isto kao i kad neko mljacka ili priča s punim ustima...;)
bojana_suisse
22. novembar 2017. u 14.16
Da! Prica s punim ustima ali preko telefona 😨
JV
(☆)
22. novembar 2017. u 15.02
Ne volim vozače koji preterano trube u gradskom saobraćaju...;)
skoljka
(student)
23. novembar 2017. u 01.04
Mene recimo ništa od tog sto ste navele ne nervira. Zviždanje mi je znak da je neko u opustenom kul raspoloženju, dugo u stvari nisam čula da neko zviždi:)
A djeca, penju mi se na glavu, Al navikla, svi zvukovi šta me briga, samo da mene ne diraju😁 (ali mama, mama, po sto puta, da, to me ‘malo’ nervira:)
A, da, mnogo me nervira, gadno mi je, ma sve, cackanje nosa (djeca, odrasli, svejedno).
I nerviraju me besposlicari sto vrte istu priču i ništa ne mijenjaju u životu (pasivne osobe generalno su mi dijametralno suprotne, pa ne mogu bas s njima).
I nerviraju me mnogo bas mnogo neuroticne osobe sklone perfekcionizmu, te su mi mrze od pasivaca😊 Dalje od mene molim:)
JV
(☆)
23. novembar 2017. u 02.00
Kako mogu da te ne nerviraju oni ponavljajući zvuci raznih frekvencija koje proizvode igrice, pa još ako ima više dece od koje je svako na svom uredjaju, tačno da poludiš...;)

Prošle nedelje je u jedan omanji kafe ušla grupa od nekih 10 kineza, od toga 5oro dece, koji su se samo razmileli po stolovima i izvukli njihove gadžete. Odrasli nisu bili ništa bolji jer su preglasno razgovarali pa se još i dovikivali sa tom decom. Haos...;)

Inače od jutros me iritira software update (or upgrade) koji već danima odlažem i koji je počeo da mi usporava kompjuter.
skoljka
(student)
23. novembar 2017. u 09.51
Da, JV i ja mrzim updates, tu su samo da te uspore i onda moraš da kupujes novo. To je fora proizvodjaca, moj muž nikad ništa ne update, a ja padnem na foru.
A nemoj da počnem sa azijskom (ne)kulturom, ne postoji bezobzirnija kultura (a ovdje gdje živim ima nas odsvuda:), u saobraćaju, u hodu po ulici, u redovima, kao da su sami, ne znaju za obzir i to ih ne prosto interesuje.
JV
(☆)
23. novembar 2017. u 11.41
Iz mog iskustva to su ti kinezi i koreanci. Tako su nevaspitani da je to čudo jedno, a osim toga su agresivni, štrokavi, you name it.

Za razliku od njih japanci su sasvim druga krajnost. Fin narod,ljubazan i predusretljiv, a bogami čini mi se i najpošteniji na kugli zemaljskoj. U kafeu ladno možeš da ustaneš od stola i ostaviš sve živo, od tašne do kompjutera, niko neće da pipne. Aj čik uradi to negde drugo, uključujući i kod nas, nestalo bi u vidu lastinog repa...;)
Tajlandjani su mirni ali su mi nekako potpuno strani, ko da nismo sa iste planete.
JV
(☆)
23. novembar 2017. u 11.56
Sad sam bila u Kini, tačnije u Pekingu, i odem na pranje i feniranje u frizerski salon blizu hotela, u jednom shopping centru koji se zove in88, u kome su radnje tipa D&G, Valentino, Tiffany's itd.

Opraše mi kosu i kako sam ustajala sa stolice pade mi pogled na pod na taj deo oko lavaboa i okrene mi se želudac od štroke, mislim se ako sad ne dobijem neke vaške neću nikad.
Sednem da mi suši kosu kad on uze jednu četku punu dlačurina raznih nijansi, koja verovatno nije očišćena od kad su otvorili salon! E reko' nećeš vala, ja na engleskom, on na kineskom, samo što se nismo pobili ali je na kraju uzeo novu četku i još mi je bezobrazno maše s njom u lice, kao ja zanovetam.

JV
(☆)
23. novembar 2017. u 12.08
..a da ti ne pričam kako voze i to što je pešacima zeleno, njima ništa ne znači. Jedna kučketina u nekom BMW-u samo što mi nije noge polomila. Zakočila je na 20 cm i još kao gleda negde sa strane, slaže face, verovatno je očekivala da ću da se bacim u travnjak samo da joj se sklonim s puta pa kad je videla da od toga nema ništa, morala je da ukoči.

Već u Tokiju su kinezi počeli da mi idu na živce sa naletanjem i guranjem po prodavnicama. Vidi me i ide na mene kao da sam vazduh, očekuje da se sklonim. Kakav ološ...fuj
skoljka
(student)
23. novembar 2017. u 13.12
:) ova tema bolje da se zvala vidjenje kineske kuture od strane evropsko/balkanskih žena koje obitavaju u anglo svijetu (većinu vremena).
Nego, back to kinezi i japanci. Japanci su mi strašni i strani, čitava nacija ko kakva vojska, sve po striktnim pravilima, al u sekund (neki dan njihova željeznica izdala izvinjenje sto im voz kasnio 20 sekundi, i osoba koja je za to kriva biće propisno ‘kažnjena:( I plus za takav razvoj tehnologije da im je i dalje tradicija toliko izražena (u negativnom smislu kao npr. odnos prema ženama i sl), to mi ne ide zajedno. Sad možda je to samo moje vidjenje na osnovu par sto ih ovdje znam, nikad živjela u Japanu, čak ni bila u posjeti. Možda stereotipizujem:)
A kineze znam u dušu🧐na žalost, to JV sto kažeš sve to tako i ja vidim. Čak zbog toga nemam ni želju da odem u posjetu. Mada i dalje svakom dajem šansu, znam da ljudski mozak ima toliko prečica koje pokušava da ‘uzme’, odatle stereotipizacija naravno, ništa drugo nego ‘ljenost’ našeg procesiranja. Svako jeste priča za sebe, Al ne možeš da ne primjetis neke odlike vezane za kulturu i mjesto odrastanja/vrstu vaspitanja i sl. Na moju žalost ja radim s njima i taj slave-master odnos sto kod njih postoji je nešto sto meni ipak najviše smeta (nek i budu nepristojni, bezobzirni, Al ovo im Ne mogu oprostiti, ako me neko pita:).
JV
(☆)
23. novembar 2017. u 13.40
Wow! 20 sekundi, baš ga preteraše. A zakašnjenje je verovatno jer je neki stranac zaboravio blagovremeno da se spremi za izlazak iz voza.

Mene je ostavilo bez texta kada su se penzionisani inženjeri Fukošime, vratili na posao da zamene svoje mlade kolege da se ne zrače i izlažu životnoj opasnosti, jer je, prema njihovim rečima, Fukošima njihova odgovornost bez obzira što su u penziji.

Ostavilo me je bez texta i to što su posle cunamija, kuće koje su imale snabdevanje vodom, stavljale to obaveštenje u prozor, pozivajući sve kojima treba voda da dodju i da se posluže.

Takva solidarnost je nadljudska. Kod nas bi verovatno tu vodu naplaćivali.
skoljka
(student)
23. novembar 2017. u 20.07
Da to što kažeš posle cunamija bilo je mnogo priča o japanskoj ‘resiliency’ u slučaju katastrofa i kako bi svijet trebao na njih da se ugleda. Da, slažem se, ali kako izgleda to njihovo vaspitavanje, mislim kako se takvim postaje (Imalo bi tu stosta da se kaže i mnogo za nas neshvatljivog).
A uporedjivati naše ljude i Japance omg, pa to je kao nebo, ma svemir i zemlja:). kod njih sto je 20 sekundi to je kod nas recimo 3,4 dana, eto toliko:). Čak bi rekla da recimo i Njemci (poznati german engineering:), ne može da se poredi sa preciznošću kojom Japanci ‘shvataju život’. Kao side note, moja familija vozi samo japanska kola😉😉😉
U stvari, nešto razmišljam, sve su ovo moja naglabanja, nemam ja bas neke hard facts o ovom sto pričam, trebala bi neku knjigu uzet na ovu temu da mogu malo pametnije pričati...

JV
(☆)
24. novembar 2017. u 00.34
Sećam se takođe da je Jakuza bila prva na mestu nesreće i da je prva uspela da organizuje pomoć. Isn't that amazing!

Japanska religija je Šinto i ona nema nikakvu doktrinu već jednostavno verovanje u mnogo bogova i u spirits. Iz straha da se Hrišćanstvo ne proširi i na njihova ostrva, 1600 je tadašnji Emperor zatvorio granice i ta izolacija je trajala sve do do 1900 kada su shvatili da zaostaju za ostalim svetom. Something had to be done and after a very careful consideration odlučili su da pošalju svoje izaslanike/ studente u dve zemlje, Nemačku i Englesku da posmatraju na koji način su im organizovana društva i da ta znanja donesu u Japan. Tako je recimo došlo do jakog engleskog uticaja na njihovo školstvo gde deca i dan danas nose blejzere kao deo uniforme, a i nemačkog uticaja u drugim sferama pa je tako došlo i do prihvatanja fašizma.

Što se njih kao potrošačkog društva tiče, oni su neverovatan mix njihovog tradicionalnog i uvezenog zapadnog gde su ta dva zauvek razdvojena. Recimo, po mom dobrom starom običaju morala sam da dokupim kofere i u prodavnici, u kojima su izuzetno uslužni, mi je tačno bilo objašnjeno sve šta je na ponudi što se otprilike svelo na nemačke, skandinavske, japanse made in China i japanske made in Japan gde su ovi drugi skuplji. Tako je i sa drugim što nude. Uvek kažu i zemlju porekla pa tako imaju belgian waffles Manneken, italijansku pastu i picu, španski tapas, frasncusku patiseriju i td, a sve što su „uvezli” prave do perfekcije. U japanskom italijanskom restoranu ćeš uvek dobiti perfektno skuvanu pastu dok kod rođenog italijana se često desi da ima varijacija, pa je ona jednom al dente, jednom prekuvana, da ima razlike u količini sosa i sl. Jedino što mnogo slade i sole, tu su kao Srbija...;)

Kraj u kome smo mi bili se zove Ginza i tu nisi mogao da vidiš neurednog ili nekoga ko odskače bojama. Svi izgledaju kao da su sad izašli iz Uniqlo-a, i svi se kreću istim tempom, niko ne žuri i niko ne ide sporo, niti naleće na druge. Treba videti kako izgleda kad prelaze zebru. Posmatrajući sa prvog sprata izloga jednog kafića koji se nalazi baš na raskrsnici sve široke ulice, izgledali su kao češalj koji prolazi kroz kosu.

Iznenadilo me je i to što oni uopšte nisu tako hi-tech society kako sam ih zamišljala. Mnogi restorani i kafei primaju samo keš a kreditna kartica je na mnogim mestima, još uvek na potpis. Treba da im vidiš taxije sa sve zavesicama, koji ti otvaraju i vozače u belim rukavicama, a automobili koje voze su modeli koji su barem 30 godina stari ako ne i više, ali se vrata otvaraju i zatvaraju pritiskom na dugme, nema treskanja i cimanja, i što me je ostavilo bez texta je to da smo stigli do odredišta ali je ulica bila zatvorena pa i ako smo videli zgradu na nekih 10-tak metara, nismo mogli da pridjemo ulazu. Vozač je isključio taksimetar i okolnim ulicama nas ipak dovezao do vrata, uz osmeh i po koju japansku reč koju nisam razumela ali ipak znam da je bila lepa.

Sve u svemu, među njima sam se divno osećala i jedva čekam da ponovo idem.

JV
(☆)
24. novembar 2017. u 00.41
Eh a frizeraj je prava uzivancija, naročito pranje kose gde ti se stolica raskolopi u krevet, u visini lavaboa, tako da si u potpunoj horizintali, pa ti još i stave gazicu preko očiju da se što bolje opustiš uz lagodnu muziku i pranje koje se završava masažom glave, a kosa ti škripi koliko je dobro oprana!

... i onda odeš u Kinu, izabereš up-market salon da ne bilo iznenadjenja, i zgroziš se...;)
JV
(☆)
24. novembar 2017. u 02.01

Što nam nema Gioconde, slomila nokat i otišla...;)
Gojko
24. novembar 2017. u 02.41
smetaju mi velike nokte kod žene, a naročito kada su polomljene..
JV
(☆)
24. novembar 2017. u 03.04
Sreća pa nema Gioconde, inače bi joj se sad srce slomilo!

l usput budi rečeno, nokti mogu da budu kratki ili dugački, ne veliki ili mali...;)
JV
(☆)
24. novembar 2017. u 03.12
Zapravo, mogu da budu i veliki i mali ali u drugom kontekstu.
obicno
(.)
24. novembar 2017. u 15.30
Laz
keramicar
(mrgud koji sedi)
25. novembar 2017. u 06.37
primer iz Beca, gde gradski prevoz bezprekorno radi, linije su ucestale i u jutarnjem i vecernjem spicu vecina linija idu na 3 do 5 minuta. Ali:

kad se vrata od autobusa, tranvaja i drugog gradskog prevoza zatvore i neko pritrci da uskoci. vrata se otvore, dok se zatvaraju, pritrcava drugi putnik, treci... onda se kasni sa polaskom, na sledećim stanicama već ceka vise putnika i kasnjenja su neminovna. onda onaj sto je utrcavao u bus da ustedi 3 ili 5 minute, na kraju putuje duže 10 ili 20 minuta.

bacanje raznog sitnog otpada ( opusci, paklice cigareta, limenke ili plasticne flase) na stanicama ili u parkovima, iako na ovim mestima obavezno ima kante za otpadke.

pozdrav
JV
(☆)
25. novembar 2017. u 08.08
Englezi su to utrčavanje i istrčavanje rešili tako što se ulazi samo na prednja vrata, kod vozača, gde se ujedno očitavaju i karte. Možda bi mogao da napišeš predlog gradskom saobraćajnom...;)
JV
(☆)
25. novembar 2017. u 08.10
obično, niko ne voli laži pa čak ni oni koji vole da lažu...;)
obicno
(.)
27. novembar 2017. u 04.14
Što nam nema Gioconde, slomila nokat i otišla...;)
---------------------------------------------------------
Otisla je da se presvuce pa će nam, kad se vrati, prezentovati novu odoru
JV
(☆)
28. novembar 2017. u 15.34
E što su bezobrazni kad tako razvuku link na kraju da ne može da se otvori, uopšte ne znam šta im to znači!

Mister_No
(Bonelli editore)
29. novembar 2017. u 20.22
Не волим кад неко вози и прича на мобилном. Иритирају ме и безобзирни људи (нпр. кад вози испод границе ограничења или разговара са касирком у супермаркету док људи чекају у реду иза, итд.).
JV
(☆)
30. novembar 2017. u 06.01
Te što razgovaraju uvek možeš uljudno da požuriš. Jednostavno kaži da se izvinjavaš što ih prekidaš ali da si stvarno u žurbi jer si loše parkiran, sitna deca te čekaju kod kuće ili već nešto te prirode.

Treba izbegavati nerviranje.

Ja ne volim ljude koji se prave ludi pa pokušavaju da se ubace u red koji se otegne, i da se ja zbog toga ne bih nervirala uvek ih vratim na kraj pa neka se oni nerviraju što im nije uspelo.
Mister_No
(Bonelli editore)
30. novembar 2017. u 11.39
Кад већ спомињеш трпање преко реда. Нервира ме и кад видим како се на послу безобзирно јагме за радно место, иако немају потребне квалификације за исто.
JV
(☆)
30. novembar 2017. u 13.30

Možda imaju iskustvo.
U svakom slučaju jedno je dobiti posao a druo je zadržati ga.
escada
(ɐpɐɔsǝ)
27. decembar 2017. u 23.03
Updates sredi da radi automatski.

Nervira me škripanje escajga po tanjiru.
Nerviraju me nervozni vozači koji trube na crvenom svetlu na semaforu.
Nerviraju me nadobudni niskointeligenti koji se mešaju u razgovore o temama o kojima pojma nemaju. A takvih je mnogo.
Nerviraju me razmažena i raspuštena deca koja divljaju u tudjoj kući dok roditelji mirno gledaju. (Tu reagujem odmah)
Nerviraju me babe koje prevrću bez pitanja po kuhinji i fijokama „snajka, a šta ti je ovo ovde” (i tu reagujem, a kasnije me olajavaju)

Ne volim neljubazne prodavce, nadobudne i grube šalteruše koji mi se obraćaju sa „per tu” (tu isto reagujem, a posle su manje od makovog zrna) i ne volim ljude koji na sirotinju gledaju sa visina.

To je prvo čega sam se setila.

JV
(☆)
28. decembar 2017. u 09.17
(i tu reagujem, a kasnije me olajavaju)
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Kad si spomenula olajavanje, hoću da kažem da sam tu potpuno ravnodušna, čak do te mere da ono uopšte ne dopire do mene.
Ne znam kad se i kako to desilo, i kad sam to prerasla, da tako kaćem, jer se sećam da sam kao mladja drugačije reagovala. Možda su u pitanju godine, ko bi ga znao

 Komentar Zapamti ovu temu!

.