Међународна федерација новинара
Knez-001
(®)
25. april 2009. u 15.14
БЕОГРАД – Међународна федерација новинара (ИФЈ) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) оценили су данас да је бомбардовање Радио-телевизије Србије (РТС) у коме је 23. априла 1999. погинуло 16 радника „напад без преседана чије се последице још осећају” и позвале НАТО на призна грешку.
„Када су снаге НАТО одлучиле да ударе на телевизијску станицу РТС у Беграду зато што су сматрале да је њена пропаганда увредљива, направили су страховит преседан. Овај напад је отворио врата деценији напада на медије у конфликтним зонама и учинио професију новинарства опаснијом него икад”, оценио је председник ИФЈ Џим Бумела.
Истовремено, поводом десете годишњице бомбардовања зграде у Абердаревој, међународна организација Амнести Интернешенал подсетила је да „нико није изведен пред лице правде за озбиљно кршење међународног хуманитарног права које је НАТО починио током ваздушне кампање против СРЈ”.
„Бомбардовање централних просторија српске државне радио и телевизијске станице је био намеран напад на цивилни објекат и као такав представља ратни злочин”, указао је Амнести Интернаснл.
У саопштењу НУНС-а у коме су пренете поруке две међународне организације, подсећа се да је Амнести Интернешенал 2000. године препоручио НАТО на обештети жртве наводећи да жртве и њихови рођаци нису добили никакву компензацију упркос процесима пред судовима Србије и пријаве Европском суду за људска права.
Независно удружење новинара Србије (НУНС) пренело је и поруку Бумеле да НАТО мора да призна грешку коју је починио 23. априла 1999. године када је циљао српску националну телевизију у борби против режима Слободана Милошевића.
„Животи су заувек изгубљени, а извињење НАТО породицама и колегама погинулих већ дуго касни”, навео је Бумела и нагласио да ће ИФЈ, који окупља више од 600.000 новинара у 123 земље, подржати напоре новинара у Србији да се изборе за правду за погинуле колеге и превазиђу наслеђе разарајуће политике која је толико дуго подривала новинарску професију.
Knez-001
(®)
26. april 2009. u 02.58
Данас 10 година од погибије радника РТС-а
Породице, пријатељи и колеге 16 радника Радио-телевизије Србије(РТС), који су на радном месту погинули од НАТО бомби, ноћас су код споменика „Зашто” у Ташмајданском парку обележили 10 година од тог злочина.
Они су запалили свеће и положили цвеће, а породице преминулих поновиле да ће захтевати да се до краја утврди одговорност за страдање њихових најмилијих.
Свеће за погинуле раднике РТС-а
У згради РТС-а у Абердаревој улици 23. априла 1999. године у 02:06 убијени су: шминкерка Јелица Мунитлак (28), видео миксер Ксенија Банковић (28), техничар у размени Дарко Стиоменовски (26), техничар у мастеру Небојша Стојановић (27), радници обезбеђења Драгорад Драгојевић (27), Дејан Марковић (34) и Милан Јоксимовић (47).
Затим електричар Драган Тасић (31), камерман Александар Делетић (31), техничари Славиша Стевановић (32) и Иван Стукало (34), дизајнер програма Синиша Медић (32), техничар у мастеру Бранислав Јовановиć (50), прецизни механичар Милан Јанковић (59), режисер програма Томислав Митровић (61) и монтер Слободан Јонтић (54).
Volim_Srbiju
26. april 2009. u 04.10
Чеда је своју „про НАТО” политику наплатио са највећом вилом на Дедињу. Џип је добио на поклон. Чак и бивши Чедисти се хватају за главу. Данас је Чеда НАТО либералан, сутра да дођу Талибани хвалио би он и њих и био би перјаница Талибан фундаменталиста, само колико квадрата на Дедињу даш. Бедно, јадно, криминално.
Лепо наш народ говори, продао веру за вечеру.
„VESELA UDBA” I OSTALI RAZOČARANI ČEDISTI
ČEDA JE BITANGA!
ONAJ KO DAJE PARE, DAJE IH ČEDI JOVANOVIĆU, PA POSLE ON IDE NA MIKONOS, SANTORINI I U ŠAMONI NA SKIJANJE I PIJE VINO OD PET-ŠEST HILJADA EVRA
Goran Petrović, bivši šef Službe državne bezbednosti u vreme vlade Zorana Đinđića, jedan od osnivača LDP, pisac i kolumnista, u razgovoru za Kurir govori o razlozima zbog kojih se rastao s Čedomirom Jovanovićem.
- Nekoliko meseci, gotovo svakodnevno, bio sam u prilici da se uverim da je Čedomir Jovanović jedna obična bitanga, patološki, bolesni prevarant, lopov, lažov i hohštapler! Suština osnivanja LDP je da ta stranka bude privatno preduzeće u njegovom vlasništvu. On uzima pare od sponzora i nikome ne podnosi račune. Niko ne zna ko je dao pare, koliko je dao, a koliko je on od toga uzeo za sebe.Uzima novac od stranke za lične potrebe?
- Apsolutno. Onaj ko daje pare, daje ih Čedi Jovanoviću, pa posle on od tih para ide na Mikonos, Santorini i u Šamoni na skijanje i pije vino od pet-šest hiljada evra. To su pare koje su zarađene na moj obraz. Činjenica da vara ljude je apsolutno neprihvatljiva.
Koga je prevario?
- Mnoge. Ima ljudi koje je angažovao pa im nije dao platu, ima ljudi koji su organizovali promocije stranke pa im nije platio. Njemu nije važno koga je prevario, komšiju, prijatelja... On je patološki prevarant, to je smisao njegovog postojanja.
Mislite li da su i ostali koji su napustili LDP imali isti povod kao vi?
- Od ljudi koji su stvarali LDP danas tamo nema nikog. Mile Korićanac je jedan od osnivača LDP. Kada je umro, Jovanović nije hteo ni na sahranu da mu dođe. Ana Korićanac, Miletova ćerka, zvala ga je da dođe na 40 dana, a on nije hteo ni na telefon da se javi.
Koji su onda motivi ljudi koji su ostali u LDP?
- Ako reči Gorana Petrovića imaju određenu težinu i ako on kaže da je Čeda bitanga, to je dovoljno, pa vi verujte u to ili ne. Neka 50 odsto ljudi glasa za njega, mogu da ga izaberu za papu, to neće promeniti moje mišljenje, jer ga ja iznosim na bazi činjenica. Ko je sad u LDP, dvoje-troje njegovih kućnih prijatelja - Andrić i Ostojić, i to je to.
Ali tu su i Vesna Pešić i Žarko Korać.
- Nemaju gde! Čedomir Jovanović nema nikakvu politiku, on je kao kafanska pevaljka koja peva pesme po narudžbini. Sad da dođe neko iz Hrvatske i kaže: „Evo ti 100.000 evra, pevaj 'Danke Dojčland'”, on će da peva. Sutra dođe neko i kaže: „Pevaj 'Sprem'te se, sprem'te...'”, i to će da peva. „Roka mandoljina”, Čeda će da peva. Neko mu kaže: „Hajde malo napadaj Miškovića”, on napada. Sve njegove političke akcije su motivisane nekakvim narudžbinama sa strane.
Kakvim narudžbinama?
- Ako Americi očajnički treba disonantan glas o pitanju Kosova na političkoj sceni Srbije, on to prepozna i kaže: „Vidi, ovde niko ne priča o tome, ja ću da pričam”, a oni kažu: „Bravo, mali”, i verovatno to kompenzuju na neki način. Briga njega za Kosovo, za Albance, za Srbe, za radnike, proletere i za investicije. Njegova je priča „uzmem pare, idem u Šamoni na skijanje sa ženom, decom, telohraniteljima. Idem na Mikonos, putujem i lepo živim”, to je njegov poriv da se bavi politikom.
Mislite da je zato osnovao stranku?
- On je napravio stranku sa statutom koji i da su ga Enver Hodža i Čaušesku pisali, ne bi mogli tako da ga napišu! Čeda Jovanović - gospodar i bog. Tamo nema ni „d” od demokratije, „s” od slobode i „l” od liberalizma. On ima patološki strah, njega je Boris Tadić izbacio iz stranke i nabio mu kompleks za ceo život, pa je napravio stranku iz koje niko neće moći da ga izbaci.
Kako komentarišete istup Biljane Srbljanović?
- Meni je bilo smešno kad sam to pročitao. Ona kao nije znala da tajkuni finansiraju stranku. Isto je i za koaliciju sa SPS. Pa, ako njemu neko da 100.000 ili milion evra, on će da kaže: „Ulazimo”, jer ima sve prerogative vlasti i niko ga ništa ne pita. Nema tu politike, jedina politika je, što bi rekao Đoka Balašević: „Nema driblaj, nema dodaj, važno je samo dobro se prodaj”.
