Ja sam pred naš Vaskrs ispratio gosta koji je sa HR pasošem ostao skoro pola godine ovde. Bile su 2 varijante:
1. Vratiti se preko Mađarske u Srbiju, jer je ulaz bio na slovenačkoj granici i udaren pečat. E, sad pošto ni Mađari nisu mutavi, mogu da zezaju i obično uzmu od 50-100 € na crnjaka, s tim ako primete da je ulazni pečat u Šengen-zemlje prešao 3 meseca. Od toga se odustalo pa se otvorila 2 varijanta:
2. Avionom iz Ciriha za Beograd (znaš onu od Bore Đ.: u slučaju rata, bežite avionom JAT-a).
Naručili kartu preko interneta jer je jeftinija (oko 13'500 dinara, oko 220 CHF). Čekirali kofer (do 2o kg, inače je 30, ali preko neta daju 20 kg, ručni prtljag 10 kg). Došli na pasošku kontrolu. Razgovor se vodio na engleskom, tako je dogovoreno, da ne ispadne da nešto natuca nemačkog, jer je to veća sumnja da je „turista” već duže vreme ovde.
Pita policajac „turistu”: „Od kada ste ovde, kojim prevozom ste doputovali”, jer je provalio ulaz od oktobra 2008.
Turista odgovara: „Došao sam pred Vaš Uskrs. Doputovao sam sa zajedno sa rođakom i njegovim autom.” Tuc-muc, tuc-muc...„oprostite što lošem govorim engleski”, reče turista.
Tako policajac nije imao dokaza kad je turista došao i gde je pečat, a da je i pitao zašto ga nema, 'ladno se može reći: pa nisam ja kriv što mi Mađari ili Slovenci nisu udarili pečat. Bila je noć i samo su ma'nuli rukom.
I tako pusti dobri policajac turistu i prođe bez problema. Ali JAT je po običaju kasnio sat vremena u stigao tek oko 21 čas navečer.
Pokušaj i ti tako.
Svako dobro ti od Gospoda želim. Pomoli se Gospodu, svome Anđelu čuvaru i svecu na taj dan.
Srećan ti put.

Eto sreće da je bila dama.
Tražim još uvek damu. Ali posto sam ja previse probirljiv, ide mi dosta usporeno. Je li se doktorka usrecila?