Nema tu ničega cudnog.

Sve je pocelo tako što su Srbi nakon propasti bivše Jugoslavije prisvojili sve sportske rezultate iz onog doba kad su pod istom zastavom u istom timu ucestvovali i Srbi i Hrvati, Makedonci, Siptari, Slovenci...pa se tako kaže Srbija je bila prvak svijeta tamo neke daleke 1960 i neke i olimpijski pobjednik u rukometu na Olimpijadi u L.A.

Ali ni to nije ništa jer se, eno ga, po cjeloj Srbiji prodaje „Zdanka sir”. Malo ko od najinteligentnije rase na kugli znade da se taj sir iskljucivo proizvodio u Velikim Zdencima u Hrvatskoj. Za Srbina je, eto, svaki sir koji je trokutastog oblika zdenka sir...

A ti se pametan uhvatio napolitanke, e svaka cast. Šta je junacino, puno busenja pa se oranje nevidi?

Tom logikom i napolitanke su srpske dakako jer sve sto je dobro i ukusno mora automatski biti srpsko. Bila je to mala utjeha koja je bila potrebna naciji posto su se Slovenci i Hrvati drznuli da žive i nakon slobinog embarga. Nisu pocrkali od gladi kako su to Srbi ocekivali. i zamislite još žive, gamad.

Čak se je, sjeticete se sad, i jedan dio teritorije Hrvatske zvao Srpskim...Republika Srpska Krajina...pa su tako Sokci iz Vinkovaca, Djakova, Nasica pa sve do Virovitice trebali postati Srbi...međutim neko se sa takvim razvojem situacije nije nikako mogo slozit...Konjine nisu shvatile kolika je prednost postati clanom najpametnijega naroda na kugli zemaljskoj...

Ja bih da mi nji koljemo Kume'''imam Kume i za tebe noz, ki sablja

britak, kaži im da neće boleti.
vojo.

Znaš Kume 'Navika je to ponekad volem da recnem tunjevinu'''}}}'..

vojo.