Aleksa, ovde se 1000 puta vrtela tema šta znaci „priznati”.
Moj drugar sa novozelandskim politickim naukama radi u Beogradu za OEBS (decko je rođen u Srbiji a skolovao se na NZ). Ni jedna srpska organizcija ga nije htela. Ima li ili nema ovo veze sa „priznanjem” presudi sam.
Par naših klinaca, mahom „akauntera”, takođe sa NZ skolama su trenutno u Londonu na stalnim poslovima. Verovatno i Srboozija sa AU diplomama. Treba da si mladji od 28 i dobijas prolaz i priznanje odmah.
Moj dobar prijatelj je sa Bg. elektrotehnikom bio jedan od top inzenjera na NZ i Singapuru da bi se skrasio u Sijetlu u najjacoj firmi na svetu za proizvodnju softvera državnim elektrodistribucija (ili tako nekako, zavisi kako prevedes). Njegov kolega iz Bg-a nije mogao da nadje posao na NZ pa je presao u AU isad radi nešto.
Znaci „priznanje” je relativan pojam. Obojica istu diplomu sa istog univerziteta.
Koliko će nešto negde biti priznato ili nepriznato na prvom mestu zavisi od tvog poznavanja jezika koji se govori u toj zemlji. Sve ostalo možeš da poredjas od drugog mesta na dole.

Sa ovim bih se delimicno slozio. Svaku skolu možeš da „okacis macku o rep” bilo da je iz Srbije, Belgije ili Australije ako ne zadovoljis kriterijume koji važe, prvo za trazenje posla u opste, drugo kompanije koja te prima i treće tima u koji upadas. Ako se karte slože, sa dioplomom Pravnog fakulteta i te kako možeš dobro da prođes.
Primer - moja prijateljica u Pertu koja je svoj posao u ovdasnjem naftno-gasnom gigantu dobila najviše zahvaljujuci cinjenic da ima Law degree iz Srbije i to sa Pravnog koji se nedavno povlacio po novinama zbog korupcije. Uz put je zavrsila neki kompjuting na NZ koji nema veze sa ovim sto sad radi.
Takođe u Pertu živi i radi nas lekar koji je bio cimer u studenjaku sa mojim burazerom. Od nacelnika ortopedije na WMA preko ratista, Juzne Afrike i Zimbabvea do Novog Zelanda i na kraju Perta.
Na svakoj stepenici razlicita prica. Moj brat je još uvek u domu zdravlja - hitna. Najviše voli nocne leti jer može sa vatrogascima, koji su zgrada pored i dezuraju u vreme zetve, da igra preferans celu noć.Ovde bi umro od gladi.
Vidis, ista diploma samo razliciti ljudi.
Veterinari, pogotovo na NZ su „The Oni”. Lično znam 3 nasa, jedna je iz Velingtona dok su dvoje iz Palmerston Norta.
Svi imaju razlicita price i puteve ali je zajednicko da ih drže kao malo vode na dlanu. Finansijski i u svakom drugom pogledu.

Gde si zavrsio fakultet bitno je samo pri prvom zaposljavanju. Već kod drugog posla vaznije je šta si radio na prvom poslu i kako si se pokazao, a manje je važno gde si diplomirao. Deset godina nakon diplomiranja vise te niko ne pita ni gde si studirao, ni koliko dugo, ni kakve si ocene imao. Jedino je bitno šta si do sada postigao.

Prema tome, ko misli da je po diplomiranju zavrsio sa ucenjem pa poslao mozak u penziju, taj može da se zali na sve i svasta, ali kriv je sam.

Međutim, moramo razlikovati dve stvari. Zvanicno priznavanje diplome, recimo srpske u Australiji, je zakonski regulisano. To ne ide automatski nego moras da prođes kroz strucno telo koje tvoju kvalifikaciju prizna ili ne prizna. Ako ne prizna, postoji dopunska procedura koju moras da prođes da bi ti se diploma priznala. Za većinu tehnickih fakulteta to je relativno lako (osim sto kosta), dok lekari, farmaceuti, veterinari... moraju dobro da se oznoje da bi im priznali kvalifikacije. To je jedna stvar, druga je stvar koliko poslodavci imaju poverenja u tvoju stranu diplomu, makar i bila zvanicno priznata. Međutim, i tu vazi ono sto sam pre rekao, prvi posao se ne bira, a čak i najgori posao može da se iskoristi da se nešto nauci i da se dobije dobra referenca za dalje.

Aleksa ovo sto je napisao ZoVu će ti ustededti nedelje traganja, informisanja i citanja brosura i web-sajtova.
Tako je i nikako drugacije.
Postoje retki, vrlo retki izuzetci koji su uspeli „preko reda”.
Srbcic se nadovezao na moje primere sto opet upotpunjuje ono sto je ZoVu napisao.