Gledam u nedelju onaj park na Dolls Point-u. Lepo vreme, izasli ljudi, puno dece,
suncaju se, igraju, jedu, pricaju, tu neki nasi, koji li su ne znam, sede neke dede
na ogradi i razgovaraju dok se nekoliko starijih žena igra sa lopticama,
valjda se bocaju šta li, malo dalje neki Shabani napravili krug od stolica za plazu
pa tu sede mestimicno umotane gospodje i divane a muskarci igraju lopte,
decurlija trckara, obično su svi oko play ground-a, ima onaj spider pa se pentraju
na njega, ljuljaju se, nekoliko koraka dalje sede Kinezi na cebencetu i pricaju,
rostilji se dime na sve strane, raznog sveta sa svih strana. U kafeu vreme rucka,
imaju pristojnu klopu. Vidim Maore, Kineze, Pundzabi (Kari), još Shabana, opet
neki nasi, ostali i svi lepo jedu, popricaju, plate i odu dalje svojim poslom.

Onda se setim one naše jadne zemlje koju su tako zdusno satrli i upropastili
vodjeni zeljom za etnicki cistim, novim zemljicama. Da ti se smuci.