MA (a,l,n,s)

Nisam vam rekao da ovih dana imamo gosta koji spava u dnevnom boravku. Dakle, izlazim iz sobe lagano, lagano (šta zna dete šta je to 95 kg) da ne probudim gosta. Tek sad primecijem da mi skripi pod na odredjenim tackama, ali imam većih briga. Sidjem u trpezariju i vidim komsijinu kucu u potpunom mraku. Ima nade, ali možda još nisu ustali. Izadjem pred kucu (ne brinite, obuo sam papuce u međuvremenu) i vidim upravo ono sto sam zeleo da vidim. Cela moja ulica u mraku dokle god pogled doseze, samo iz obliznje poprecne ulice dopire svetlo. Vracam se u kucu da remiziram (stvarno, otkad nisam igrao sah): na mogu da kuvam caj - nije strasno; moracu da jedem hladan dorucak - nije strasno; ne mogu da ukljucim TV, radio, racunar - nije strasno; mobilni mi ostao nenapunjen - nije strasno; programirao sam snimanje utakmice, što se ocigledno nije desilo - e, to je već strasnije, jer su mi braca Ugruvajci ostali poslednja nada na ovom prvenstvu, biće veceras valjda neki snimak, makar i skracen. Jedini dva problema su mi kako da u ovoj tmini nađemšta da obucem i šta da jedem (jer ni u frizideru nema svetla). Koji su mi rezervni izvori svetla? Baterijsku lampu sam poslednji put video kod kcerke u sobi i to poodavno. Ne bih da ulazim, ne znam na šta ću da se sapletem, a i može dete da se iztraumira kad vidi nekog kako pretura po njenim stvarima u mraku. Znam tačno gde su sibice, ali svece? Imamo li uopste svece u kuci?
Tu mi se svidi ona moja prvobitna namera da se vratim u krevet i odremam još malo dak se ne razdani. Učini mi se da sam čuo zenin sat dok sam se (naravno na prstima) vracao u sobu. Kad sam usao, žena kaže „Slobodno upali svetlo, budna sam”. Jes' kad bi to moglo tek tako. Objasnim joj situaciju i precutno se slozimo da treba da se vratimo u krevet. Samo, ništa od dremanja. Covek ne mora da bude profesor istorije da bi znao kako su njegovi preci prekracivali vreme u dugim i hladnim zimskim noćima
Pola sata kasnije već se dovoljno razdanilo da sam mogao i da se obucem i doruckujem. Tusiranje sam preskocio da ostavim toplu vodu omladincima. I onako to nije moj problem nego onih oko mene.
I tako, sa malim zakasnjenjem, sednem u kola i krenem ka zelesnickoj stanici. Racunam, ako ne rade vozovi nastavicu kolima skroz na posao - nije strasno.

(sad ću ja)

Potpuno obrnuto. Zapitaj se od čega je crkla trafo stanica.

Kad pogledam sa ove istorijske distance, ova prica mi i nije trebala. Recimo da je tema „robovanje tehnologiji”.

Ne ljutim se ni najmanje. Samo gledam šta sam napisao pa zamišljam svoje raspoloženje tog jutra (koje me je u međuvremenu napustilo). A bilo je interesantno, potpuno drugacije od ostalih, čak i kad se zanemari bod kod kuce.

Izgleda da nam fali KRKLEC sa svojim temama.

Nisu pale ovog puta, biće ih verovatno za dve nedelje.

Kakav je taj kajmak?

Jooooooj, ne meraci. Od sinoćne vecere do sada sam pojeo malo tresanja, malo borovnica, jednu bananu (pravu, ne cokoladnu) i jednu krusku. A već je 1:45 popodne.

Merak mi je naravno na kajmak (bez holesterola ništa). Ako hoćeš moj savet mani se eurokrema i nutele pa lepo mazi palacinke dzemom. Preporucujem sipak, a izbor je ogroman i stvar ukusa. Ja kad hoću bas da se pocastim namazem dzem na palacinku pa pospem mlevenim orasima (ili lesnicima, ili bademima). Ako nema mlevenih, a zuri mi se, stavljam cela jezgra. Onda je smotam i smazem, pa još jednu, pa još... i na kraju obavezno olizem prste.

Ovo sve kad sam ispod zacrtane tezine. Sad sam daleko iznad pa se kaznjavam.

Ej, ne mogu dalje. Pricao bih ja još o hrani, mojoj omiljenoj temi, ali mi creva toliko krce da se bune oni prekoputa. Moracu da uzmem mandarinu.

Polaki stani ti. Ne zalim se ja na kajmak, naprotiv. Sve sto sadrzi holesterol meni je toliko ukusno da ne mogu da ne mogu da verujem da je holesterol bas toliko stetan. Verujes li da imam cvaraka kod kuce?

Radi se o necem drugom. Ja kad predjem odredjenu cifru jednostavno smanjim grickanja između obroka, a ako to ne pomogne onda smanjim broj obroka. A trenutno sam u toj fazi, jedan obrok dnevno, ostatak dana samo voce. A taj jedan obrok je sasvim „normalan”. Pod normalnim podrazumevam pilecu supu i krompir-paprikas uz mladi luk (sinoć) ili naprimer kajgana sa slaninom, sirom i nekim povrcem ako se prebacim da mi taj jedan obrok bude dorucak.

Opet ja o hrani, koji mi je djavo. Taj promeni temu.

P.S. Hvala za recept, probacemo kad dodje vreme

40 minuta??????????????????!!!!!!!!!!!!!!!!
Ko tebe placa? Ona moja? Šta ti je zenska solidarnost.

A i ti Apco, ujednaci malo kriterijume. Prvo si me nabrusio što se hvalim i ja to prihvatim. „Ko se hvali, sam se kvari”. Sad sam okrenuo na varijantu skromnosti i samokritike, tebi se ni to ne svidja. Pa mis'im stvaaaaarno.

Osim toga, pa šta ako smo ocigledni. Važno je da se deca vole.

Apco, kako znaš da nemam ništa sa Leom. „Ko se bije taj se voli”.

Pa kad pogledas kako sam bio izgladneo tih dana, treba da mi čestitas na tih pola sata. Sada sam tezinu spustio na razumnu meru, jedem normalno, 40 minuta postizem od sale.

P.S. Pripremi igle za strikanje i vunicu za slučaj da se previse oduzi.