Beli, treba im dati lekciju... Ne dolazi se tako u srpsku pravoslavnu crkvu... He he, pa kako si drug?

ima li neko lepuu reč za mene? a ja mislio najbolje, da pokazem i opisen srbima izgubljenim u torontu da je Njujork grad koji ima malo vise duse nego hladni Toronto, manje vise zbog nas ovdasnjih srba, ljudi koji vole tradiciju i veru, crkvu postuju i mole se...iz najboljih namera sam to napisao mame mi moje pakerke srpske fabrike stakla iz Paracina...Braco moja draga i još draže sestrice, bolo mi je oci kako tipovi i to sedi i debeli, sa nekim velikim objektivima na ispupcenom pupku koji viri ispod kajsa idu po crkvi ko na pijaci i gledaju levo desno pa se onda raspituju kao kada će sluzba da se zavrsi, i tome slično...Ja pitao jednu plavojku odakle si sele, a ona kaže, brale iz Toronta, i to glasno rece ko da je zelela da skrene paznju svih prisutnih. A ja je tiho pitao, diskretno i konkretno, odakle si sele, a ona kad dreknu IZ TORONTA, !!!, bas sam se nelagodno osecao mame mi. I sto ste to toliko uzeli ksrcu dragi moji iz Toronta, pa iskreno ja samo sto nisam zaplakao kada ste poceli da u pola sluzbe napustate crkvu. taman sam pomislio, gle nas narod dosao, nasao mesto da se odmori i pomoli, gle sto će biti lepo kada se ovako svi zajedno pomolimo pa posle odemo u crkvenu salu popijemo koju pa se upitamo za junacko zdravlje i sreću junacku u ovom bezobzirnom i nimalo naklonjenom svetu nama Srbima koji veliki teret svetskih muka iznese na svoja ledja, kazite jer nije tako? Kad oni, moji srbi pocese da izlaze, a yaman se čini mi se i svestenik i crkvenjaci obradovali njihovom dolasku i u punoj crkvi sluzba bese tako prijatna i topla i čini mi se da i svecima sa zidova milo bese. A oni, skljocnuse par puta aparatima i tutanj, vaznije su ulične guzve i rasprodaje nego susret sa narodom svojim...Eh budala ja, putujuci po svetu ranije pa i sada, okrenem često teelfonski imenik i potražim nekog JOVANOVICA recimo...tako u Parizu pre mnogo godina , kisa lije na onim jelisejskim poljima, ogolele grane, ja pokiso i mokar do koze uletim u jednu telefonsku govornicu iz koje od pljuska ništa napolju video nisam, pa okrenem one telefonske imenike pa trazi JOVANOVICA, najcesce srpsko prezime...I nadjoh ja pedesetak i zaredjam tako, brate Jovanovicu, ja sam srbin iz Paracina, evo me ovde u jednoj telefonskoj govornici pa zeljan našeg naroda i susreta...kad onaj tamo poce da psuje, kaže, badavdzijo, zar nemas druga posla nego da zivkas ljude po parizu, ma ko te bre sljivi sto si srbin, i nastavi on tako i još gore a ja prekinem pa ajd da pozovem nekog drugog, nije ovom Jovanovicu lako u tudjem svetu, ko zna kakav je dan imao, možda mu se neko razboleo, zenska ga ostavila izgubio poso...Pozovem ja drugi broj, kad ono zenski glas, ko zna, možda ispadne romansa, prijatan susret, poznastvo, možda veceras zanocim ovako mokar u nečijim cistim carsafima koji mirisu na francuske deterdzente a ko zna, možda i ona kraj mene...Ko si bre ti, prestavi se, poce da vice..ja kažem, ona kaže nekom tamo valjda pored sebe, pazi neka budala zove, hoće kaže da se druzi, e svasta ima na ovom svetu zavrsi ona i spusti slusalicu...tako je bilo to a ja onako pozovem još par njih pa spustim slusalic, izadjem na onaj pljusak pa viknem, EJ BRACO SRBI, IDI TE U p... lepu materinu, i tako se nekako raspalacem na toj pariskoj kisi tada u tom kisnom parizu pre mnogo godina...i nisam se nimalo promenio mame mi, i dalje volim naše ljude, volim da ih sretnem i popricam sa njima a ako mogu čak i pomognem ih, ali vidi te, pobegose toroncani a meni bi krivo, zato i napisah onaj clanak,bi mi krivo, jer ja pripadam tom narodu, još nisam uspeo da pripadnem nekom drugom, zato mi je uvek teško kada eto tako budem teško i nemilosrdno IGNORISAN...a znam nismo mi los narod, nismo, inače da tako mislim ne bih ovde na serbien kafeu ni bio niti ovo pisao...laku noc dragi moji...

Bas mi se svidja ovaj vas komentar, odise iskrenoscu i lepotom ljudskog komuniciranja..veliki pozdrav gospodine Stevo