Туј у једно село у околину дошја Љубиша куде Стеву. Чукне на врата, и отвори му Стевин наjмалеј син.

Љубиша га питује:
„Синко, дом ли су ти татко и мајка”?
„Нема ги, отоше у варош”.
„А брат Ђока, он има ли га”?
„Не, и он отиде с' њи. А што ти требав, а чича Љубе”?

Љубиша се узврте и поче нешто да ш'пка. А дете ће:
„Абе чича Љубе, ако ти треба нешто од алат, ја знам куде је па ћу ти дам”!
„Море, не ми треба тој, него реко да попричам са татка ти у вези Ђоку. Како да ти кажем, твој брат Ђока направи дете на моју ћерку Милеву”!

Дете се мало замисли, па ће каже:
„Е па за тој ће мора причаш с' татка. Знам да за бика узима пет иљаде, за вепра две, ал за Ђоку стварно не знам колко”!