Prirodna i ne prirodna rekonfiguracija tla je doprinela da danasnje freske nalazimo u pecinama. Ti ne gledaš crtani pera detlic i kojot.:)))
Kojot crta plan kako da uhvati peru, a ovaj iznad njega odroni kamen i zatrpa kojota. Posle desetine hiljada godina sapiens kojota pronadje tragove svog pra-naslednika; crtao u pecini bez vatre i svetlosti.:)
Love it.:)

Svetski rekord u nespavanju bez prekida iznosi 18 dana, 21 sat i 40 minuta, a postavljen je tokom jednog igračkog maratona. Pojedinci poput Nikole Tesle i Leonarda da Vinčija navodno su bili u stanju da spavaju dnevno samo par sati ili manje, što im je omogućilo da mnogo više vremena posvete stvaralačkom radu.

Nemoguće je živeti bez sna. U istraživanju iz 2002. godine, pokazano je da ljudi koji dnevno spavaju manje od četiri ili više od devet sati, imaju 30 odsto veću verovatnoću prerane smrti nego ljudi koji normalno spavaju.

Čovek se može navići na manje sna nego što mu je potrebno, ali istraživanja pokazuju da, uprkos naviknutosti, nespavanje smanjuje sposobnost rasuđivanja, vreme reakcije i druge psihofizičke sposobnosti. Nedostatak sna u povratnoj sprezi pogoršava celokupno stanje organizma.

Zbog neispavanosti vozača godišnje se dogodi 100.000 saobraćajnih nesreća, a 1500 ljudi izgubi život. U Kanadi je zabeleženo da u danu posle prelaska na zimsko računanje vremena, kad ljudi mogu da spavaju sat duže nego uobičajeno, znatno opada broj saobraćajnih nesreća. Istraživanja na neispavanim vozačima u simulatoru vožnje pokazala su da je nedostatak sna podjednako opasan kao vožnja u alkoholisanom stanju. Smatra se da je neispavanost odgovornih pojedinaca bio jedan od važnih faktora koji su izazvali nuklearnu katastrofu u Černobilu i eksploziju spejs-šatla Čelindžer.

Čovek koji kontinuirano provede samo sedmnaest sati bez sna gubi na sposobnostima ekvivalentno efektu koji izaziva 0,5 promila alkohola u krvi. Posle pet noći u kojima ste manje spavali nego što je organizmu potrebno, tri alkoholna pića će imati isti efekat kao šest u normalnim okolnostima. Izuzetno dugo nespavanje izaziva pad koncentracije, povremene gubitke pamćenja, mucanje, zamagljen pogled, halucinacije i paranoju, da bi na kraju dovelo do smrti.

Koliko sna je dovoljno?
Najčešći uzrok neredovnog sna je internet
Danas većina ljudi u proseku spava sedam do osam sati dnevno. Drugim sisarima je potrebno dva do tri sata dnevno više sna, a zanimljivo je da su ljudi pre samo sto godina spavali znatno duže. Prema pisanim podacima, u XIX veku se prosečno spavalo deset sati dnevno. To se izmenilo očigledno zbog promene načina života u XX veku.

Zapravo, potrebna količina sna pre svega zavisi od starosne dobi. Novorođenče spava 16 sati dnevno, adolescenti oko 9 sati, dok se sa godinama smanjuje vreme potrebno za spavanje. Ljudi stariji od 65 godina prosečno spavaju samo oko 6 sati dnevno.

Koliko sati vam je dovoljno da se naspavate zavisi i od tog koliko ste sna izgubili u prethodnim noćima. Najbolji pokazatelj da vam se nakupio „dug” u spavanju su napadi pospanosti i kratki dnevni periodi sna, mikrosnovi, ali i situacija u kojoj upadnete u san odmah po leganju u krevet, to jest, kad zaspite u periodu kraćem od 5 minuta. Smatra se da je idealno vreme čekanja na san između 10 i 15 minuta. Uzroci manjka sna mogu biti razni, a svakako, pomoću odgovarajućeg programa uvek možete izračunati koliko vam sna nedostaje.

Ako u organizam preterano unosite kofein, nikotin i alkohol, ako imate napet životni ritam, preživljavate puno stresa, spavate sa uključenim televizorom ili često menjate časovne zone, verovatno nećete redovno i dobro spavati. Čak i ako ne uspevaju da vas probude, na spavanje utiču buka i temperatura prostorije. Većina rasprostranjenih navika u savremenom svetu može da izazove poremećaje u rasporedu spavanja, mada se, zapravo, smatra da je danas najčešći uzrok neredovnog sna to što je internet dostupan 24 sata dnevno.

Najčešći poremećaji sna su insomnia ili nesanica od koje boluje 40 odsto žena i 30 odsto muškaraca, zatim noćna apnea kad dolazi do prekida u disanju tokom sna, RLS sindrom i narkolepsija.

spavamo noćimožda zato što smo primati. :)

Onda postoji neka zaista jaka sila koja je ustanju da laže rasnovrstne zivotinje o njihovom bioritmu.

Mora da je ista sila slagala i one zivotinje koje su nocne :)

Sada, ljudski bioritam je stvoren iz dva razloga, Lov i zemljoradnja.
U oba slučajeva samo je moguće raditi noćipod punim mesecom.
A najveci nagon coveka pa kao i sva druga ziva bica je stomak.

Kaže se da se okrecemo u krevetu vise puta u toku svake noći Kako onda uspjevamo da ne padnemo iz kreveta? Istina je da mi često mjenjamo polozaj spavanja u toku jedne noći To se desava 20 do 30 puta, kada prelazimo iz jedne faze sna u drugu. Ne radi se o nekim većim pokretima, obično se okrenemo za 90 stepeni, naprimjer sa ledza na stranu. Ovdje se naravno desava da dodjemo do ivice kreveta, ali i ako mi nismo svjesni toga, nas nervni sistem će registrovati da nasa ruka ili noga vise nema podlogu ispod sebe. Zato će nas nervni sistem poslati poruku... mozgu da iduci put se okrenemo na suprotnu stranu, kad naše tjelo bude prelazilo iz jedne faze sna u drugu.To da pijane osobe padnu sa kreveta zavisi od toga sto je nervni sistem zatrovan alkoholom i od toga sto prirodni korigujuci sistem je alkoholom izbacen iz igre. Kod manje djece razlog je nešto drugo. Centralni nervni sistem i podsvjest nisu potpuno razvijeni, i zato mala djeca mogu da ispadnu iz kreveta, ako ih mi ne sprijecimo ogradicama od krevetica ili sličnim zaprekama.