meni je trebalo dva mjeseca da to isto shvatim

Ima jedan covjek koji često prica o politici i to toliko snažno i uznemireno kao da ga neko napada. Te kapitalizam je los, te prije je svako mogo kupiti kucu u Kanadi, a sad nije dobro. Samo priroda je lijepa pa kako bi umro sretan samo kad bi umro u socijalizmu. Covjek je toliko s tim opterecen da je na kraju puko.

Politika sucks. Ne treba o takvim temama ni pricati.

dadayaya, sve to ja razumijem, i sama sam bila opterecena s ovih glavnim krivcima neko vrijeme, ali na kraju sam skontala isto ovo sto i pile

nije teško oboliti ako mislis na takve stvari precesto

a taj covjek već zbog politike vise nije dobro i pije lijekove

on i brat žive skupa i i dalje pricaju često o politici bez obzira na to što ovom drugom bratu tolko skodi ...Opet ipak ulaze u te teme

white swan, ti mnogo toga posmatras iz neke svoje lične perspektive, a ne sa sireg aspekta, i u opasnosti si da izgubis moralni kompas. Jer eto dosla si do toga da ti nije zao neke starije osobe koja je SAD siromasna, plus i bolesna, i osuđuješ je (jer je opravdano razocarana u sistem, i osuđuje taj sistem) a istovremeno poredis svoju 'nesrecu' da kao mlada, zdrava, jaka, i sa mnogo buduceg potencijala, NEKAD nisi imala ništa. Biti mlad i zdrav i 'nemati ništa' jednostavno ne može da se poredi sa biti star, bolestan (i uzto i ismejan i ponizen) i još i siromasan.
A u vezi rata - zapravo je lakse biti siromasan u ratu (nego u miru, u nekoj 'stabilnoj' zemlji), jer je veca solidarnost i ljudi su međusobno blizi kadgod je neka veca kolektivna nesreca u pitanju, te je i vise ljubavi među tim ljudima koje je snasla ista patnja. I zato je pogresno pravdati se ratom, kada rat zapravo predstavlja svojevrsni 'duhovni plus' (za one prezivele), ma koliko to paradoxalno zvucalo.

Halooooo.Ne čitaš me pazljivo.Ja ne osuđujem nikoga jel ne vidis da sam napisala da su neke teme čak i za mene osjetljive da mogu i ja lako razboliti se ako npr. mislim na to svaki dan ili ako npr. skodi mi. A najgore sto smo prošli, valjda je prošlo u periodu rata. Zašto govoris da osuđujem osobu kad osjetljivije osobe i jesu te koje mogu lako se razboliti, pa i sama spadam u takve u nekim periodima u mjesecu.

ok. sorry...

jel ovo cas kimatike?

mexico imaš smisla za humor

a šta bi bila to kimatika ?

Zona sumraka a mi pricamo o ljubavi, ovo je veliki napredak u covjecanstvu.

Yeee. Bravo komsija pile.

„It is better to be violent, if there is violence in our hearts, than to put on the cloak of nonviolence to cover impotence.”

ljubav je najveca moc, znaci mi smo najmocniji

veseljaci prvi polude:)

ma ne možemo mi tu ništa,labudice:)
vidila sam dovoljno..i ne cudim se vise.
nakupice se gorcine kad vise nećemo znati ni voliti.
dosla su neka vremena kad se klinci ne zamaraju vezama i ne rizikuju da se zaljube jer se plase povredjivanja.
sve postaje hladnije..svjet postaje hladniji i mi gubimo dusu.

možemo se boriti da pojedinacno sacuvamo svoju,koliko situacija dozvoli..i to je to.

:)

ako je kreacija tako savrsena, otkud je zlo uopste moguće? Biće da je kreacija sama losa, ali se desava i da se svest (fragmenata, dusa/umova) polako (ali i masovnije) budi, o tome da je kreacija loše kreirana (i loše 'održavana') i to zlo ustvari olaksava budjenje, jer nesavrsenost kreacije biva mnogo lakse uocljiva.

Kod tog budjenja sticu se i osnovi da se opravdano upire prst u oci kreatoru (ove kreacije), kao losem kreatoru, koji svoju kreaciju nije napravio dovoljno dobru, jer se desilo da je na planeti zemlji zlo postalo potpuno normalno, potpuno potisnuvsi Dobro (koje predstavljaju andjeli) u neki drugi (ili n-ti) plan. I kreator je primoran da se 'pogleda u ogledalo' i zamisli nad svojom kreacijom, i svom patnjom svesnijih fragmenata (dusa) koja se u njoj desava, i pri tome pusti fragmente koji žele da se otcepe da na miru to i urade, jer su se stekli uslovi za to i jer više ne zasluzuje (metafizicko) pravo da ih dalje drzi zarobljene u njegovoj losoj kreaciji, leglu visokog nivoa patnje. I duzan je i da im dozvoli 'spasenje' (putem andjeoskih 'intervencija') da se stabilno 'otisnu' sa ove demonske planete, odnosno sustinski (kao duse) izbave iz ove loše kreacije.
: )

demoni su REALNA (energetska) bica kojima je ljudska energija hrana (i to negativna, koja prati osecanja straha, nervoze, panike, ljutnje, besa, zavisti...), kao sto su nama hrana recimo pilici ili prasici,
I demoni nisu ljudi. Mogu se recimo tumaciti kao (zlonamerni) alieni.
A kada se kaže za neku (ljudsku) osobu da je on(a) demon, to nije bukvalno, već se zapravo misli da je ta osoba bilo malo vise, ili i potpuno, u vlasti demona.
I nema stroge podele na dobre i loše ljude (jer smo svi na neki način žrtve), već imamo ljude koji vise služe demonima (padajuci u njihove zamke), i one koji su uspesniji u borbi sa njima (bolje odolovaju njihovim zamkama).

U vezi ovoga da je podizanje svesti (koje nije uopste puko gomilanje informacija) vaznije od ljubavi, to je zato što osoba sa visom svesti ume bolje/zrelije i da oceni kolika kolicina ljubavi je primerena kojoj situaciji (jer prosto nije dobro ni rasipati ljubav tek tako, posto se i na taj način može pasti u razne demonske zamke, preko
raznih razocarenja). I recimo nedovoljno svesna osoba puna ljubavi je na neki način 'zakopana' u mestu, i nije sposobna da registruje desavanja oko sebe na jedan zreliji/sveobuhvatniji način, i po logici manje vredi od svesnije osobe pune ljubavi.
Dakle, da bi stigli do istinske produhovljenosti, ljubav sama nije dovoljna, već se treba pomuciti/potruditi podici svoju svest.
Produhovljenost ionako povlaci za sobom ljubav, a obrnuto nije slučaj, tj ljubav sama, ako nema dubinu, i ako je neka slepa ljubav,
jednostavno nema potencijal da iznedri istinsku produhovljenost.

„u sustini što se vise informisemo i uzivamo u tome to smo im blizi
postajemo robovi informacija, mozak nam je glavni autoritet
gubimo intuitivnost a samim tim i ljubav i svest da smo svi deo istog organizma”

Ovo je skroz istina. Nešto slično je i govorio Ramana Maharshi

Što se tiče zla i dobra, nepostoje nijedno, već to su već naše definicije nijansa egzistencije.

Ima masu primera, da nekome zlo je drugome dobro.
Ovaj Infonautov primer o demonima kojima smo hrana kao pilici nama je dobar primer.
Sto su zli ako ne mogu pobeci od svoje prirode.?

Jel smo mi zli kao svastojedi? Koji moraju ponekad i oduzeti tudji zivot(zivotinjski) da bi preziveli?

To gledanje da su zli je isto kao Engleske kucne domaćice koje žele da zabrane mackama da love ptice. Zabraniti macki da prati instinkt prezivljavanja, smesno.
Zli ljudi isto nepostoje, već su to gomila kompleksasa, koji isto kao i ti demoni se hrane ljudima, samo sto njima nije ovisan opstanak tom ishranom, već se vise radi o hranjenje njihovih kompleksa.

Od jednih i drugih možeš se lako odbraniti, nedozvoljavajuci im da imaju ista kod tebe da se hrane.(ali stvarno nema ista sladje nego nahraniti se kompleksasem koji se hrani drugima. Da sam oseti šta radi drugima, ali opet, i postao je takav jel su ga drugi još u detinjstvu takvog stvorili, a možda još ranije od toga)

Što se tiče ljubavi(pa i mrznja) i to su iluzije.
Ali ne mora da znači da samo sto je nešto iluzija da je jednako nekome loše.(znam ljude kojima bas i nije ljubav pozitivna, već obrnuto, teško im je snaci se u tome, nisu ih roditelji volili :) ).

Podizanje svesti?, nebi tako to nazvao, vise rusenje samoga sebe i iluzije u koje verujemo steknute kroz zivot/zivote, na individualnom i drustvenom planu. Kao sto je Prajapati žrtvovao sebe da bi stvarao, i kroz tu žrtvu izgubio sebe, morao je žrtvovati svoje kreacije, da bi se ponovo vratio u Prajapatija.

A jedina borba je borba za mentalni opstanak, da covek ne zavrsi u lala-landu.

Što se tiče kreacije, i dalje su ljudi kao ograniceno biće, bez ikakve sanse da skapiraju nešto neograniceno. I dalje smo samo u stanju da opazimo nasu okolinu, a i danas u vecini slučajeva, i to je teško.

A zar nije tuzna cinjenica da neki ljudi nisu nikad mogli da osjete ljubav nikakve vrste?

Ja ustvari nekako ne mogu ni vjerovati da postoje takvi ljudi koji bas nikad u zivotu ne osjetise ljubav. Nestvarno mi je.

A mudraci, pa ima izreka mudri starac sto je meni vise diskriminacija prema starim ljudima nego pohvala da su mudri :). A i najgore mi je kad neki ljudi sto su intelektualci misle da su pametniji od nekakve svjetine koja je ako ništa drugo bar sretna i voli, dok neki usamljeni intelektualac lijeci komplekse jer « pamet » mu je jedino sto ima (ustvari nema ni to al tjesi se makar s tim). Ima takvih po forumima što se dice s tim, a zivot im prazan i nedostaje im ljubav. Ali da nadoknade sve to moraju da misle da su mudriji od drugih laznih mudraca.

Pošto se ovdje uveliko govori o Ljubavi, o kreaciji, o Svijesti...a onda o dobru i zlu,
neću se osvratati ni na jedan komentar ali primjećujem da u globalu skoro svi razdvajate Svijest od Ljubavi.

Svijest i Ljubav su nerazdvojivi.

Bez svijesti Ljubav ne postoji, kao ni obrnuto.

Svijest predstvalja suštinu.

Svijest predstavlja sva Znanja o Sebi, dakle svaki suštinski Jedan iz JEDNINE postojanja u JEDNOM.

U takvom stanju suština svih i svega je prisutna u svakom Jednom u JEDNINI kao rezultat bezuslovnog davanja.

Bezuslovno davanje je ono što nazivamo Ljubav.

Ukoliko bi samo Jedan iz JEDNINE postojanja u suštini odbio da se bezuslovno daje JEDNINI...to više ne bi bila JEDNINA...to bi već dovelo do odvajanja tog Jednog od JEDNINE i s tim do stvaranja HAOSA. Gdje se HAOS pojavi dolazi do raspada sistema. U Svijesti to je nemoguće da se desi te stoga i Biće koje JESMO ŽIVI VJEČNO.
.

Za razliku od Svijesti svjesnost predstavlja nivo prisutnosti određenih Znanja o sebi u jednom iskustvu.

Stoga, možemo reći da postoji i hijerarhija Svjesnosti.

Hijerarhija Svjesnosti svakako nije isto sa hijerarhijom naučenog znanja.

Prosvjetljenje takođe ima različite razmjere, od onih najmanjih do spoja sa JEDNIM, sa 'BOG-om'.

Međutim, i najprosvjetljeniji čovjek nije imun zatvranju u razum-tijelo, mada se u tom zatvoru više ne zadržava kao onaj koji je ne-svjestan soje pozicije u tom procesu postajanja već svoju poziciju u koju je zapao može da vidi i s tim čini izbor sledeće akcije koja ga vodi nazad, na put manifestacije realnosti po namjerama svoje duše.

.
.
.

Ukoliko je Biće poistovijećeno sa razumom onda bilo šta što mu se dešava Biće će da doživljava kao dobro ili zlo koje mu dolazi spolja.

Ukoliko je Biće Svjesno Sebe koje JESTE ono će i dobro i loše da doživljava kao rezultat svog izbora radije nego li da sudi da li je 'to nešto' dobro ili loše.
I tada, Biće će da vidi dobro i loše u tome što doživljava ali ovaj put dobro će da predstavlja IZBOR koji omogućava manifestaciju namjera njegove duše dok će zlo (negativnost) da predstavlja iskrivljenje tih namjera. Stoga, svaku akciju koju doživljava vidjet' će kao posledicu sopstvenog izbora te će mu ovaj put 'dobro' i 'zlo' služiti kao kompas za navigaciju ka iskustvima duše. Dakle, sve što se dešava Svjesnom Biću dešava se u budnom stanju te mu ne može izmaći iz vida devijacija (poistovjećenje sa iskustvom) koja neminovno vodi u zatvaranje Bića u razum-tijelo.

Prosvjetljenje je dakle mehanizam buđenja iz okova tog iskrivljenja.

Mnogi misle da je prosvjetljenje mehanizam oslobođenja od čulnih iskustava...te, kao što to čine ljudi koji meditiraju po čitav dan, postaju robovi želje za bjekstvom iz čulne realnosti, ne shvatajući da je njihovo Biće upravo ovdje i sada da konačno iskusi sebe kroz čula po iskonskim namjerama duše...i bez iskrivljenja svojih namjera. Za to im se prosvjetljenje i desilo.

Zablude takve vrste vode ka iluziji u kojoj Biće bivajući u tjelu konstantno teži ka bestjelesnom te svoj životni vijek provodi u bijegu od svog već načinjenog izbora prije rođenja.

.

A 'demoni'...kao i zlo...

Awake.

Eh kako je zanimljivo zivjeti.

Deco,
ja bih da prokomentarisem ono sto je tema ove diskusije sa početka. Opet ste potkacili masone (slobodne zidare) nazvavsi ih „rakom” zdravog tela. „Rak” zdravog tela je neznanje i oholost; prevara i podmitljivost; iz toga proizilazi cir koji prerasta u rak. Znam da je dosta vas negde nešto procitalo ali nije dozivelo! Zato, iz prve ruke, slusajte:

Kažu da u svakom coveku cuce dve osobe; jedna je ona kojom se oseca a druga je ona koju još ne poznaje ili ono sto bi isti zeleo da bude. Nezreli i ljudi labilnog karaktera ne uspevaju da kontrolisu obadve istovremeno. Kod zrelog coveka „druga osoba” skoro da ne postoji. Međutim, ono sto ostane u cudi zrelog coveka je poneki tik, neispunjena zelja ili nešto sitno, tome slično.
Ni Slobodni zidari nisu postedjeni sličnih osobina. Na početku masonskog puta može se desiti da u coveku kukavicno cuci misao da će nekada možda imati i neke koristi od masonerije. Dogodili se to, Mason zna da nikada neće dozvoliti da to ispliva iz njega i čini sve da je neutralise. To je osobina moći usavrsavanja i samokritike, sa kojom se Mason rodi. Kada bude primljen, kada dozivi prve radove i kada upozna bracu i njihove price, zivote, iskustva, postidi se onoga sto je se u njemu ponekad javljalo. Jedan Mason tu misao zauvek ubije, radeci na sebi. Ona više ne postoji ni u obliku sale ni u obliku ruznog secanja a prica o tom vremenu je samo svedocanstvo o vremenu rane nesavrsenosti. I dalje ne biva usavrsen ali biva usavrseniji za jedan momenat, jednu losu, nepostenu misao, koja je iscezla. Zauvek.

ENERGIJA, HIJERARHIJA I LJUBAV PREMA COVECANSTVU

Energija koja se oseca u lozi i ljubav prema braci je nešto ravno ljubavi prema deci i najblizima. To je ljubav tipa „Filos”. Objasnicu malo podrobnije; Kada mason želi nešto lepo sa nekim da podeli prvo mu, kao svakom normalnom, dobrom i postenom coveku, na pamet padne PORODICA. Sledeći ko mu pada na pamet je neko od njegove brace slobodnih zidara. Tako on gradi hijerarhijski temelj koji porodicu stavlja na prvo mesto. To je i zvanicno mesto porodice u Masonskoj hijerarhiji. Za istu tu porodicu isti mora da obezbedi sredstva za zivot. To uspeva bavljenjem svojim poslom. Zbog toga je na drugom mestu u Masonskoj hijerarhiji upravo POSAO. Obezbedjujuci sebi i porodci uslove za normalan zivot, stice sve mogućnosti da se okrene radu na sebi. U svakodnevnom zivotu radi na sebi, čini dobra dela i usavrsava se nacinima koje je naucio u LOZI.
Univerzalna ljubav je termin koji se može tumaciti na mnogo nacina. U ovom tekstu, univerzalna ljubav je ljubav prema celom covecanstvu. Razlikuje se od ljubavi tipa „Eros” i „Filos” time sto za cilj ima da „zarazi” sve ljude sveta. Kada ona postaje deo jednog masona?
Onda, kada se dostigne relativna savrsenost, kada se spozna istinski „Eros”, kada „Filos” prenese drugima i oseti istu od strane drugih. Tako upucen i izbrusen covek dolazi do tipa ljubavi prema celom covecanstvu i ona se zove „Agape”.
Svaki mason ima za cilj da profane ispuni ovom trecom ma koliko oni to ne razumeli.

a sada pucajte!