živim u Londonu a Pariz volim i slazem se da su ova dva grada daleko iznad drugih. Cesto pomislim kako bih volela da živim bar nekoliko godina u Parizu al onda prosetam Londonom, pogotovo kad je suncan dan, predjem preko nekog od mostova, prosetam parkovima, odem niz Kings Road, nedeljom kroz City kad nema nikoga :)) i pomislim „ovo je najlepsi grad na svetu”. Jeste skup, ali ima dusu i neku car koju drugi gradovi nemaju, spoj tradicije i modernog, georgijanske i vikrotijanske i savremene arhitekture... volim da putujem al osecaj kad avion slece na heathrow i prelece grad u kome živim je nezamenljiv
„Who is tired of London is tired of life”

Što se tiče pozitivnosti ja sam uvek pozitivan :D,a ti mi igledas jako lukavo i inteligentno :) i kao neko ko želi da razbije malo monotoniju na ovim diskusijama :) sa svojim pitanjem :)! Pa dobro kad se pogleda nije ni to tako loše :),ajde ti sad nama lepo priznaj šta je cilj tvog pitanja :)))!!??? Pošto si živeo i tamo i ovamo sto bi tebi nešto neko govorio sto ti već znaš :D!!???

Moje mišljenje je naravno vrlo subjektivno :) pa živim ovde al ipak evo nekih podataka koje sam nasla
„London is one of the greenest capitals in the world, with plenty of green and open spaces. At the last count, there were more than 3,000 parks and open spaces in the city!”
http://www.visitlondon.com/attractions/outdoors/
a o lepoti parkova da ni ne pominjem, progooglaj green park, st james's park, regents park, hampstead heath, kew gardens, richmond park itd.
A za restorane neću da pominjem one sa michelin stars posto ih ima u oba grada, već one restorane koji su prostupacni vecini. London pruza raznovsnu ponudu sto proistice iz multietnickog mixa grada- pa imamo odlične kineske, indijske, tajlandske, bliskoistocne, ftancuske, italijanske i naravno britanske restorane,
što se velicine grada tj broja stanovnika tiče
http://en.wikipedia.org/wiki/Largest_cities_of_the_European_Union_by_population_within_city_limits

zanimljiva tema, pa moram da se prikljucim.

bila sam u oba grada i onako na prvu loptu odmah ću reći da ću se definitivno opredeliti za pariz kao broj 1 na mojoj lestvici.

zato? eto, tako mi se nakako namestilo. u london sam prvi put otisla pravo iz pariza i u tome je možda greška. odusevljenost parizom me je nosila preko lamansa, a tamo me ztekla ostrvska konzervativnost i silne (meni) nelogicnosti...

u londonu me je sve, ali sve nerviralo. stalna ugrozenost da budem zgazena, jer prvo gledam na pogresnu stranu, njihove slavine za vrucu i hladnu vodu i moja zelja da ruke perem toplom vodom...dakle, kretalo je to još u ranog jutra...

nekao mi se taj stilski pravac i do danas zadrzao: u londonu se vrlo brzo iznerviram...mada, dala sam mu bila drugu sansu i pokusala da ga zavolim boravkom od skoro 3 meseca, ali nisam i uspela.

pariz volim jer je razigran, jer ima stila, jer je lep...meni bio uvek i ostao.

ali, ne volim francuski, kitnjast i sav teatralan. imam osecaj da francuzi glume dok pricaju :-)

apsolutno, nisam ni rekla da moj dozivlja vazi za sve i da treba da bude axiom. ovo je bio moj dozivljaj londona i pariza, na prvu loptu i u neka davna vremena...

slavine jednostavno nisam mogla da izbegnem, ni u hostelu (1984) ni u hotelu s4 zvezdice u kesingtonu (2006), zato su nepobitni dozivljaj mog boravka u londonu.

definitivno mislim da su englezi daleko prijatniji za „dodjose” nego sto je to npr. slučaj u kontinentalnom delu evrope, konkretno recimo u austriji. ovde si na „ic” zigosan kao „jugo” i po tome te vrednuju osim ako si im pretpostavljeni i pripadas obrazovanom sloju (sto je u becu, kad mso mi u pitanju, velika dsproporcija). zato se toliko u nemackoj i austriji prica o integraciji...mene lično ne pogadja, ali gledam to svuda oko sebe.

pariz ima sarm i to je ono sto osvaja, zato sam i rekla da je greška možda bila u tome sto sam iz pariza pravo isla u london. kako su ukusi razliciti tako i dozivljaji. pogled iz aviona na london mene ostavlja ravnodusnom, crvena boja preovladjuje i mnogo toga unisonog...pariz mi je druga prica, skroz i tako u nedogled.

interesuje me kako stojis s prijateljima u londonu? da li su tvoji novi prijatelji englezi ili su to pretezno osobe raznih nacionalnosti sa svih strana sveta? ako ima neko i iz pariza nek odgovori na ovo pitanjce.

pozdrav s lepog, plavog dunava...na sve strane sveta :-)

Slazem se da je moje mišljenje vrlo subjektivno, jel kao sto rekoh u ovaj grad sam se zaljubila dosta davno i odlucila da ovde živim, Pariz je grad koji uz London stoji daleko iznad ostalih evropskih gradova. Mislim da je u Londonu mnogo lakse biti stranac nego u mnogim drugom sredinama, pogotovo biti belac i stranac. Moji prijatelji su englezi, nasi i stranci. Na poslu su pretezno englezi i kao sto rekoh nikada nisam imala nikakvih neprijatnosti.
Ovde među „ (non)working class” postoji delimicna netrpeljivost prema strancima koja se svremena na vreme pojavi u medijima, al je to toliko retko pogotovo u londonu gde ima veliki procenat stranaca

Veoma je teško usporedjivati gradove,jer svaki grad ima svoje dobro i losu stranu.Pošto sam posjetio i Pariz i London,mogu da kažem da obadva grada imaju neku svoju posebnost i neku svoji lijepotu.Pariz je grad svijetlosti i romantike, u kome zivot ima neku drugu dimenziju.Francuzi su narod sa velikom tradicijom i kulturom,u kome gastronomija igra značajnu ulogu.Bistroi,restorani,kafiterije,su vise od mjesta za izlaske, to je mali mikro svjet u kome svako može provesti lijepe trenutke.Pariz ima neku posebnu magicnost,ponekad se čini kao da je vrijeme stalo.Pariz je jedan od rijetkih gradova na koji se može asocirati sa više od deset riječi: Tour Eiffel, Champs Elysees, Notre Dame, Moulin Rouge, Louvre, Seine, L’Arc de Triomphe, Pigale, Montmartre, Disneyland, itd. Osim toga, Pariz je glavni grad mode i parfema.Pariz je grad sa najvećim brojem impozantnih spomenika i građevina.
Ne zna se da li su svi ti brojni spomenici ljepši i interesantniji danju ili pak šarmantniji i uzbudljiviji noću, u tom gradu svjetlosti.
Kozmopolitizam par excellence (u punom smislu riječi) - kako u raznolikom ljudskom izgledu, tako svakako i u suvenirskom doživljaju.
Arhitektura, urbanizam, saobracaj sve je lepršavo i ujednačeno, ali isto tako dinamicno i van svih mogućih standarda ostalih evropskih gradova.
London je možda skup, ali se čini da je i dalje prvi izbor turista. Pored toga, oni snalažljivi uvek mogu da pronađu popuste, rasprodaje i mesta sa jeftinom robom.Ono sto sigurno treba pogledati u Londonu je British Museum ( muzej sa više od 80 hiljada razliciti eksponata i spektakularno dobrim galerijama Egipta, stare Grčke, Rima, Kine i dalekog istoka.
Museum of London za sve one koje zanima istorijska šetnja kroz London, od vremena kada su ovamo došli Rimljani do viktorijanskog doba, s naglaskom na važne periode, događaje i osobe.
Natural History Musem muzej sa najvećom kolekcijom kostura dinosaurusa, kao i šetnju kroz geološku istoriju zemlje.
Science Museum naučno-tehnički muzej za sve one koji se fasciniraju tehnološkim napretkom, naročito onim u posljednjih dvjesta godina – uključuje istoriju avijacije, aeronautike, medicine, automobila i željezničkog saobracaja, informatičke istorije. Victoria & Albert Museum najveći muzej primijenjene umjetnosti i dizajna u svijetu, sa doslovno svim što se može smatrati primijenjenom umjetnosti – od slika i fotografija, preko nakita, keramike i skulptura, pa do istrumenata i namještaja.
National Maritime Museum muzej u Greenwichu, zajedno s Kraljičinom kućom (Queen’s House) sa fantasticnim pogledom na Temzu i Kraljevskim opservatorijem (Royal Observatory), odličan je povod za gotovo cjelodnevni boravak u Greenwichu – između ostaloga, saznat ćete detalje o mjerenju vremena na ovom poznatom mjestu i mnogo toga o britanskoj mornarici.
Imperial War Museum muzej sa puno razliciti eksponata iz raznih ratova, a ponajviše onih u kojima su sudjelovali Britanija i Commonwealth – oružja, vozila, uniforme, baš sve ovdje, uključujući i posebne segmente izložbe namijenjene djeci koja se tek upoznaju sa istorijom Engleske.Netreba zaboraviti setnju Hyde Parkom,Regent’s Park,Kensington Gardens,Greenwich Park.Od ostalih atrakcija je važno vidjeti muzej Madame Tussauds London Eye i Tower Bridgea. Za kraj , treba kupiti aktualni broj lista „Time Out” i prelistati ga već u podzemnom vozu. To je, naime, najvjerojatnije i najbolji način da saznate što se sve događa u gradu u toku nedelju dana dok boravite u Londonu, kao i da pri ruci imate aktualan popis eventualnih besplatnih dogadjaja poput izložbi ili možda poneke predstave u nekom od manjih, alternativnih pozorista koja nisu skupa poput onih mainstream.Ovo je možda vise turisticka razglednica nego komentar na postavljenu temu,ali mogu biti siguran da svaki od spomenutih gradova ima neku svoji posebnu speificnost.Zato su obadva grada lijepi, svaki na svoj način.

pokusacu da ti odgovorim na neka od tvojih pitanja, iako će to biti troll u odnosu na temu pariz & london.

dozivljaj beca mi je sigurno „malo” drugaciji od onog koji možeš da cujes od tipicnog „gastarbeitera”. varijanta „nepoznavanje jezika” otpada pa time i svaka vrsta neprilagodjenosti, getoizacije... ukratko nisam od onih koji svakog weekenda sede u nekom kombiju ili busu na putu za srbiju... moj nemacki je u početku trebalo „spustiti” na nivo njihovog dijalekta i tu je kraj price prilagodjavanju.

ono sto mi još uvek u ovoj zemlji smeta je njihova konzervativnost (mnogi još u glavi žive u K&K monarhiji s granicom do zemuna) i „povrsnost” u odnosima. imaju svoje zatvorene krugove i ako u njih ne udjes u toku skolovanja onda ćeš teško ikada.

volim cinjenicu da sam iz beca za sat-dva u bilo kojem delu evrope, volim ono sto ovaj grad nudi pre svega u kulturnom smislu, volim i to što je austrija pejzazno lepa i uredjena zemlja. s posebnim osvrtom na bec da podvucem da je opsti kvalitet zivota u ovom gradu s pravom na prvom mestu na svetskim listama. te prednosti i pogodnosti naravno prijaju.

izlaske mogu da nadovezem na kulturne sadrzaje ovog grada. da ne nabrajam bas sve ali NHM, KHM, Albertina, Museumsquartier itd. cine ovaj grad posebnim. obilje muzeja i kvalitetan pozorisni repertoar (ja npr. idem redovno u theater in der josefstadt, ali i burgtheater ili akademietheater) je ono što se u becu jednostavno podrazumeva.

što se tiče restorana tu za svakog ima po nešto. ako mene pitas za neke od mojih favorita, evo par: Plachuta, Grünauer, Winkler's, Schilling, Ubl - smao da se zadržim na austrijskim, uz to naravno priličan broj „heurige” (posebna prica) ali ne u grinzingu već u okolini beca. naravno da je internacionalna kuhinja takođe dobro zastupljena, tu je diapazon zaista velik. u naše restorane skoro da ne idem, jer je nama beograd veoma blizu (600 km) i nisam spremna da uz pljeskavicu jedem „kajmak” koji je zapravo ovdasnja losa pavlaka (preferiram „kravicu 20%”).

bec je poznat po svojim café-ima i tu volim tradiconalne tipa landmann (prilično skup), diglas, prickl, hawelka - uz ubilje vrsta kafe, caja tu su naravno u prvom planu tradicinalno dobri konditorski proizvodi. ono so je kod nas kafic, toga u becu ima, ali ja sam mišljenja da smo tu mi bolji od njih. jednostavno nisu na tom nivou kao kod nas ili italijana npr. moji favoriti se tu wirr i latte...

druzenje, e, tu se vracam na njihove „zatvorene krugove”. moje je iskustvo da imam dva sveta u kojima funkcionisem: nas i njihov i to je prilično podeljeno. uspeva mi i da spojim ta dva sveta, ali onda je naporno, jer svak najradje prica svojim jezikom...ipak, družim se i sa jednima i sa drugima, naravno.

privatni detalji ostaju za prvatne kontakte. mislim da sam ovim osvrtom već puno ponudila :-)