Jedan moj drug iz skole je nekako doznao za vrlo retku knjigu pod nazivom „sa Dzek Londonom od Istocne do Zapadne obale” nepoznatog pisca, tj pisca koji nije poznat knjizevnoj publici, običnog tipa koji je bio zeljan avanture i to sa nikim drugim nego sa Dzekom Londonom, piscem i skitnicom. Poslao sam tom mom drugu knjigu jer je imao zelju da je ima i na tome se zavrsilo. Skoro da sam zaboravio na tu knjigu, ali ponekad bih se setio tog mog druga i te knjige i coveka koji je sa Dzekom putovao od Njujorka do Los Andjelesa i to raznim vozovima, brodovima, stopom i šta ti ja znam, a naravno, avion nije bio na listi sredstava ...ta dosadna konzerva koja leti tek se kasnije pojavila i smanjila to uzivanje u dugim putovanjima kada se nešto zaista desavalo.
Dve moje poznanice kod kojih sam davnih sezdesetih radio kao batler u otmenom pariskom predgradju rezervisanom za prezivelu burzoaziju, su govorile, ej nas Zak (tako su me zvale) nekada su putovanja bila zanimljiva i od pariza do marselja su mi se u kupeu izmenila par udvaraca a danas u onim brzim vozovima ili prokletim brujecim letilicama jedva da me neko primeti. Bile su to zanimljive gospodje koje su sebe nazivale GROFICAMA i naređivali mi da ih budim rečima, lepe moje grofice, ustajte, udvaraci vas cekaju u redu, od versaja do trijumfalne kapije. jadne lepe i mile starice , sigurno su odavno napustile svoju divnu vilu u san zarmenu de prrre i ko zna šta rade gore na nebu, možda putuju sporim vozovima i izazivanju zgodne mlade avanturiste.
naime, šta se kog vraga ja raspricao. Svake godine pravim neka duga putovanja kolima po evropi i uvek ili ponekad u drustvu slučajnog stopera ili nekog lika koga ili koju sam upoznao usput na nekom pojilistu mustanga.
Prošlog puta mi je ostala u pamcenju Rozmari Kranc iz Kopenhagena koju sam vozio od Frankfurta pa sve do Graca gde je ona ostala kod bivšeg muza i sincica i gde sam u istoj kuci sa njom i njenim muzem prenocio. bila je zanimljiva skandinavka, mnogo je pusila i posle svake cigarete me je terala da stanem da piski, zadizala suknju kao da je mrkla noc i zuborila. ja sam se samo plasio da neki radoznali vozac ne izgubi kontrolu nad vozilom gledajuci te gole skandinavske kriske i izazove tesku saobracajnu nesrecu.
Ovog puta kada su se otvorile granice evrope za naše ljude, eto, juna pozivam da mi se javi neko ko bi sa mnom putovao po evropi od Istoka do zapada sa Dzoom Molerom, tj sa mnom. Nisam dzek london, ali svi moji saputnici koje sam sretao i upoznavao na tim putovanjima mi se i dan danas javljaju i pozivaju me u goste. Ona Dankinja takođe, međutim ona bas i nije bila neki zahvalni suvozac ili saputnik bar ono vreme dok smo bili na autoputu.
Dakle bas bih voleo da mi se neko javi koji je zainteresovan da mi pravi drustvo, i uslov je da zna da vozi automatik, i nije dosadan ili dosadna i da ima bubujice sa mitviserima.
Ovako, krecem iz Beograda negde 14 Juna ove godine i idem do bara a onda feribotom do Barija pa dalje za jug italije, francuska rivijera, pa gore prema Parizu i dalje za spaniju, onda Lisabon Portugal pa centralna evropa tj holandija , vestvalija, zamkovi na majni i dole prema sloveniji. Nadam se da će ovo putovanje dugo mesec dana biti interesantno i da će biti prava poslastica za avanturisticke duhove. maksimum dva saputnika koji bi podneli troskove samo svoje ishrane, i ličnih potreba. Prevoz, putarine i slično, snosim ja, jer to bih placao i kad bih isao sam. javite mi se na adresu [email protected]
Prednost imaju zgodne devojke , vozaci, neosetljive na duga putovanja i vesele. molim namcore i ljutibabe da se ne javljaju. Pa idemo, pripreme pocinju...