Možda ne sasvim originalan film, imamo baznu temu radjanja prijateljstva (nakon ovog filma zakljucila sam da bas volim filmove o prijateljstvu, npr: Untochables, Stand by me, Steel magnolia, Thelma & Luiz, dodajte i vi vase, nalazim da su zaista dirljivi), dosta predvidljiv razvoj teme, i, sto je još ponajgore, poprilično srećan kraj (gde to zaboga, ima). No, bez obzira na ove teske nedostatke, svakako je jedan od filmova koje mozete s radoscu da uzmete i ponovo pogledate.
Srećemo se sa Bronksom, zanimljivom arhitekturom naseljenom crnim svetom. Ta deca su (sasvim neocekivano, jer sam u poslednje vreme stalno gledala omladinu kako pada u polusvet kriminala, droge i policijskih potera, doduse uglavnom na jugu), veseli i vredni decaci koji idu u sirotinjsku državnu skolu i svoje slobodno vreme trose ispod kosheva. Onako iz zezanje, imaju svoju foru da bace challenge (otprilike kao igra fote, ako ne neko od vas seca), i na koga padne challenge, mora to da uradi. Tako napokon uspevamo da se fokusiramo na nasheg junaka Jamala, koji je dobio zadatak da upadne u stan tajanstvenog cicice kojeg stalno vide da poviruje kroz prozor i krisom ih posmatra. Oni ga zovu „Prozor” i nejasno ga se plase. Jamal, mladic kojeg smo na početku filma otkrili close-up kamerom uronjenog u gomile veoma bitnih knjiga, prihvata izazov i penje se u strancev stan, gde na svoje iznenadjenje pronalazi biblioteku krcatu knjigama i prasnjave predmete koji ocigledno cine sastavni deo zivota jednog ubudjavljenog intelektualca. Impresioniran ovim otkricem, zbog kojeg mu popusta paznja, biva otkriven od vlasnika, koji urlikne na njega, te bezeci glavom bez obzira, zaboravlja svoj ranac sa dnevnicima koje svakodnevno piše…..
Od ovog trenutka nadalje, kreće prava prica. Lepo vodjena, poeticna, duboka, iskrena, intenzivna, romanticna, sa veoma lepim efektom glume Sona Konerija, koji u ovom filmu dokazuje svoju velicinu: on ostavlja mesta mladom Robu Braunu da se izrazi glumom, a ipak nas neopisivo jako vezuje i uvlaci u pricu.
Takođe bablja pohvala Murray-u Abrahamu koji od Mocarta naovamo nis drugo ne glumi nego Salijerija. Valjda je takav covek.
Mlada Anna Paquin nije izrasla u neku lepoticu, ali eto zanimljivo mi da je pomenem. Inače, film je inspirisan neobičnom biografijom tajanstvenog pisca cuvenog romana „Lovac u zitu” J. Selindzera.