Captain America: The Winter Soldier (2014)
http://www.imdb.com/title/tt1843866/
http://en.wikipedia.org/wiki/Captain_America:_The_Winter_Soldier
Vodio sam sinčića na film po njegovom izboru, a to je (srećom) bio ovaj, umesto avantura Lego kockica. I šta reći? Pa, jedan od nas je malo premlad za ovakav film, a drugi malo prestar. Film nije loš, ali ni posebno dobar. Može da se pogleda, a i ne mora.
Kapetan Amerika nije jedan od popularnijih stripskih superheroja pa je tako morao da pričeka na svoj prvi film, koji je pušten 2011. I to je ispala dosta interesantna ekranizacija, suprotno mojim očekivanjima - kako sam se nadala, dobro sam se udala. Zanimljivo je bilo gledati jednog superheroja smeštenog u okvir II sv. rata, gde, ako malo razmislite, i svi ostali klasični superheroji pripadaju, tj. njihovi stripovi potiču i imali su svoje zlatno doba u tridesetim i četrdesetim godinama 20. veka. Tada se znalo ko je muško, ko je žensko, ko je naš a ko njihov. Ovo današnje doba je pak do neba komplikovano. Kompjuteri i tehnologija na sve strane, ali što je još gore, ne zna se ko na koga puca i ko je kome neprijatelj. Zato kao ključnu rečenicu u ovom novom Kapetanu izdvajam ono kad on pita „Ko su ovde dobri a ko loši momci?” A njegov krilati crni saborac mu odgovara: „Pa, ko puca na nas, ti su loši momci.”
Da, tako to i dođe u ovom našem svetu. Siroti superheroj mora da se bori ne samo protiv pesnica i metaka nego i protiv sopstvene zbunjenosti. Kapetan Amerika se po defaultu bori za američke vrednosti i američku demokratiju. Problem je samo što je ta Amerika danas u sukobu sa samom sobom i sopstvenim proklamovanim vrednostima. Tako umesto npr. nacista ili nekih drugih loših momaka, u ovom filmu imamo zapravo dve grupe Amerikanaca koje se bore između sebe (SHIELD i HYDRA). Kao što glavni junak i sam više puta kaže tokom filma, ne znaš kome da veruješ. I gledalac se pita to isto, naime, za čije babe zdravlje se svi oni mlate i ubijaju? Isti je problem i kod svih post-hladnoratovskih Bondova - za čije babe zdravlje se taj snob Džejms vere po krovovima i rizikuje da slomi vrat, da li za mesečni lični dohodak i beneficirani radni staž? Zašto bi se bilo koji službenik Njenog babinog veličanstva mučio više nego za šta je plaćen? U ovom našem vremenu lišenog idealizma zaista je teško razumeti motivaciju jednog Bonda, ili jednog pometenog Kapetana Amerike. Naravno, uvek ima ludaka željnih avanture i adrenalina, nije sporno, ali to nije način kako bi stripski superheroji trebali biti predstavljeni, osim ako nije posredi neki spoof.
Elem, „Captain America: The Winter Soldier” protiče u teatralnim dijalozima između kojih idu trzave akcione scene kada 'Kep' koristi svoj štit kao frizbi (a isti mu se ujedno vraća kao bumerang) ne bi li kontuzovao svoje protivnike, uz naravno pesnice i šutiranje nogama. 'Kepu' ne škodi pad sa povelike visine, odlično podnosi batine a ni nekoliko metaka u mesu neće mu značajno pogoršati borbenu gotovost. Tvrd je to momak, kao što superheroji i moraju da budu. Između Krisa Evansa, tj, Kapetana, i Skarlet Džohanson, agenta SHIELD-a, nažalost, ne uočava se nikakva hemija, nego pre deluju kao kolege na istom poslu koji se u trenucima opustanja malo cmoknu u usta. Krilati crnac i super-vojnik sa metalnom rukom i ispranog mozga više unazađuju film nego što mu dodaju na vrednosti. Taj 'Winter Soldier' je još više zbunjen i dezorijentisan od 'Kepa' pa tako imamo film u kojem dva glavna antagonista u stvari ne znaju šta tu rade, i šta biste onda očekivali od gledalaca, da ne budu i oni zbunjeni? Nik Fjuri (Samuel L. Jackson) je lik koji ne donosi ništa što nije do sada viđeno u filmovima ovog tipa, a za Roberta Redforda i njegov lik se može reći upravo isto. Finalne scene su ispale prema očekivanju. Mnogo piksela kompjuterskih efekata leti u vazduh ili izgara u plamenu, i svi koji treba da umru umru, a koji treba da prežive prežive. Sve se lepo završava i čovek na momenat zaboravi da je izgubio dva sata vremena i 30 dolara na sve ovo. Amerika i svet su još jednom spašeni.
