Не могу да схватим: да у време ужасно јевтиних камера и бесплатних компјутерских програма за монтажу, а са друге стране - гомиле незапослених глумаца, режисера и техничара свих врста .. не постоји офф-офф-сцена?

Мени би било крајње логично да се скупи друштванце и сними кратки филм, ваљда постоји начин експлоатације добрих остварења (оно кликом и рекламама). Невероватно је да се ништа не започиње без државне субвенције, или у ретким случајевима - донатора?

Нема једног обичног монолога, нема студентске вежбе - шта више рећи?