Komso šta ima novo u Nis?
Nisam na juznoj ali se ne smatram ni na severnoj, tu sam negde kod rakove obatnice koju je opisao stari, dobri Henry. Uglavnom ovde ne menjamo vreme ni zimi ni leti tako da sam negde između.
Ove nedelje se ovde slavi Songkran (Thai nova godina) i stanje po putevima je yebitachno a ni putevi nisu ništa bolji. Svi hrle u svoje selendre da proslave novu godinu sa familijom jer to je vreme kada su slobodni, kada fabrike i ostala muchilishta zvana radna mesta ne rade.
Zadnjih 10 dana sam bio kod jednog drugara u Pataji i reko' ajd da se i ja vrnem u moje selo prekljuche, da me ne uhvati bas ona najgora guzva. Tako sedo' na moj Kawasaki D-Tracker i spichih tih 500km bez većih problema. Iskusan sam bajker, u Jevropi jashem BMW R1200C, ovde mi je dovoljan i ovaj mali od 250cc,
U selo mir i tishina, zato sam i pobego iz Pataje jer njihov obichaj da se za novu godinu prskaju vodom nije ni malo prijatan. Turisti to vole da vide, posebno u Pataji kad se go-go gerle bez bruseva u belim majcama prskaju vodom ali ja bih najradije da prespavam svechanosti. Jer zamisli situaciju, vozis tako motor i tek ti neko iznenada zbichi kofu vode, verovatno punu leda, u facu. Zamisli tu situaciju i da nisi na motoru. Ili zamisli da ti neko onim vodenim topom puca pravo u glavu. Ono baki boli i bez da ga je napunio iz klozetske sholje i da će ta voda najverovatnije da nadje put u tvoja usta. E to je svakodnevnica nedelju dana po većim mestima dok ovde po selima traje 2-3 dana pa je i nekako podnosljivo.
I tako danas odoh do lokalnog budistickog hrama da pripomognem oko pripremanja feshte koja bi trebala da sakupi dobrovoljni prilog za izgradnju krematorijuma. Neka deca se prskashe malo na putu ali dadoh gas tako da su me promashili. Na putu nazad ista pesma, deca i dalje stoje i prskaju ko prođe ali ovog puta ispred mene je bio auto koji sam mogo da zaobidjem samo ako zgazim decu tako da sam odluchio da se takoreci pripijem uz zadnji deo auta na levoj strani(ovde se vozi levo ko Englezi i ovi sto kažeš sa juzne polulopte) uz bankinu i tako me deca promase.
Mislim ta voda je stvarno pain in the ass i mene nervira strasno tako da je sva moja koncentracija bila na decu i jisam ni gledao ispred sebe.
Sledeće što se secam su fragmenti, da pipam glavu i gledam prste koji su krvavi, da me neko stavlja u auto i da ga pitam kako je motor, da sam na nekom stolu i da mi neko nešto radi sa glavom, da vidim prste na nogama i da su skroz izguljeni. Mislim, vozio sam u shorcu, papuchama i treger majci, bez kacige.
Gledajuci u decu nisam ni vido rupu u putu koji je poznat po mnogim krsenjem ektremiteta lokalnih mestana - padajuci sa mopeda.
Sve sam se izgulio na desnoj strani. Najviše je stradalo rame sa kojeg ne nogu da odlepim asfalt a probao sam sve tekucine osim acetona jer kontam da bi shtipalo gadno. Glavu sam iscepao malo ali mi se razbistrilo dosta brzo iako se dosta toga ne secam. Lakat izguljen ali ok, padao sam i gore na njega. Dole ona koska iznad stopala sto shtrchi i ona sva oguljena i 4 prsta na stopalu sam dobrano odeljao. Sve u svemu moglo je da bude i gore i mogli ste da ostanete bez clana diskusije. Jes da ne ucestvujem mnogo zadnjih godina ali mi se racuna valjda i neki minuli rad.
Evo me sad, 01.11 posle ponoci i teško će biti spavanja nocas tako da reko ajd da podelim sa vama. Yebo Marokanac Fasbindera u shupak, ovo su muke.
Anyway, sutra se mislim da odem da tražim nešto protiv infekcije. Ovde rane zarastaju nekako 10 puta sporije nego u Evropi pa me to najviše plasi.
Nego vama, deshavaju li vam se neki gadni eksidenti, vidim svi redovno ucestvujete, znači da vam nije ništa. Pa nije ni meni bilo ali nikad ne znaš šta će biti sutra.

A da ne bi bilo samo o meni nego i filmove, Thai bioskope trenutno puni Pee Mak Phrakanong : http://www.imdb.com/title/tt2776344/, urnebesna(hmm) horror komedija o duhu. Duhovi su inače značajan deo Thai kulture i ovde na selu bare 90% ljudi zaista veruje da oni postoje. Sve sto je sa duhovima ovde se gladno guta pa odatle i uspeh Pee Maka. Gledao sam ga ali recenzija možda kad ozdravim.

Au, al ga opisa i od citanja me sve boli i pece, jako mi je zao sto si nagrabusio tako.
Ja sam recimo operisao (čitaj odstranio) zivce, posto mi malac (3 god) ima rak od prvog rođendana i moderna medicina je ostala bez opcija koje mogu da ponude za izlecenje. Zato me recimo nije bilo ovde na diskusijama protekle dve godine do pre neki mesec.

Uglavnom, moje geslo je da dok može biti gore, ne treba se mnogo zaliti...sto si i sam gore naveo.

Ma brate care, nije mi ništa. Zaiebavam se ono za Marokanca, Fasbindera i moje muke. Padao sam gore od i od bicikle. Znam i da ljudi imaju kud i kamo vece probleme od par izgrebotina. Nego reko ajd malo da napisem šta se deshava na nekim drugim meridijanima, uvek pishem ono sto bih i sam voleo da chitam.
Smrt je sastavni deo zivota. Zivot je jedna velika avantura i ja pokusavam i da ga živim u skladu sa tim i uvek sam bezao od nacina zivota koji vidim kao cekanje smrti. Ne cekam ja nikog, pa ni nju. Ali spreman jesam jer pogled iz mog ugla i način zivota i podrazumeva tu spremnost. Mogu samo da se nadam da će biti brza i efikasna.
Postoji međutim neki prirodan tok stvari i nijedan roditelj ne treba da dozivi da isprati svoje dete na taj put. Što ne mogu da priznam da sam ikada tako razmišljao i kad su moji roditelji pitanju. Zato mi je zao da chujem tvoje muke koje i nisu muke nego tragedija ako mene pitas jer sam i sam otac.
Nada je ono sto nas nikad ne napusta čak i kad mislimo da vise nema nade. Chuda se deshavaju, veruj u to i ja ti želim i nadam se svemu najboljem.

Pato, hvala, i tebi sve najbolje.

uh. ozbiljne teme bas. Sve najbolje svima i puno sreće...

ma idi...za mene kažu gde god me posadish snacicu se...a vala i da zaspim...ali suzivot sa zmijama NEVER!

Pa nije suzivot, uglavnom ne razmišljam o njima i prošle godine nisam vido nijednu. Jbga ovde dzungla okolo koliko hoćeš, slon je domaća zivotinja. Ako su ti zatvorena vrata kuce nema problema inače je poželjno pregledati krevet pre pocinka, skorpioni mnogo vole da se nadju tamo.
Ja kenjam najviše od kobre, onako crna pa kad se uspravi, oblije me hladan znoj. Inače ima jedna mala zelena što se kachi po drvecu, ne možeš ni da je vidis kad je među liscem, ta je mnogo otrovna i najviše ujeda a ima neka sto je u prevodu zovu 12 koraka, kao samo tolko možeš da napravis posle ujeda, i onda si mrtav. Tu još nisam vido i bolje i da je ne vidim.

Pa pokusavam da probudim ljubav prema prirodi u meni, koju nikad nisam imao. Ma uglavnom je dobro ovamo, mir, tishina i teska relaxacija jedino sto ja ne mogu da idržim duže od dva meseca...tako da bas gledam jednu kucu dole oko Sijamskog zaliva, blizu plaze. Iebes toplu zemlju ako ne možeš da operes noge u mori.

Za penziju ti neće biti ova sadasnja žena već moras da trazis treću?

Ja sam još mlad da razmišljam o tim stvarima još idem često na rucak kod majkice, ali u petak sedim sa kolegom ispijamo pivo dok Dunav tece tiho ispod nas prica on kako sprema klopu za sebe i ženu kad poce on
o penzjama i na kraju Ti si obezbedio decu a ja kad dodje penzija rasprodacu stanove, imam taman da putujem jedno deste godina po sveta i onda ću skociti sa neke litice. Ja sam narucio još jednu turu.

Ne znaš koja je vukoebina postao Nis od kad si otisao.