U doba interneta čini se sve dostupno pa i pamet, a nekad se nije lako sticalo znanje o raznim filmskim cudesima. za njega sam čuo od sineasta koji su gutali sve amerikanjsko, ali njegovi tekstovi su
mi postali dostupani tek kad sam otisao u USA i još sam saznao o značaju njihove emisije. Danas imaš butlege na youtube za koje su ljudi crkavali da nabave.

Biti filmski kriticar, a pritom bolovati od raka (i biti time celijsko-organski manje imun na razne negativne energije/vibracije od onih kojima se nehotice svojom kritikom zameri u ego-maniac-holivud svetu) nije nimalo laka stvar... Jadan covek. Bio je u svakom slučaju natprosecan po svojim pogledima i inteligentnom razmišljanju. RIP. Ali verujem da je sad negde gde se daju mnogo bolji i zanimljiviji filmovi, koje je verovatno interaktivno moguće i menjati po zelji i potrebi... Mi ostalo moramo još malo da pricekamo
: )

Zanimljivo da mu se, valjda zbog „O mrtvima sve naj” oprasta postovanje i razumijevanje za Tarantina, a o Inglorious basterds da i ne pricam.
Covjek je uvijek na gubitku, inače.

Svaka mu cast sto je django nazvao „vomit-bag of racism and perversion-mongering.” To samo jedan veliki um može...

Sorry, možda nije pravi topik, ali opet ovaj infonaut lupeta.

Roger Ebert o Django Unchained

http://blogs.suntimes.com/ebert/2013/01/django_unchained.html

samo da kažem - nikad nisam voleo kritichare od bilo koje sorte, pa ni filmske. po cenu da mi se neki sad naraduju mame. gledam sve, chitao sam sve, uzivao u svakoj vrsti 'umetnosti' dok sam mogao, a sud donosio sam. kritichare ich nisam zebav'o. zao mi je choveka, al' ponavljam - kritichari ne postoje u mome vocabularu. mislim da mogu sam da procenim da li mi neshto prija ili ne, tako da mi ne treba sufler, ko nekim mojim prijateljima koji, brez kritichara i dobre kritige nechijeg dela ili nekoga i ne uzimaju u razmatranje istog toga. ili to

Ima li još neko da razmišlja kao Pata?

Kriticari, pogotovo ovi najuticajniji, mogu mnogo da uticu na karijeru rezisera. U Americi je to dosta izrazeno, čak i danas.

Ne znam za ostali svijet.

Slazem se sa patom. Ali isto tako mislim da svako treba neku vrstu kontrole kvaliteta, idealno od nekog vrlo bliskog koji se ne ustrucava iznijeti svoje mišljenje i koji možda zna kada trebaš kociti a kada dodati gas.

Reziserima je ovo mnogo važno jer su u pitanju velike pare koje nisu tvoje. I ako puknes, ko zna ko će i kada ponovo da ti povjeri tolike pare.

To sto si pukao ne znači da je film los. Zato dosta pomaze ako barem imaš dobru kritiku od značajnijih kriticara.

I tako se sve vrti ukrug, gdje možda nekad naiebes ni kriv ni duzan.

najuticajniji kriticari su strogo pod kontrolom. u masineriji, po kapitalistickim mehanizmima, i mora neki jak medij (koji zastupa(ju) neke jake interese) da stoji iza njih, a ti mediji vuku konce i dresiraju do najsitnijeg detalja... Tačno, može se malo vezbati neka sopstvena sloboda i 'originalnost', ali može i da se zavrsi misteriozno na razne nacine pre isteka roka, čak i na drasticne nacine, umiruci od raka pred kamerama, bilo neke poruke radi, ili cisto morbidne igrarije u hunter games stilu (lejeupourlejeutisme, odn the-game-for-the-game's- sake) radi... Teško da jedan kriticar kao pojedinac (nezavisno, sopstvenim naporom bez zaledja) može da unisti iciju filmsku karijeru, ako iza toga koga taj kriticar svojom kritikom napadne stoji jaka masinerija. Ako izgleda da se to desava odn da je neko žrtva nekog (uticajnog) kriticara, to je zato što se na tog kritikovanog (i njegovo zaledje, ma kako jako bilo) zapravo ustremila cela neka medijska kuca a ne samo taj jedan kriticar, koji samo radi po interesima te kuce (tj neki jaki interesi se sukobljavaju, koji ukljucuju mnogo vise ljudi nego samo jedan kriticar i glavni kritikovani)... : )

da se usresredis na uanlajnere?

Addio Zio Tom, portable koliba unosila zabunu

Rodzer Ibert, nek ti je laka zemlja, ustedio si mi bruku para.