Seks kao adrenalin, kao psiho-terapija, kao motiv tumaranja kroz zivot u pedesetim.

To je doba kada orgazam vise nije pitanje uzitka već nasusna potreba da se ne bude sam!

Orgazam kao klimaks emocija, kao antibiotik za strah od smrti. Kao igra koja vraca u mladost i detinjstvo. Kao opravdanje za sve gluposti koje su pocinjene nekada ili ih (po navici) i dalje cinimo.

Orgazam umesto pica i hrane koji se više ne smeju ili ne mogu konzumirati zbog holesterola, bolesti, istrosenog organizma.

Orgazam umesto podmladjivanja. Orgazam kao humani cin duse i infuzija telu.

Orgazam umesto knjiga koje vise nemamo strpljenjna da čitamo. Orgazam kao tajni opijat.

Orgazam kao hir, kao dokaz da se može pobeci iz ovog i ovakvog sveta (i svog zivota!) makar na par minuta!

Otuda je Grlicev film „Neka ostane među nama” još jedan filmski orgazam. Brz, spontan i bez posebnog uvoda. Spravljen - snimljen da opusti i ohrabri.

Da pokaze da zivot ni izbliza nije tako ozbiljna stvar kako nas uce „od kolevke pa do groba”. I da osim dobrih i loših postoje bodri i posustali.

Da smo svi pali andjeli, crni i beli i da je zivot u polulazi jedini mogući zivot, jer bi istina UBILA, kao sto ubijaju svi totalitrani sistemi.

Jer, molicu lepo, kakav je to zivot u kome nema tajni, maski, igara, u kome covek nije i glumac i publika?

Kako živeti kao apsolutni pravednik? I zašto, iznad svega?! Veliki mag filma Carli Caplin rece: „Istina? Istina je tako dosadna!”.

Grlic u kratkim scenama, skacuci iz jedne epizode zivota svojih junaka u drugu, govori o „lesevima iz ormara” o koje se saplicu, ali i o dobrim vilama i đavolima naših zivota koje smo sami stvorili. Jedan je cilj svakog coveka, opsesivan i vecan: biti slobodan!

Ali, to je nemoguće. Porodica, prijatelji, obaveze, moralne norme, poslovi...Da nije slasti duse i tela te nuklearne bombe adrenalina - orgazma - beg bi bio nemoguć makar i na par minuta.

Ovako, svako može da izleti u orbitu nakratko. Кao Gagarin! I da se vrati svom zivotu, a da ne ispali pre togа metak u slepocnicu!

Otuda je Grlicev film malo ironican, malo farsican, malo socijalan, malo filozofski, malo dramatican ali iznad svega nacinjen da kod gledaoca proizvede mentalnu uspaljenost i poluorgazimacan osmeh dok ga gleda. Hvale vredan rad!

Citiranje Gundulicevih stihova: „O lijepa, o draga, o slatka slobodo”...prije oralnog zadovoljavanja partnerice zvuci kao prvi stav Vivaldijevog „Proleca” iz „Četiri godisnja doba!” Prosto vam dodje da to i sami učinite zenskoj/muskoj osobi koja vam je pri ruci - tu na licu mesta.

Snimajuci „Neka ostane među nama”, Grlic je ponovo pronasao svoju zlatnu zilu. Sa ovim filmom on zaokruzuje svoju trilogiju o erosu i tanatosu.

Orgazam - kao beg u strast iz ideoloske satrapije i kasnije u smrt kao još jedno orgazmicko očajanje (Samo jednom se ljubi);

Orgazam i eros kao nedosanjani beg iz kičerajske banalnosti svakodnevnog zivota uz svaku vrstu impotencije - od mentalne do kreativne - u petparacom (almodovarovskom) filmu U raljama života.

Orgazam kao beskrajna niska pauza u otuznim i sve mracinijom danima zivota (Neka ostane među nama).

Kada se odvrti i zadnja scena (ne slučajno na groblju), proverite da li su vam gacice sasvim suhe. Ako nisu, još ste dovoljno neiskusni i neobavesteni da vam se film ne svidi.

Za sada!