Ako je tačno, a jeste, da je covek najveca misterija, onda je Lars fon Trir ubedljivo najveci filmski autor s početa ovog veka.

„Ples u tami”, „Dogvil”, „Antihrist”, „Melanholija”...snimljeni na početku stoleca koje će opravdati svoju dugorocnu orijentaciju ka sterilnom genocidu, jesu studije o ljudskoj unutrasnjosti.

Dirajuci u „ahilove pete”, zavirujuci ispod rebara i gledajuci sa ludackim uzbuđenjem rad srca, poput patologa u Srednjem veku, Trir je snimio celi serijal o najmisterioznijoj pojavi na Zemlji - ljudima.

Njegovi filmovi zaudaraju. Kao i svaka iznutrica. Smrde na prevaru, na laz, na pritvornost, na strah, na prerverziju, na izdaju, na komplekse.To su anatomski prikazi. Skener duse.

„Dogvil”, majka svih Trirovih filmova, prica je o cudovistima u ljudima. O ne-postojecoj liniji između dobra i zla. O iskonskoj prirodi coveka, koji je od svih sisara najblizi – gmizavcu. Kameleonu.

Covek. Velika prevara laznog boga. Dzelat koji voli da se izdaje za žrtvu.

„Antihrist”. Esej o svetovima muzjaka i zenki. Analiza međupolne veze koja je uvek „borba u čamcu”. Borba za dominaciju. Sudar ega. Bilo da je u pitanju libido, život ili smrt. I šta su deca ljudima, uopste?

„Melanholija”. Psihoterapeutski traktat o strahu od smrti. Strah kao gubljenje sile teže, uništenje kao ulazak u jedini mogući - duhovni svet. Fizicki nestanak kao olaksanje. Filmska pesma o samodestrukciji.

„Ples u tami” poeticna bajka sa pevanjem koja vise govori o coveku u neoliberalnom kapitalizmu od najtvrdjih filozofskih kritika istog.

Nije moguće pisati, pricati ili blebetati o filmu, a ne pogledati Trirove radove. On se plasi, on je manicno despresivan, on je subverzivan, on je egocentrik. Manijakalan je.

Kako bi inače uopste radio recene filmove da na nema te hvale vredne osobine?

Kadrovi su mu mahom tesni. Suzeni, sabijeni u jednu tacku. Fon Trir stvara ugodjaj sanduka koji treba da bude polozen u zemlju.

Trir je vecnom sudaru erosa i tanatosa dodao - depresis. Đavolski trougao Moćniji od Bermudskog.

Uostalom, za svaku ljubav potrebno je troje.

Nije Trir za svakoga. On je poklon za one koji po noćižive najintenzivnije. Sadista koji posle dva sata maltretiranja čula natera najizdrzljive da ne zaborave ono sto su pogledali.

Trir spada među ljude kojima će mozak da radi i nakon smrti.