volim kisu
uglavnom kada pada sama od sebe
i zato što joj se bas hoće
nešto manje kada prisilno stigne sa juga

kako da je ne volim
moja koljena su krastava
a ona pada i pada
i nikad se ne povrijedi

ona je moja
ja sam njena
kisa za mene sljaka
i ide mi sasvim lijepo i bez groma

ima filmova koji su poznati po svojim „kisnim” scenama
neke odradjene dobro
neke nešto manje dobro
i potrebne
i one bez kojih se je moglo
u nekima je dobar film učinila još boljim
kurosawa ju je lijepo koristio i u rashomonu
i u samuraima
ima i onih filmova koji su mi inače dragi
ali mi je bas ona upropastila scenu
kao kada na primjer andy bjezi iz shawshank-a
izlazi iz one kanalizacije
stane na noge i digne ruke u zrak
bez te sam recimo mogla

u nekima sljaka za ljubavnike
a ne protiv njih
kao u breakfast at tiffany's
ili notebook

u nekima mi je uvijek falila
kao u il postinu
kada mario i neruda sjede uz more
i mario bude veseo sto je i on nehotice upotrebio metaforu
e
tu bi mi bilo bas sjelo par kapi

volim je u filmu
volim je bez filma
ne znam zašto
mislim da ne bih trebala
jedna baka iz kvarta koja me je ponekad cuvala
bi rekla da to bog place
a kad bih je skepticno upitala zašto
ona bi odgovorila da sam bila zlocesta
i da sam ga vjerovatno zbog nečega opet naljutila

i pcele vole kisu
zato i lete u svojim zutim kabanicama