Uvod pokazuje predratni dokumentarni material i Staro sajmiste. Saopštava se da ga
Nijemci pretvaraju u logor za Jevreje I da prvi put korise kamion u kojem su gasom ubijali Jevreje. Autori najtise sto mogu kažu da je logor na teritoriji NDH ali uvodnicaru ne pada na pamet da informise šta je NDH. Spominju se Gestapo i srpski kolaboracionisti koji im pomazu. Ne spominju se lesevi preklanih Srba koje Sava koja tece pored Starog sajmista donosi u Beograd iz ustaške države. Saopštava se da Gestapo i srpski kolaboracionisti hapse Jevreje i Cigane. Srbi se u ovom filmu ne hapse, Srbi se u ovom filmu ne salju u koncentracione logore.

.Pocinje filmska prica o ratnom i danasnjem Beogradu

Neko ko gleda film i nije sa našeg podrucja stice sliku da su u ratnom Beogradu svi bezbjedni i da je zlo samo stiglo po Jevreje.

Neko ko gleda film i nije sa našeg podrucja stice sliku da su u danasnjem Beogradu svi bezbjedni osim Cigana i da je mrznja prema Ciganim tolika u Srbiji da ni ciganska svadba ne može proćibez molotovljevog koktela. I da su obespravljene I iscrpljene izbjeglice iz Bosne koje danas žive na Starom sajmistu takođe Cigani.

Crn Beograd u ratu, crn Beograd u miru. Sto crnji to su sanse za Oskara vece!!!
Nedaj Ti boze da spomenes srpske žrtve ili srpske izbjeglice, od Oskara nema ništa.

Stradalnicka prica je ispricana iz autobigrafskih djelova ( Filip David je prezivio rat tako što su ga roditelji poslali u Sumadiju u srpsku seljacku porodicu a oni uhapseni i ubijeni u Starom sajmistu.
Ostatak price je umjetnicka sloboda i ja bih rekao politicka manipulacija.

I dva mala brata Ciganina od kojih jedan studira muziku u Becu su u film ubaceni iz stvarnog zivota. Riječ je o braci Piler koji su zajedno sa sestrom trijumfovali u „Ja imam talenat” . Srbija je svoje Pilerove toliko zavoljela da je glasala za njih I omogućila im da od novca kojeg su dobili nastave muzicko obrazovanje u Becu.
U ovom filmu im ne daju ni na svadbi da zasviraju. Ta ista Srbija.

Neko mu rece „Molim vas Gorane nemojte se vise izvinjavati Sarajevu” Znate li Vi šta je bilo u Sarajevu ? Znate li koliko je Srba stradalu u sarajevskim logorima„
”Znate zbog Sarajeva su nam j…. m…„ odgovara Goran.
Stizu I optuzbe da je protiv svog naroda a Goran kaže ” Znate li vi da sam ja snimio dramu o Jadovnu„ Znate li vi šta je Jadovno ” ulazi u raspravu Goran.

Uskacu organizatori I vuku Paskaljevica uz objašnjenje da kasne na veceru.

Stigao sam da se predstavim Goranu Paskaljevicu i da ga na pokretnim stepenicama pitam jesu li Srbi ubijani na starom sajmistu? Goran odgovori „Jesu ali kasnije” Jesu li Srbi deportovani u koncentracione logore? Goran kaže „Jesu”

MIslio sam da ga pitam „Znate li gospodine Paskaljevicu da je moja hercegovacka srpska porodica izmasakrirana I bacena u jame još i prije nego sto su nacisti poceli ubijati Jevreje I takođe nikakvih memorjalnih centara nije bilo nad hercegovackim jamama”
Ali Goran zuri vuku ga prijatelji na veceru.

Ipak stizem da ga pitam „Znate li gospodine Paskaljevicu da je tadasnji srpski patrijarh Gavrilo deportovan u koncetracioni logor? On me iznenadjeno pogleda I zbunjeno rece ”Taj podatak nisam znao, trebali ste mi reci„ Deportovali ga Nijemci u Dahau gospodine Paskaljevicu.

Rastali smo se na ulici ja sam krenuo na parking a on na veceru pa po Oskara!!!

”