Diskusije : Film

Komentar
Bergman - Persona
fopa
11. avgust 2012. u 03.58
kako ovdje ima zbilja puno filmofila molio bih vas da mi kazete nešto o ovom filmu. ono, o reziji, glumcima, itd.

dobio sam nekoliko starih video kazeta na kojima je puno isto tako starih filmova. još nemam video rekorder, pa reko da vas pitam o vasem dozivljaju filma.

fontisa
11. avgust 2012. u 16.49
za mene ti je to ko udisanje vazduha.
minimalisticko savrsenstvo. film koji se interpretira iskustvom, obrazovanjem, mentalnom sklopu itd...
antologia
(svakog dana, u svakom pogledu,)
12. avgust 2012. u 05.25
Kad ti se već nasao pod rukom- mislim da ništa nije slučajno i da moras da ga pogledas. od 1966-2012 se ništa nije izmijenilo u ljudskim dusama i odnosima, samo sto su se stvari ubrzale do maksimalne povrsnosti i uloge je preuzela tehnologija, a privatno su se zaposlili psiholozi.
Bergman je i pisao pricu i rezirao film i obe njegove glumice su tu- Bibi Anderson(apsolutno genijalna i tu je novo otkrice, mislim) koja igra mladu i neiskusnu bolnicarku, kojoj je dodujeljen tezak i odgovoran prvi radni zadatak- da se stara o vaznom i kompllikovanom pacijentu- žena + poznata glumica..i Liv Ulman - igra glumicu koja ima psihicke probleme i neke frustracije,neće ili ne može da govori- a kriza je nastala u toku rada na ulozi Elektra(grcka mitologija: odnos brat i otac, a ponajvise majka-kci- elektrin kompleks naspram Edipovog)Taj film je malo remek djelo i značajan za filmsku istoriju, koliko Cehov za moderni teatar. Tezak, sa malo rijeci, ali moras da gledaš, da udjes 100% i da razmišljas i osjecas. Nema efekata brze radnje i frke koja se rjesava montazom, da bi gledaocu bilo manje dosadno i d se ne napreže.Nema ni boje, to je crno-bijeli, ako se dobro sjecam..
To su oni neki filmovi( nema ih već dugo, a manje ih gledam i manje postujem)poslije kojih se osjecas bolje, zato što te tjeraju da razmišljas i da bolje zavirujes u sebe, ali i oko sebe- u ljude, ne u stvari i gotove situacije koje se odvijaju pred tobom.
I na planu rezije je to bilo revolucionarno u svoje vrijeme- kao kamerni film. Šta da kažem, treba znati i vidjeti:)
dolazivrijeme
(Sve moze ali i ne mora.)
13. avgust 2012. u 02.07
Ako volis film kao umjetnost, sve od Bergmana pogledaj.

Wild Strawberries podhitno.

Persona je, naravno, kao i sve njegovo, do savrsenstva dovedena filmska umjetnost.

Samo, ako si sklon depresiji, i ako te tudja depresija može drmnuti (kao sto mene može), onda izbjegavaj Bergmana.

Najdepresivniji reziser svih vremena, najvjerovatnije. Fanny i Alexander mu je kao malo pozitivniji film, a ja se sneveselim deset dana samo kad ga se sjetim.

dolazivrijeme
(Sve moze ali i ne mora.)
13. avgust 2012. u 02.16
Von Trier je u poredjenju sa Bergmanom neizljecivi optimista.

Bas pokusavam da se sjetim bilo kojeg rezisera koji je radio depresivnije filmove.

Nema.

Doduse, zavisi i od ugla gledanja.

Kjubrik je rekao za The Shining da je to pozitivan i optimisticki film, jer prica o tome da i poslije smrti postoji nešto. :)
fopa
13. avgust 2012. u 08.00
hvala na vasim odgovorima.

imao sam namjeru napisati jedan esej o bergmanu. o autoru cije intervjue moras citati da bi mogao gledati njegove filmove, tj da bi ti filmovi bili jasniji. odustajem. diskutirati s vama izgleda otprilike ovako.

http://www.youtube.com/watch?v=OpIYz8tfGjY

bez ljutnje.
fopa
13. avgust 2012. u 08.16
dolazivrijeme,

kada govoris o kjubriku, budi oprezan, kod njega nikad nisi na sigurnom sto on zapravo želi reci. nasilje, zlo mu je tako urođeno, cudno. da li ga velica, ili ne, pitanje je.

nakon gledanja paklene pomorandze procitao sam jedan njegov intervju. pitao ga je tip (otprilike) da se da primjetiti da je naklonjen njemackoj, njemacka muzika, dr strendzlav... a on je odgovorio da nije naklonjen, već da je fasciniran nacizmom. to je sve, ništa vise nije htio reci. pokusao je nešto slično u kanu provuci trier pa je nastradao.

ako nisi pogledaj film dr strangelove.
dolazivrijeme
(Sve moze ali i ne mora.)
13. avgust 2012. u 09.14
Kad su genijalni ljudi u pitanju, skoro da je pravilo bez izuzetka da nikad nisi nasigurno šta žele da kažu.

Njihov zadatak je da podstaknu razmišljanje.

dolazivrijeme
(Sve moze ali i ne mora.)
13. avgust 2012. u 09.23
A onda je do pojedinca da izabere tumacenje koje mu se iskristalise, jer to je upravo to.

Film je jedino kompletan kad svaki pojedinac pocne da ga tumaci na način na koji ga je on vidio. Najbolje filmove zavrsavaju gledaoci, ne reziseri.

Tako bi trebalo da bude i u dosta drugih ljudskih djelatnosti.

fopa
13. avgust 2012. u 10.33
mogu se sloziti s tobom. svako djelo, ne samo umjetno, nego i prirode te nagoni da razmišljas o njemu. sto dublje zalazis u srz, to se dalje od nje nalazis. bar se tako čini.

bergman.

kada u personi krenes samo od imena. imaš, persona=maska, alma=dusa, elizabet(eliseba)=bog je savrsen, ostalo je još vogler. zašto je dao ime vogler. isto ime se ponavlja. u jednom intervjuu je odgovorio da ima uzasan strah od ptica, toliki da kad vidi da mu se ptica zabije u prozor i padne na zemlju on ništa ne poduzme. može umrijeti vani on joj paraliziran od straha neće pomoći, a fogler asocira na pticu.

i sad kad spojis, bolnicarka je bibi anderson = dusa, elizabet fogler, persona =liv ulman, vampir, dusopija, strah. to su njegovi strahovi. on se bojao smrti, situacije u svijetu, takoreci svega.
persona, promjena maski, tako0 karakteristicno za glumce.

koliko god on ostavljao prostora za tumacenje, toliko ti je sve jasno kada procitas njegove intervjue.

poteskoca s bergmanom je u tome da nam on često uskracuje precizne putokaze koji bi nam pomogli u odvajanju fantazije od onoga sto je „stvarno”. imaš bunjuela koji to eksplicitno uradi u ljepotici dana. on pruza kljuceve jer želi da se gledaoc snadje u njegovom filmu, dok bergman to ne radi. on ocito ima zelju da to sve ostane malom zagonetkom, sto će opet upotpuniti njegovu zedj za slavom, jer će ga se za sve morati pitati. ovo je moja kritika, potrebna ili nepotrebna?
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Lava Rock Bracelets?
.