Добро, ајде разумем да се у Србији годишње сниме 2 ипо филма и то сва два ипо о злим, крволочним и заосталим Србима: ми овде немамо где те филмове ни да видимо, а за Тијанића и стране фестивале управо такви и требају.

Али једно не разумем: да данас, у ери бескрајно јевтине ТВ-технике, нема приватне продукције филма. Продукције која би се вртела на Ју-тјубу и сличним сајтовима. Нема људски ни кућне порнографије, па да кажеш „ајде глуми нешто овај народ”. Имамо 400 глумаца, вероватно 40 режисера и не знам колико осталог особља - који седе и ламентирају над својом судбином; а могли би сваки дан да „избаце” по филм - па био то кратки метар, кућна радиност или нешто недовољно квалитетно за Кан и Оскара.

Не разумем клинце - да их мрзи да своје досетке и свој живот пренесу на Ју-тјуб, макар се снимали мобилним телефонима.