Eh ti bbttee, da onomad nisi pokrenula pricu o uvrnutim filmovima, taj zaboravljeni horor ko zna da li bi i ikada gledao, možda..jednom?
But the curiosity killed the cat:)

Nateras se nakako, posle a „couple” of beers on a lazy friday nite :D
Smorio me bio celokupni bilans... ove fabule u black n white, gledajuci ga na malom ekranu pred ocima, shvatih..yeaa, Lynch, who else, još samo jedan u nizu od onih njegovih apstraktnih plodova neobuzdane maste i hira, kontakt sa surealnim auto-sukobom razotkrivanja, let u poznato..pomracenje uma ili... ma, cela mi je ta ideja o toj glavi, nekao, jedinstveno jako...bljutava, odvratna...
Vizuelno, fantasticno sve to diftuje, ostavlja utisak na tebe, nehotimicno, tako nešto verovatno gledaš ne vise od 2/3 x u celom svom zivotu?! Toliko bolesno, da te do te mere istovremeno i odusevljava i zgrozava tolikom dozom expliciteta.

Lynch je valjda samo teo da malo expresionira koliko je pomracen njegov stvaralcki i umetnicki pecat u ranim početcima, te da mu mozgom plovi tinta mesto celija u pm..
On je neizivljeniji komplexas na platnu čak i od famoznog Kubricka?

Svaka cast Davidu za njegove egzibicije, al mislim, za moj pojam taj reziser će verovatno zauvek ostati NEshvacen, meni lično, kao tamo, negde, nekom ko je nekada odgledao nekolicinu njegovih filmova i osetio se... nekako zakinutim za oduzeto mu vreme, skoro pa svaki put, same shii..t different package?
True genius or just a freak?
Tanka je linija :D
Ah i ta vintage 77..