Milos Forman je potpuno uprskao pricu o Goji. Takvo bledilo nisu nanosile ni kurtizana i gejse. Havijer neverovatno neubedljiv kao covek koji ozivljava Inkviziciju, kao neko ko podleze iskusenju svog tela i tela mlade žene u zatocenistvu, ni traga icega, icega kada se desava kljucna scena sa ocem ni sa glavnim Inkvizitorom koji obacuje njegov dil, ni kasnije kada se vraca kao Revolucionar sa stranim trupama. Ni njegovo stradanje od nemani Inkvizicije koju je razbudio ne daje nikakav impuls strasti gledaocu kao ni njegova smrt bez iskupljena.

Uzasi revolucije samo u sceni sakupljanja mladih prostitutki za Cemeriku, ni traga jednom vizuelnom bogatstvu dvorskog slikara makar malo nalik na Amadeus. Natali potpuno neubedljiva kao mlada nevina izmucena zatocenica ništa bolja kao „keva' kasnije ni kao mlada prostitutka. Predstaviti Goju na ovaj način mislim da je potpuni promasaj.

Onako usput se namece poredjenje sa jednim Ocem na sluzbenom putu.
U filmu čak nema ni melodrame samo uzasna uglacana ravnina price. Verovatno su sudjenja inkvizitorima, i udbasima za izdaju crkve, sluzbe i revolucije za razliku od običnih gradjana u osnovi tacna
i nemontirana. Njihovi gresi su istinski.

”