el da ga gledam, vujo?
fonti?

Jedan od najvecih dometa italijanskog neorealizma s kraja cetrdesetih, i sasvim sigurno jedan od naslova koji je proslavio italijanski film.

U to vreme dosta koriscena socijalna tema, posleratni period, oskudica, a kroz sve to promice fina tanana humana nit (mislim da nije loše po drustvo i po ljudsku svest bar povremeno živeti u oskudici), odnos otac/sin, moral i odgovornost, jedna sasvim mala prica, sasvim tiho i diskretno ispricana, kao sto je inače stil Vitorija De Sike, koja opet pruza univerzalne zakljucke. Jednom recju, nepatvoreno remek delo, šta drugo.

ok, pobrko sam nekih 15- 20 godina, al štaš. Gledaj jedno i drugo, Moraviu zaboravi. Onako, usput