Šta mislite???
---------
mislim da to nije pravilo i da zavisi od kvaliteta vozila i od toga ko ga je, kako i za šta koristio i kako ga je održavao. Naime, nije isto ako je nekome sluzio za taxi ili vucu prikolica, da li je presao 50 ili 300.000 km, da li ga je redovno održavao ili mu je to kuvalo, da li je havarisan pa peglan i sl.
Već sam dosta puta ovde napisao da je polovno vozilo uvek 'macka u dzaku' i kupiti polovno je uvek lutrija.

Evo navescu ti samo dva primera:
- jednom je moj komsija svojevremeno kupio Ladu 1600, bila je stara samo 11 meseci ! Ustedeo je 10-15 % na ceni od nove. Pitao sam ga zašto nije kupio novu jer je usteda nikakva, a on mi je onda objašnjavao kako je nju vozio neki direktor i da se predomislio i odlucio da kupi drugi auto. To je uostalom bila njegova racunica, a ja sam malo pre njega kupio u radnji novog fiata 125 (tolike su mi tada bile mogućnosti, mada ni sa njim nisam bio zadovoljan, ali novo je novo). Elem, prođe jedno godinu dana, kad njegova teget Lada poce da menja boju ! Pokazalo se da je taj auto bio dobro isprevrtan i svuda gde je bilo gita pokazale su se fleke koje su izbijale po povrsini. Šta je drugo mogao nego da i on prefarba auto i da ga proda.

- drugi slučaj je moj poznanik italijan koji je kupio Fiat Tempra, lep auto, bordo metalik, karavan sa tamnim staklima. Inače je vozac profesionalac, a taj auto je kupio da bi za jednu poznatu fabriku prevozio elektronske delove iz Nemacke i nazad vracao neku drugu robu. Te dve godine je svakodnevno bio na putu i presao blizu 300.000 km. On je tada skinuo kilometrazu na nekih 120.000 i auto prodao za dobru cenu !

Znaci, sve zavisi kako ti se zalomi kad kupujes i na šta naletis. Po nekada ćeš i gratis dobiti bolji auto nego sto ćeš kupiti i misliti da si napravio dobar posao. A suditi o kvalitetu polovnjaka prema godistu je malo naivo.

Eto Anto, to je moje mišljenje :)
Mislim i da će ovi moji istiniti primeri posluziti ljudima da razmišljaju i na drugi način.

Svi znamo da se na novom autu gubi vise para nego na polovnom, ali ko sto neko rece, sa polovnim je situacija „kako ti se zalomi”, nekad je ok, nekad se dobro izgoris na prvom tehnickom, najgore sto može da ti se desi je da te ostavi negde na putu. Idealno bi bilo da kupis polovan auto od nekoga koga poznajes, za koga znaš kako je brinuo o istom, i ko je prvi vlasnik naravno tako da je on izgubio pare u tih prvih par godina... :-)

Ja lično nikada ne bih nikada dao toliko para privatnom licu koga ne znam za auto koji je npr 3-4 godine star a da ne znam kako ga je to isto lice održavalo. Gledam npr honda diler za 3 godine star auto trazi nekih 14-15 hiljada, dok je novi 18-19 hiljada, sto u principu nije velika razlika i po meni ne opravdava kupovinu polovnog auta.

Ja uglavnom kupujem nova kola, mada sam skoro ženi uzeo polovan, tj certifikovan Subaru sa extra garancijom, bumper-to-bumper do 100,000 milja, znaci zve isto kao garancija kad je auto bio nov. Relativno dobru cenu sam izvukao, pa mi nije bilo frka uzeti i garanciju.

Ja stvarno ne znam kakva su auta u evropi ovih dana kvalitetom i koliko se to dole vozi, ali šta to fali autu od 4-5 godina? U USA, takav auto ima oko 40-60000 milja, sto je manje od 100,000km. Ja sam ženi uzeo auto iz 2007, na njemu je 50,000 milja, znaci oko 80000km, i kao nov je.

Još barem 50,000 milja može da se vozi bez ikakvih problema, osim promena ulja i kocnica. Šta se to na novim autima kvari u prvih 5 godina? Uglavnom ništa. Ja sam skoro 100% siguran da neću imati problema sa njenim autom još minimum 5 godina jer ona vozi manje od 9000 milja godisnje.

Spone, auspuh, amortizeri? Gde bre vozite da vam auspuh ode?? Pa ne pricamo o Yugu starom 25 godina.

U pravu si da uvek ima nešto da se doda na cenu auta, ali covek poredi osnovni model akorda za 19000 i polovan osnovni model akorda koji ladno kosta oko 15000 kad je mlad.

Ti si izgleda iz kanade jer spominjes AC fee, koji recimo ne postoji u USA, a i delivery charge je manji, oko 750, i ukljucen je u cenu vozila na stickeru kad odes u dilersip.

Najveca prednost polovnjaka je što se na njim može dobiti veci popust uglavnom. Na nova kola nije neka frka dobiti 10% - pre neki dan sam uzeo Outback, i dobio sam 2700 popusta na auto od 27300. To može dobiti svako, jer Costco nudi oko 2600 popusta bez problema.

Na polovan se uglavnom može dobiti bolji popust, jer uglavnom traže mnogo kao pocentnu cenu. Primer - kupio sam ženi polovan auto pre mesec-dva, početna cena je bila 17000, prva ponuda od dilera kad smo poceli da pricamo je bila 14000, sto je daleko vise od 10% popusta na nov auto.

U Denveru postoji Shortline Subaru, gledao sam neke polovnjake tamo skoro, 2009 Outback 2.5i Special Edition sa 20000 milja, cena za polovan (certifikovan) na stickeru je oko 23000 bila, a nov je kostao manje od 25000 (bez popusta, ja sam moj iz 2008 kupio za 21600), znaci vise traže za polovan nego sto sam ja platio za nov. Zato i imaju dosta mesta za cenkanje i možeš cene dosta spustiti. Plus, kad god dobiju auto na trade-in, plate ljudima barem 2000 manje nego sto KBB kaže da je cena, a kad kupuju na aukcijama, dobiju za još manje.

Gde bre vozite da vam auspuh ode??
-------------

hehe, Musashi, to su lonci i serpe iz srpske male 'privrede' koji kostaju 10 evra i progore za 30.000 km. Kolko para toliko muzike. Zato ja stalno govorim ovde o originalnim delovima. Meni je na Renou original auspuh trajao nekih 160.000 km, a disk plocice 150.000.

xzy(ing):

Pa nije bas, barem u mom slučaju. Ja sam jednom napisao da je za mene auto samo prevozno sredstvo, da ja ne dodajem ništa novom auto od onoga sto već ima, niti imam bilo kakve dodatne zahteve, barem je tako bilo kad sam kupovao ženi novu Hondu, pogledao sam cenu na web video jel ima možda neki promotion, i kolika je cena, odlucio o modelu, otisao kod dilera, i trezio mu taj model, on kaže ima, spustio je cenu za nekih 1000 od onoga sto je pisalo na web-u, i ja rekoh može. Posle mi je samo ponudio neke dodatne opcije, bez ubedjivanja (zbog čega i imam sve hvale za tog hondinog dilera), ja rekoh neću hvala. Naravno, da dazbine državi uvek stoje (taksa koju placas i za polovan auto), e bio je još neki fee, nekih $650 ili tako nešto, ali to je bilo najskuplje sto sam platio (posle takse). Ostalo je bilo sve ono sto bi platio za polovni auto (plates

Svejedno, ima izuzetaka da se ni novi auto ne pokaze dobro, a ima izuzetaka da se polovan auto pokaze odlično (moja stara Honda 1994,kupljena pre 8 godina, ja sam čak treci vlasnik ali auto razbija, zeza me samo limarija, i to malo kod zadnjih vrata) ali zato nema gde nisam bio tim autom, motor samo peva i malo trosi).
Radi se cisto o statistici: veca je verovatnoca da bude problema sa starijim nego novim autom, ali to se valjda kompenzuje razlikama u ceni... sve je stvar licnog izbora.

Анте,

Вероватно говориш о тржишту половних кола у Србији.
За Европу не знам, а моја искуства су из Канаде. Овде сва нова возила имају 3 године/60 000 км гаранцију „од браника - до браника”, а затим до 5. године/100 000 км гаранцију за погон и трансмисију. (Неки произвођачи, напр. Мицубиши, нуде гаранцију за погон и трансмисију до 10. године/160 000 км).

За половна кола реномирани произвођачи (Мерцедес, Ауди, БМВ, Хонда, Тојота, ...) имају разрађене критеријуме цертификовања, тако да и на њих дају гаранцију, која је обично 1 година/20 000 км. Таква кола су детаљно испитана, дотерана у ред, проверен је рекорд одржавања, итд. Да би ауто добио такав цертификат, испитују 100 - 175 „тачака”, како овде то зову, а ако је потребно замењени су и неки од потрошних делова.

Тржиште половних кола је овде веома развијено и законски прописи су строги, тако да је ризик купца сведен на минимум.

Е сад, ако узмеш у обзир да један број власника нових кола не жели да их одржава после 5. године старости, не мора да значи да су сви половни аутомобили у лошем стању.
Наиме, за Хонде и Тојоте се зна да су им машине дуговечне и да за њих 50 - 70 000 км није много, а може да се уштеди значајна сума.

Кад сам 2006. купио половну Хонду CR-V (2001.) имала је само 37 000 км. (Нова је била купљена одржавана у истом дилершипу; добио сам и рекорд одржавања). Коштала ме је око 50% у односу на цену нове. Возио сам је без проблема, осим што сам закаснио да променим уље у задњем диференцијалу, па ми се јавио неки звук и то ме је забринуло. Међутим, ствар је сређена (уље замењено) и даље нисам имао проблема. Ништа друго нисам морао да мењам, ако не рачунамо уље и филтер.

Пре пар-месеци сам је „трејдовао” и купио Хонду Акорд 2007., са само 21 000 км. Још два месеца је под гаранцијом произвођача, а добио сам још 3 године/120 000 км гаранцију за погон. У односу на комплетну цену новог, коштала је око $10 000 јевтиније.

Важно је и где се купује полован аутомобил. Од приватног продавца може да се купи под условом да има уредну документацију о одржавању.
У мале, приватне дилере немам неко поверење, али и ту има изузетака. Велики, ауторизовани дилершипи неће ни да цертификују кола (произвођача кога заступају), ако не задовољавају критеријуме и ако им је нешто сумњиво.
Ту су и CarFax и CarProof, тако да је и то начин да се провери историја возила.

Auto bez servisne knjizice bih kupio samo ako kosta nešto sitno, da mi ne bude zao da sam bacio lovu. Za svaki automobil starosti 3,4,5 godina, koji još uvijek nešto kosta ocekujem da vidim uredno vodjenu servisnu knjizicu, sa pecatima iz ovlascenog servisa.

Kao sto neko već rece, vecina automobila je bila u garantnom periodu prve 3-4 godine, i vlasnik je bio obavezan da auto vozi u autorizovani servis da bi sacuvao garanciju.

Automobil star 8-10 godina po pravilu rijetko ima urednu servisnu knjizicu,teško mu je odrediti kilometrazu, nemoguće je znati kad je nešto zaista promjenjeno...ukratko rizik je daleko veci da si uzeo macka u vreci.

Svako pravilo ima izuzetke, ali je auto - sto novije to bolje.

Mostro,

Ишао бих по правилу 'best buy', узимајући у обзир трошкове каснијег одржавања. У понуђеном поређењу, пре бих се определио за Киу, ако би у осталим стварима задовољавала моје захтеве.

Било би интересантно да се направи упоредна табела цена неких нових возила (разних произвођача), са свим предвиђеним трошковима одржавања током првих 5 година, а затим других 5 година старости. У ту табелу би требало да буде унесено и колико кошта радни сат за свако возило понаособ.
На дну табеле би се налазио податак укупног коштања.

Рекао бих нешто и о тренду произвођача од 2006. до сада. Читајући коментаре власника разних аутомобила (на Едмундсу), приметићемо да је дошло до пада квалитета. Рецимо, за нека возила Тојоте и Хонде до 2005. власници су били врло задовољни, а за касније почињу приговори и критике. Кад се погледа на шта се власници жале, пре бих узео добро одржаваног половњака из 2004. или 2005. са (по могућству) што мањом километражом), него возило из 2008. или 2009., или ново из 2010.
Узмимо у обзир и да се разлике у ценама крећу до $10 000, па и до $16 000 за кола стара 4 - 5 година у односу на вене нових.

У аутомобиле старије од 10 година немам поверења, али и ту може да буде изузетака.

Напомињем да се моје мишљење заснива прегледу тржишта у Северној Америци.

vidis Jocko, onaj ko nebi davao garanciju na polovne automobile, bio bi krajnje sumnjiv. Garancija na polovne ti je uracunata u cenu, pa će ti diler po koju sitnicu i popraviti, ali će ti preprodati nečiji auto za duplu cenu. Lično mi ne treba takva garancija koja će me kostati nekoliko hiljada dolara. To je moje mišljenje što se tiče polovnjaka, a zadržavam i stav da je tu velika mogućnost da ti zapadne nešto što ne valja. Diler će ti za svaki auto garantovati :)
Za kupovinu novog vozila sam se ja lično uvek orijentisao prvo prema, kako ti kažeš, potrebama, na drugom mestu prema dobrim iskustvima drugih vozaca i na trecem mestu prema dobroj servisnoj mrezi za doticni model (normalno i prema svojim mogućnostima).
Nemas ni ti u americi bas za svaki auto svuda sve servise, a i može da bude najvece razocaranje ako ti auto često otkazuje i umesto da zavrsavas svoje poslove, ti setas i cekas po servisima, nerviras se, a da ne racunamo i troskove.
Ja sam slučajno naveo bas KIA i VW jer se drasticno razlikuju po duzini garancije. Verujem da je KIA dobra, ali eto, nedostatak poverenja i ostale okolnosti (rez.delovi, servisi i sl.) se moraju na neki način nadoknadjivati i primamiti novi kupci. Sem toga, nije sve jedno kad posle 5-6 godina prodajes KIA ili VW, ne drže isto cenu. Meni se svidjala ona KIA ceratto, ali je brzo izbacise iz proizvodnje. Kad tako fabrika uradi, tim polovnjacima drasticno pada cena jer svako želi da kupi nešto aktuelno.

Ljudi se dosta vataju za troskove održavanja. Pa, troskovi održavanja su veci sto je kvalitet slabiji. A kvalitetnija vozila su pre svega skuplja u osnovnom paketu. I tu se vrtimo u krug sa diskusijama :) Znaci, ili vise para u startu ili vise para majstorima. To ti je ono: „ko ne plati na mostu ...” :))

Mostro,

О питању гаранције сам и ја слично размишљао, премда волим да постоји. Знам да то улази у цену (половног) аутомобила и да постоји велика вероватноћа да је тај део у цени префорсиран од стране дилершипа. Наиме, ауторизовани дилершипи су снабдевени гомилама информација о сваком конкретном моделу и врло добро знају шта евентуално може да се очекује и колико то може да кошта. Претпостављам да они такву суму помноже са два, или чак три и сигурни су да не могу да изгубе у случају да се мора нешто да се уради, или промени неки део. Шта више, код сертификата иза кога стоји и произвођачев програм (рецимо Honda Certified), многи делови не коштају дилершип, него их покрива произвођач. На све треба да се дода и обавеза купца да у том гарантованом року одређене сервисне радње обавља у дилершипу, да не би изгубио гаранцију.
Хмм, изгледа да си у праву кад кажеш да се не би требало сувише везивати за гаранцију половног возила. Уместо тога, мождад је боља опција да се бира возило које је дилершип преконтролисао, тражити листу контролисаних делова и сл., а затим, у случају потребе, заменити део коме је за то дошло време.

Претпостављам да они такву суму помноже са два, или чак три
----------
pa ne uvek, ali uglavnom dupliraju. Ako želiš da znaš koliko zarade, kad kupiš kod njih auto, odeš do drugoga i pitaš koliko bi ti dao za njega. Prosto i jednostavno da se proveri. Uglavnom najmanje što će da ućari na jednom polovnjaku je 30 % (ako treba samo da se opere), bez toga neće ni da radi. To što on tebi kaže da popravak klime košta 1000 doloresa, njega materijal košta 50 i što ti nebi dao garanciju ? On sat svoga rada debelo naplati, pa se izgovara na razne poreze.
Ali eto, koriste razne fore i situacije da se nametnu kao posrednici i udare po ušima i prodavca i kupca :)

Musashi, zna taj koliko Subaru može da predje bez većih kvarova uz redovno održavanje. Taj se neće mnogo zeznuti ;)

Nov auto je kao nevina mlada od 18 godina.
Polovan od 4-6 godina je kao raspustenica od jedno trideset.

Ostavljam drugima da prave paralele. ;)

da Jocko, u pravu si. I ja sam hteo da napisem o tome. Eto dacu primer Pezoa 309 koji su imali neku falinku i mislim da je bilo u Svedskoj da su se desavali pozari u motoru zbog nekog lošeg rešenja. To su oni otklonili, ali su se ta vozila proizvodila već nekoliko godina.
Drugi primer, kad sam imao nameru da kupim novo vozilo, guglao sam po sajtovima i stranim forumima. Na primer za citroena C-4 sam nasao da su imali falinku koju niko nije uspevao da otkloni. O tome sam ovde već jednom ranije pisao. Desavalo se da posle primanja udarca u prednji tocak, na primer uletanja u neku rupu na putu, volan im je pocinjao da se trese. I to nikakvi servisi nisu mogli da provale o cemu se radi, menjali su i tockove i glavcine, sve redom, ali se volan manje ili vise tresao. Ja sam onda pitao telefonom dilera u Beogradu o tome i rekao mi je da nije upoznat, ali da je Citroen C-4 za godinu-dve (koliko se već tada proizvodio) imao 5-6 modifikacija !
Znaci, kad se pojavi novi model nikad se ne zna. Možda je najbolje ne zuriti sa kupovinom tek izaslog modela, već kupiti model koji je već u eksploataciji par godina. Mada, svi volimo malo i da se pokazemo, pa ne možemo da odolimo :)

Pjer,

Разумео сам, али сам хтео мало да се задржим на питању које си дотакао.

Вероватно знаш да виолина боље свира кад је старија, него сасвим нова, тако да постоји и израз „усвирана виолина”. ;)
Узмемо у обзир да сваки мотор има и период рада који се назива braking-in. Зависно од модела и произвођача, тај период је око 30 000 - 40 000 км, што значи, ако се купи полован ауто са километражом унутар тог интервала да је машина још у фази своје разраде. (Ово није исто што и иницијална разрада, до неких 1 000 - 1 500 км).

Уколико први власник није акао возило, а возило ипак испољило одређене мане, то може да се види из рекорда одржавања. Ако нема никаквих информација о манама и рекорд показује само уредно обављане предвиђене сервисне радње, а визуелно је све у нормалном стању (рачунајући и стање гума, итд.), не би требало да се очекују неких проблеми.

Мотори возила реномираних произвођача (да их не помињем појединачно) издржавају до око 400 000 км, а има и ретких примерака који „терају” и до 800 000, па и 1 милион километара. Питање је да ли ћемо имати стрпљења да возимо исти ауто до неких 400 000 км, а то значи да полован аутомобил, стар 3 - 5 година, који је прешао мање од 100 000 км још може да буде пристојан избор, уз услов да се постигне добар дил.

У основи се све своди на претходно прикупљање количине информација о датом моделу, анализирање стања конкретног примерка и процене трошкова који нам предстоје у следећих 3 - 5 година.

Овде бих рекао нешто слично, о куповини куће ...
Разговарао сам са неким грађевиснким радницима и они кажу да не би купили тек изграђену кућу. Питам зашто, а њих двојица ми кажу да свака кућа током првих 2 - 5 година мора да покаже да ли има неких скривених мана и обично је то период у коме се те мане отклањају/поправљају.