Istorija - da se ne zaboravi
Kakapo
13. april 2013. u 04.23
8.1.1993; Devedeset četvrta sjednica Skupštine
General Ratko Mladić:
„Iz Sarajeva, u vozilu UNPROFOR-a, u kojima je bio pukovnik Sartr, Francuz, bio je i potpredsjednik Turajlić Hakija, te krnje vlade Bosne i Hercegovine. Naši su to vozilo zaustavili i pretresli, jedan od naših vojnika je sa šest metaka ubio tog Turajlića. (aplauz)
Predsjedavajući (Momčilo Krajišnik):
”Skupština je zauzela stav da su Muslimani komunistička tvorevina i da predstavljaju vjersku skupinu turske orijentacije. ... Oni su nevjernici, narod koji nije narod, odnosno narod koji hoće da bude narod i nema nikakve argumente za naciju.„
Trifko Radić:
”Jer vjerujte mi, ne možemo više živjeti zajedno. Ja ne znam koji bi to uslovi sada bili da živimo zajedno. Ja moram biti iskren, oni su nama mnogo zla nanijeli, i ni mi njima nismo ovoga puta mnogo manje.„
Ubijanje Sarajeva: Po ukusu Šumske
Photo: Stock
19-20.1.1993; Dvadeset peta sjednica Skupštine
Grujo Lalović:
”Naša večerašnja poruka sigurno ne bi bila u skladu sa njihovim željama i nadama, jer Srbi nikada više neće živjeti sa Turcima i Hrvatima. (Aplauz).„
9.5.1993; Trideset prva sjednica Skupštine
Radoslav Brđanin, govori o uništenju džamije Ferhadije u Banjaluci, dva dana prije ove sjednice:
”Još nešto, nemojte da budete veći katolici od Pape. Ja predlažem da se zabrani satanizovanje Srba od Srba. Molim vas, glavna je tema u Banjaluci, 24 sata dnevno o džamiji. Ja ne kažem da ih treba hvaliti što su srušili, ali nemojte toliko plakati, barem na našim sredstvima informisanja. Ja ću svima onima koji kukaju, uvećati razglednicu u boji i neka je nose sa sobom.„
27.8 -1.10. 1993; Trideset četvrta sjednica Skupštine
Velibor Ostojić:
”Išli smo na to da ostvarimo cilj, a to je etnički-geografski kontinuitet srpskog naroda, prilikom smještaja izbjeglica, a u stvari smo gradili novu demografsku politiku RS„.
10.1.1994; Trideset i šesta sjednica Skupštine
Vojislav Maksimović:
”Ovo što bih ja zaista htio da bude naš stav ovdje, da se utvrdi da Muslimani i Hrvati ne mogu da se vraćaju na prostore gdje ćemo mi imati vlast, a da ta analogija važi i za nas, da se nećemo vratiti na prostore koji će pripasti Hrvatima. ... Mene ne interesuje da li će uopšte Muslimani živjeti, gdje će živjeti, hoće li imati državu mene ne interesuje. Mene interesuje samo moj narod i prostori na kojim živi moj narod. Prema tome, treba da otpadne bilo kakva pomisao da ćemo mi dobiti 500 Muslimana i više koji će biti u okviru neke naše buduće države.„
Vojislav MaksimoviĆ Baš nas briga za Muslimane
Photo: Stock
24-25. 3.1994; Trideset deveta sjednica Skupštine
Radovan Karadžić:
”Može se desiti ili da probaju da nam uvale sve Muslimane ili će probati da podijele Bosnu kao Sandžak, pola Srbima, pola Hrvatima. U tom slučaju će probati da nam uvale Tuzlu. Mi ćemo morati, možda biti u prilici da prihvatimo to, ali ćemo ih delimitirati u nekoj njihovoj autonomnoj pokrajini iz koje neće moći slobodno da se naseljavaju u naše krajeve... „
10-11. 5. 1994; Četrdeseta sjednica Skupštine
Radoslav Brđanin:
”Jednostavno, oko Brčkog nema pogodbe, bez Brčkog nema RS niti RSK. Mi moramo reći svijetu da mi nismo ratnički raspoloženi, ali svijet mora znati sljedeće: da sve i jedan Srbin mora postati kamikaza u odbrani Brčkog.„
Spreman da likvidira: Željko Ražnatović Arkan, ubica
Photo: Stock
31.5.1994; Četrdeset prva sjednica Skupštine
Radoslav Brđanin:
”Prvo, ne vjerujem da, gospodo, možete povjerovati u najveće čudo svjetsko, da je Brđanin uopšte mogao učestvovati da vrate Hrvati i Muslimani. Ja javno kažem za govornicom da bi imali pola gradova muslimanskih da nije bilo budala kao što je Brđanin i sl.„ ”... ja sam se strašno naljutio samo zbog par stvari, što se spominju Muslimani i Hrvati itd.„
23.11.1994; Četrdeset šesta sjednica Skupštine
Radovan Karadžić:
”Mi smo stvorili nove realnosti. Lokalno rečeno, Zvornik je bio 60:40 u korist Muslimana, ali su došli Srbi i iz Zenice, zaposjeli Kozluk, Muslimani otišli u Evropu ili ne znam gdje. I tad su nam gospoda rekli – s kojim pravom vi tražite Zvornik? Mi smo kazali, sva je Bosna bila srpska. To je istorija, to nas ne zanima. ... Ovaj rat je stvorio realnost, sada su ovdje Srbi iz Zenice. Ako vi želite da date Muslimanima Zvornik, onda trebate napraviti novi rat da ove Srbe protjerate nazad u Zenicu. Po tom pravu tražimo Zvornik. Po istom tom pravu tražimo svoju državu.„
15-16. 4. 1995; Pedeseta sjednica Skupštine
Radovan Karadžić:
”U trenutku kada je počeo rat, u opštinama gdje smo imali većinsku vlast, čvrsto smo je držali, sve kontrolisali. U opštinama gdje smo bili manjina, formirali smo tajnu vlast, opštinski odbor, opštinsku skupštinu, predsjednika izvršnog odbora. To su bile, sjećate se, A ili B varijante. U B-varijantama gdje smo bili u manjini 20%, 15%, imali smo vlast uspostavljenu i brigadu, jedinicu i tamo, kolika da je, ali odred je bio tamo i komandant. I počeo je rat i JNA je ponegdje pomogla koliko je mogla, pomogla je prije toga ...„
General Manojlo Milovanović:
”Te plate mi nismo primali kao milostinju od njih, niti ih primamo za ovo što ovdje neko dobacuje, da bi služili njima. Primamo ih na osnovu sporazuma koje je tadašnje Predsjedništvo RS sklopilo sa tadašnjim Predsjedništvom Jugoslavije. Mi znamo da ste vi svojim potpisima obezbjedili da nas plaća Jugoslavija.„
Martićev napad na Zagreb: Podrška Mileta Dodika
Photo: Stock
6.8.1995; Pedeset druga sjednica Skupštine
Radovan Karadžić:
”Došao je trenutak, ja sam Direktivu br. 7 i to signirao, da se uzme i Teočak, Srebrenica, Žepa i Goražde, sve je to potpisano i išli smo snažno u to. Vi ste sami u telegramu opisali, po prvi put sam se čudio zašto Tolimir ovako fino poštuje predsjednika Republike, izvještavate kako je predsjednik Republike veoma zadovoljan, ohrabruje vojsku da nastavi, dok mi ljudi nisu rekli, pa čoveče, on tebe hoće da umiješa da slučajno ne bi ti rekao da ti nisi za to. Ja sam za sve naše odluke i ja stojim iza njih, i snimljene su vrhovne komande i sve u njima stoji. I usmeno i pismeno sam naredio da se ide na Žepu i Srebrenicu (...)Potpukovnik Milutinović ... daje stranim agencijama katastrofalne snimke koji mogu Mladića da koštaju, da mu se na Hagu pokažu. Puštaju oni koga hoće, pa se snime leševi žena po ulicama Srebrenice, pa se to pusti na stranim medijima.„
15-16. 10.1995; Pedeset četvrta sjednica Skupštine
Vojo Kuprešanin:
”Imali smo dosta komandanata u Banjaluci, imali smo veliku vojnu policiju, civilnu policiju. Vrlo mali su efekti njihovog rada. Ja predlažem da gospodin Arkan dođe na ove prostore i da bude komandant grada Banjaluka. Molim vas, nemojte mi zameriti, ono što je on uradio u Istočnoj Slavoniji, to su praktični rezultati. Ono što je on uradio za kratko vrijeme u Novom, on je spasio Novi, Prijedor, itd. i izuzetni su rezultati. Molim ovu skupštinu da me razumije, iza njega postoje djela, rezultati i prihvatimo to kao istinu.„
18. 5.1996; Treća vanredna sjednica Skupštine
Milorad Dodik:
”Ono oko bombardovanja Zagreba, ja se slažem da trebamo tući Zagreb, ali ne smijemo to reći. Ako je to trebalo da se kaže, na onaj način se prenijeti, to je morao da bude oprezan urednik koji je to pušt’o. Ako te odgovornosti ne bude danas ovdje, i ako mi baš nikoga ne utvrdimo odgovornim danas ovdje, bez obzira da li je to urednik TV ili ministar, ili predsjednik Vlade ili ostali, mi ništa danas nismo uradili osim puke konstatacije.„”
POLARIS
(doktor)
13. april 2013. u 12.02
Андреј Фајгељ: Антисрпски фашизам у Европи
Ако у Европи постоји фашизам, то је антисрпски фашизам. У 21. веку, Срби су једини Европљани који живе под реалном претњом етнички мотивисаних убистава и чија култура и идентитет су предмет сталне дефамације. Само у последњих годину дана, повратници на Косово и у Хрватску били су пребијани и убијани, на децу бацане бомбе, а снаге реда су бојевом муницијом пуцале на ненаоружане демонстранте. Његош, застава, химна, храм Христа Спаса, фреска Бели анђео, реч „Метохија” и ћирилична слова - чим је нешто српско, било је извиждано, забрањено и запаљено.
Идући даље у прошлост, преко погрома 2004. и ’99, етничког чишћења ’95. и великог повратка ’91, увиђамо да се ради о изворном облику фашизма на овим просторима. У периоду ’41-’45, оно што су нацизам и Аушвиц били за свет, за наш део Европе били су усташтво и Јасеновац. Оба покрета називамо фашистима, не толико по њиховом италијанском савезнику колико по мржњи и насиљу против умишљених непријатеља, у ствари недужих жртава. Зато је сасвим разумљиво што су антифашисти и борци за људска права широм Европе толико посвећени одбрани Срба, њихове културе и права... Стани мало... али уопште није тако!
Напротив, антисрпски фашизам се традиционално игнорише још од завршетка II светског рата. Након 70 година, у прилици смо да упоредимо две стратегије: ћутање о антисрбизму и говорење о антисемитизму. Ћутање је за резултат имало заборав жртава и некажњивост злочинаца, а говорење свест да се злочини не смеју поновити и успешан рад на остварењу тог циља. Понекад помислим, да којим случајем локални фашисти поред заборавних Срба и Рома нису убијали и памтише Јевреје, данас нико не би ни знао за Јасеновац. Ћутање је, уместо да избрише усташке злочине, довело до ратова деведесетих у којима су их све стране опонашале. Довело је, у случају Срба, до мешања починилаца и жртава Холокауста.
Али до највеће патологије ћутање је довело - није тешко претпоставити - код самих жртава. Потиснути антисрпски фашизам је у српском друштву осветнички избио на најнеочекиванијим местима. У првој Србији појавили су се они који су на ужас предака и срамоту потомака поновили део гнусних злочина у име српства. Друга Србија је изнедрила чудовишни спој антисрпског фашизма и српског антифашизма.
Као што су усташе биле у стању да жигошу сваког Србина као непријатеља државе, ови „антифашисти” су у стању да залепе етикету непријатеља цивилизације - фашисте - сваком ко негује српску културу. Актуелни напади на ћирилицу ујединили су српску левицу и хрватску екстремну десницу. Почело је нападима на Културни центар Новог Сада, чији нови ћирилички знак је представљен као кукасти крст. Наставило се тако што су се напади у Вуковару и Новом Саду подударали, често у дан. Када су поштоваоци Павелића и Готовине заказали велики протест против ћирилице непосредно пред обележавање Новосадске рације, позвао сам српске странке, декларативно антифашистичке, да се суздрже од напада. Није помогло, а ЛСВ је на свом скупу, док су владика и рабин држали помен жртвама, као по команди поновила дефамацију из Вуковара и повезала ћирилицу са силовањем.
Да ли је антисрпски фашизам мање опасан кад долази од Срба? Многи усташки кољачи су пореклом били Срби. Да ли је мање опасан кад долази од антифашиста? Стаљинове чистке су спровођене у име антифашизма. „Антифашисти” о којима говорим, баш као и фашисти, већ јавно заступају насиље. Тако су у новосадском Скејт парку, једном од ретких места где се деци и младима промовише здрав живот, нацртали велики графит на којем један човек пребија другог палицом.
Ако слушамо учитељицу живота, наша лекција је болно јасна. Ћутање није лек на рану, већ уље на ватру. Оно нас је довело у тако дубоку кризу вредности да ни најосновније, попут људског живота, не важе једнако за све, да се и најјасније границе бришу, попут оне између фашизма и антифашизма. Пошто није осуђен ни кажњен, већ успешан у остваривању својих циљева, антисрпски фашизам је постао прихватљив. И то не само међу потомцима злочинаца, већ и у светској јавности, и што је најстрашније, међу потомцима жртава. Ревизионисти пишу нову историју и стварају нову културу, у којој је „за дом спремни” прихватљив поздрав, а српска три прста су геноцидна. У којој су концерти извођача песме „Јасеновац и Градишка стара” родољубиви, а „Марш на Дрину” је фашистички. Најновији тренд на савременој друштвеној мрежи Твитер, „Мрзим Србију и њен народ”, обећава да нас након насилне прошлости чека забрињавајућа будућност.
Можда се питамо зашто свет ћути? Очи света су упрте у нас. Многи савезници су спремни да нас подрже, али нико није спреман да бије наше битке уместо нас. Ми морамо први осудити антисрпски фашизам, не обазирући се на лажне заставе, лоше навике и друге изговоре. Ако нисмо у стању да осудимо најгрубљи фашизам чије смо директне жртве, како ћемо осудити било који фашизам? Или, јеванђелским језиком: „Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.” (Мт. 7:5).
