РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ ОК

Према пракси и теорији, „референдум представља солидно средство друштвеног мира и унутрашње стабилности и усмјерава федерализам у једино правилном правцу”. Референдум је пракса демократских држава, а БиХ је то по свом Уставу. Тај Устав је потписала Република Српска и има право да га примјењује, а Народна скупштина користи уставно и законско право као највиши орган стране потписнице свих 11 анекса Дејтонског споразума. То се односи и на Анекс 10 којим и Република Српска установљава високог представника као координатора и помагача, а никако и уставотворца и законодавца. Ко заборавља да без сагласности и потписа Републике Српске не би ни било високог представника, тај крши међународно право.

Европске институције охрабрују и препоручују референдум као важан вид изражавања демократије. То пише у Декларацији Савјета министара Европске уније из 2008. године, а у резолуцији из 2005. коју је донијела Парламентарна скупштина Савјета Европе чији смо члан, стоји: „У неким земљама чланицама Савјета Европе референдум представља дугу политичку традицију; у другим земљама учешће грађана у процесу одлучивања путем референдума новијег је датума и поклапа се с њиховим преласком на плуралистичку и представничку демократију”.

Парламентарна скупштина у својој резолуцији број 1121 наводи да се „све теме сматрају погодним за упућивање на референдум, са изузетком оних које доводе у питање универзалне и нематеријалне вриједности, као што су људска права или основне вриједности демократије уопште и посебно парламентарне демократије”. У чему је онда проблем када парламент државотворне јединице Републике Српске у складу са својим уставним и законским правима и обавезама закаже референдум. Ко се то боји демократије? Они који су по закашњелој памети високог представника Волфганга Петрича уводили демократију диктатуром, а то је контрапродуктивно, признаје он.

Скорашњи догађаји су одговор Срба и Хрвата на дугогодишњу прво муслиманску, а сада великобошњачку политику мајоризације. Рекло би се да Срби и Хрвати још једном покушавају уразумити политику која вуче непрекинуту нит - од Исламске декларације Алије Изетбеговића, који је са својим младомуслиманима основао СДА, преко Хариса Силајџића и његове пароле о 100% БиХ, до квазисоцијалдемократе Златка Лагумџије. Бошњачки циљ је био и остао исти - држава по мјери националних интереса Бошњака. Теза је иста, без обзира да ли је износи муслимански поглавар реис Мустафа Церић или предсједник Бошњачког института Златко Лагумџија. Да се разумијемо - није то захтјев да муслимани Бошњаци буду равноправнији у односу на Србе и Хрвате, већ стварање муслиманске државе под фирмом грађанске, по принципу један човјек један глас. Лагумџија је већ одавно оголио своје великобошњаштво, представљајући се као побједник протеклих избора са 17% гласова. Он свакако заслужује Нобелову награду за математику и због утврђивања да трећина од 17 хрватских посланика у Вијећу народа Парламента Федерације чини 5 посланика. Значи, када помножиш 5 са 3, резултат је 17. Можда ће награду подијелити са оним који подржавају тако формирану власт у Федерацији.

Шта је спорно ако се тражи глас народа о наметнутим законима о Суду и Тужилаштву БиХ и њиховој селективној правди, у којој су Срби злочинци а Бошњаци жртве. По пракси која оставља по страни злочине против Срба на почетку рата - Купрес, Сијековац, Добровољачка, Тузланска колона, а суди оне с краја рата, попут Сребренице.

То је оно правосуђе у коме су странци служили само доказивању српске кривице за агресију, геноцид, етничко чишћење. Ту је као вајни тужилац радио Британац Филип Алкок, који је био главни свједок Ганићеве одбране пред судом у Лондону, за пуштање на слободу кривца за Добровољачку. Лицемјер Алкок је свједочио да је он као тужилац у Тужилаштву БиХ утврдио да је Ејуп Ганић невин.

Референдум ће бити основ да Република Српска тражи редефинисање улоге Суда и Тужилаштва БиХ, његово свођење у уставне оквире и обавезу да правду не дијели селективно. Таквим промјенама могуће је ићи ка владавини права и повјерењу у правосуђе БиХ, коме сада нико не вјерује.

Uzaludan posao je neandertalcima objašnjavati da to što rade vodi ih u mracni srednji vijek kada je taj mracni srednji vijek za njih svijetla i moderna buducnost.