Трактат о „стољетној мулти-култи” Босни и миленијумским мулти-култи злочинима.

Нешто јутрос/синоћ, искочи прегршт пклатова који се куну у ''стољетну мултиетничност'' на овим просторима, а та мултиетничност се најбоље огледа у набијањима на колац, отимању дјеце, силовању жена, убијању мушкараца, отимању имовине, паљењу имовине, рушењу цркава, рушењу штампарија, тлачењу , понижавању...и све су то , стољетно, радили Турци и њихови колаборатори локални конвертити Муслимани...

Па је мени нејасна та прича... и то у смислу да ли мулти-култи концепт Муслимана подразумијева да један етницитет (Муслимани) тлачи више немуслиманских етницитета (Србе, ХРвате, ЈЕвреје, Роме итд)?
Можда је то тај концепт којег они зову ''мултиетнична Босна''...?

Историја нам показује да је то то...и задњи рат нам показује да је то то...

Читав муслимански концепт мултиетничности и саживота се своди на: ''Срби, ми вас убијамо, кољемо вијековима , а ви ни хвала нисте рекли, него се још и буните против таквог нашег мултиетничног приступа''...

Зато је јако битно са матриксовцима дефинисати почетне појмове...ја мислим да је ту кључ нашег неразумијевања...

Муслимани под ''мултиетничности'' подразумијевају да Муслимани (један етницитет) тлаче остале (мулти) етницитете и то је то...и тако то иде од 1463. године , када је посијана ''мултиетничност'' на овим просторима...

У то име да поновим причу у безвременској '''мултиетничности'' ових простора ...

Верзија из 2008. године:

ЦИТАТ:

Дипломата: ''Ако би Међународна заједница хтела очувати мир у тим покрајинама, извесно је да циљ ОХР-а - обезбеђење судбине њиховог становништва - неће моћи да буде постигнут. Стање тих земаља не допушта наду да оне могу наћи сам у себи изворе за побољшање своје судбине.

У округлим цифрама може се проценити да се становништво састоји из 2/5 православних Словена, 1/5 католичких Словена и 2/5 муслиманских Словена. Народност им је иста, а међутим ДУБОКА МРЖЊА их дели од векова, што доказује да бар у тим земљама начело народности не би могло служити за водиљу при уређењу земље. Различне вере су први узрок неслоге у тим земљама. Услови напретка претстављају други. После освојења победилац је ову земљу поделио јаничарима и оним становницима који су примили ислам. Они који су остали верни хришћанској вери постали су робови феудалног и војничког племства које се раширило по целој земљи. Према томе нема ни једног округа који не претставља смешу вероисповести, тако да се подела не може извршити по вери као што је то могуће на осталим деловима Балканског полуострва.

Ако би се хтео ризиковати покушај да се да широка аутономија једној земљи те специјалне организације, искрсло би питање коме да се повери провођење те аутономије. Не би се могло пожелети да се елементи непријатељски расположени једни према другима позову на једну заједничку сарадњу. Ми не верујемо да ЕУ има намеру да ту аутономију стави под окриље муслимана, чија је управа изазвала револуцију. Не може се такође ставити у руке хришћанима, чије раздражење потхрањивано вековним патњама не допушта наду да ће бити правични према другима. Узроци и огњишта незадовољства били би премештени, а не уклоњени: било би увек угњетача и угњетеног и узалуд би било тражити судију који би зајемчио правду и безбедност у земљи. ''