Sedim i mislim,
sedim i drhtim,
u srcu hladnoca,
nije to od zime,
to je samoca...
Kada izgubimo,ne gubimo to iskustvo!

Dark,dal' smo ista v.zona ?
Vidim,budna si,kod mene vreme..10:45 pm.
Sada kisa pada,i nebo place,a sve grmi jače..a ja,ja ?
Ostavljam mu sve nedovrsene reci,
ostavljam mu jastuk na kom sam spavala.
Ostavljam mu obecanja o nasoj sreći,
to je sve sto sto mi uopshe i davao.
Ostavljam mu neispijenu soljicu kafe,
svezi hleb i opeglane kosulje na stolici.
Trag mog parfema i kose plave,
ostavljam slike na gornjoj polici.
Da ne dira ništa,nek zaboravi sve.
Nek se pravi da ne znaš otkud to.
Kao da uopste ne pozna me,
kad sretne me nek pita „ ko je to”?
I onako sam već poput stranca,
sama u dvoje živim sa njim,
pa kao da pozdravlja nekog neznanca
u prolazu nek mi kaže zbogom.
Ostavljam mu rezervni kljuc od kuce,
iz mog ormara majicu njegovu.
Namesten krevet, još od juche,
propustene pozive na njegovom broju.
Ostavljam mu prozor otvoren na pola,
da se ne mora truditi kad se umoran vrati...
I pismo mu ostavljam, na rubu stola,
tako da mene nema ako to uopste i shvati ?

Dark,dugujem ti cmokic..hvala;)

Dobri dan,hvala na poseti,dodjite mi opet.
Dark,yes,vlasnica sam teme,ali ne i svoje duse.
Da bi neko živeo kvalitetno mora imati i kvalitetne odnose sa ljudima, mora biti povezan sa njima jednom vrstom ljubavi. I to je najvažnije, jer je ljubav alternativa usamljenosti ?

Koliko samo mladih danas tumara našim ulicama usamljeno, „tupih” pogleda i sa osećajem da ih niko ne shvata, ne čuje i ne voli - ne zna se pouzdano. Koliko se njih sličnih „teši” kraj kompjutera sa virtulenim prijateljima - naslućuje se.

Tek, o problemu usamljenosti među mladima se sve ćešće može čuti iz usta zabrinutih lica. Procenjuje se.Usamljenim osobama nedostaju neke važne međuljudske veze i osobe s kojima mogu biti istinski bliske i otvorene a ne broj ljudi kojima su okruženi pa zabluda da usamljeni ljudi ne mogu imati veliki broj prijatelja samo usporava razresenje ovog problema.
Koliko je ova „boljka” bila nepoznata pre četiri, pet decenija ???

Pozz

http://www.youtube.com/watch?v=pU9umXw6050

Pozzz

http://www.youtube.com/watch?v=-U9YaLALYJ8

????
Pozz

..yes,hvala svima na uceshchu,lepim,korisnim,pouchnim comentarima..Hvala.

COHATA,što se tiche tvog coment..na moju veselost i tugu.Pa Ti bi to trebala najbolje znati,OPET zašto?:)
Pa to su ti UMETNICHKE duse bre,zar ne ?

poz

Ma neka te bre,šta se odma duris.MRZIM ove nickove on English,eto,to je to.

Covek, ma kakav bio,lep i mlad,iznuta je ipak samo utroba i smrad,zar ne?
Nikad ne ismejavajmo snove drugih.Zivot ljudi koji nemaju snova je nikakav.

pozz

Dark,no coment u vezi umetnosti..umetnost,slikarstvo je deo mene!

A i volim sebe pa shta?
Volte me i Vi,ko Vam brani?

;)

Versa...Hvala na pozdravi,dodji nam opet;)

Dark...???
Ja sam NADI umetnik.
„Nešto kao Umetnost zapravo ne postoji. Postoje samo umetnici. Nekad su to bili ljudi koji su uzimali obojenu zemlju i grubim potezima ocrtavali oblike bizona na zidu pećine; danas neki kupuju boje koje će upotrebiti i crtaju plakate za gradilišne table; činili su i čine još mnogo štošta. Ništa neće smetati ako te delatnosti nazivamo umetnošću sve dok imamo na umu da ova reč na različitim mestima i u različita vremena može označavati veoma različite stvari, i sve dok shvatamo da Umetnost sa velikim početnim U ne postoji. Jer Umetnost sa velikim početnim U postala je nešto kao bauk ili fetiš. Kažete li nekom umetniku da ono što je upravo napravio može biti sasvim dobro na svoj način, ali da to nije Umetnost, možete ga uništiti. A možete izazvati pometnju u svakom ko uživa u nekoj slici time što ćete mu reći da ono što mu se dopada nije Umetnost nego nešto drugo.

U stvari, ne mislim ja da postoje ikakvi pogrešni razlozi zbog kojih bi se voleli neki kip ili slika. (...) Postoje pogrešni razlozi iz kojih nam se neko umetničko delo ne dopada.

”Čovek nikada ne prestaje da uči o umetnosti. Uvek se otkriva ponešto novo. Kad god čovek stane pred velika umetnička dela, ona kao da izgledaju drugačije..zar ne ???

vikend,a ja sama:(
Svako u zivotu ima sansu, pa sad ko je iskoristi ( to mi je tata rekao, ipak sam još mala da bih znala po sebi, ja mu verujem jer je on svoju iskoristio )

Zagledam u sebe, tražim tudje oci,
i plasi me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da krocim
i ne mogu ništa osim da želim...

..Dark..hm..?

I još nest tata mi reche:

Budala živi gde se rodio,a pametan gde mu bolje ???

Šta je svrha ljubavi
Kad tako boli
Zašto srce slomi se kad mnogo voli
Izgubila sam sav svoj svet
Al' i dalje pitam se
Šta je svrha ljubavi
Kad nemam te?
- Svrha ljubavi je ?


„Svaki put kad ti sudbina nametne izbor između dva puta,ti izaberi treći,i ako zezneš stvar bio si u pravu”?!:)

Pozz

Svima hvala za coment.

Kada biste kistom na platnu slikali svoj život ili svoj ljubavni život ,šta bi platno predstavljalo?
Koje bi boje dominirale na slici?
Ili mislite da će vaša najlepša slika tek da 'se desi'?
Boje u ruke! Izvolite!

SVIDJA MI SE,A VAMA: OVO BOJE U RUKEBOLJE NEGO RUKE U TESTU,ZUTA PA CRVENA,ZELENA...UGLAVNOM ZUTA,A STA BI PREDSTAVLJALO,PA NIKAD NE PITAJ UMETNIKA STA TI ZNACI OVA SLIKA,MISLIM DA JE POENTA U BOJAMA?

poz

Oh,Boze,tražim temu...kad ono HVALA;)

Tema je za srednji zivot ?

Sami, ali ne i usamljeni ?
Samoću biramo sami, a usamljenost dolazi nepozvana,nepozeljna:(

Kada je pre šest godina objavio rezultate svojih istraživanja, nemački futurolog Matias Horx prilično je uzburkao svetsku javnost. Tvrdio je da će u ovom veku biti sve manje sklopljenih brakova, što će korenito promeniti sistem vrednosti i proizvesti potpuno nov način življenja. U svojim istraživanjima samce je podelio na „samce iz uverenja”, tj. one koji su samački život pretvorili u doživotnu filozofiju, i na „individualiste”, koji su u večnoj potrazi za partnerom i vezom. Činjenica je da i jedni i drugi stvaraju novu populaciju koja svoje korene ima u generaciji rođenoj pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Pripadnici te tzv. boom generacije odbacili su uvrežene atribute „srećne porodice” u kojoj se bračni parovi dele na pater familiasa i lepši, slabiji pol, čemu je svakako doprinela bolja obrazovanost žena i njihova finansijska nezavisnost. Ako je suditi po Horxovim predviđanjima, konvencionalnim bračnim zajednicama pišu se crni dani, što bi moglo da znači da će budući naraštaji sve više patiti od usamljenosti.

A ja imam pitanje koje sledi jeste da li je moguće biti sam i srećan i mora li se između samoće i usamljenosti nužno staviti znak jednakosti ???

Tvrdim da je samoća svojevoljni izbor i da često može da bude veoma korisna. Naravno, čak i oni koji su u srećnim i skladnim bračnim zajednicama ponekad imaju potrebu za samoćom i osećaju se ugroženo ako bračni partner nema razumevanja za to. Biti sam da bismo se posvetili sebi i svojim potrebama, da bismo sabrali misli i uradili nešto za sebe, najbolji je način da napunimo baterije energijom. Tu energiju utrošićemo na one koje volimo, a i na poslu ćemo biti kreativniji i efikasniji. Ali kada ta potreba za samoćom postane toliko snažna da nam prisutnost drugih, čak i dragih osoba, počne da smeta, vreme je za paljenje alarma ???

Zašto je prošlost i dalje važna?
Život kakav želimo možemo izgraditi samo na temeljima samopouzdanja i vere..ili ???

Tek vidim,da niko nije sam sem mene ?

Pogled u samoci.
Uprt ka nebu,
još jedna zvezda je pala,
da li je nekom odnela zivot,
da bi ga drugom dala?

Da li je uvek tako,
ili je to verovanje samo?,
da li smo obični ljudi,
koji verovat znamo?

Jedan se zivot gasi,
drugi pocinje gde je ovaj stao,
da li treba da zalimo
kad nekom zivot damo?

Možda zivot i nije sa smislom
ako žrtva ne postoji,
al' ugasli sjaj zvezde
uvek nekoga boli.

I uvek nečija suza
zbog neke zvezde pada
i uvek ostaje neko
ko zvezdinom povratku se nada.

A povratka nikada nema,
ko jednom ode taj se ne vraca,
al' zašto zasto svaka zvezda
graha smrtnika placa?

Neduzne,sjajne zvezde
padaju svake noći
dok jedna umire lagano
druga će ipak doći!
Možda ???

..da,šta znaci biti iskren ???
Nešto razmišljam,takva sam da uvek volim da kažem ono sto mislim,pa i kad mi to ne ide u prilog,neki ljudi to cene,ali neki uopste ne .
Ponekad pomislim,možda je najbolje da samo klimnem glavom i aminujem i kad se slazem i kad ne,da bih sebe postedila muka,al ne mogu,jače je od mene,al zbog toga ponekad budem neshvacena.
Jer priznacete neki ljudi ne vole da cuju istinu,pre su spremni da žive u laži kako su oni i sve oko njih full,i kad nije tako.

Šta mislite o tome,i da li vas je iskrenost kostala u zivotu?

..yes.
Proleće je!
„ Neke se loše zvezde protiv te ljubavi zarekle...” Proleće je. Budi nemir u svakom srcu koje ga doziva. Ja sam se do sad vesto od njega skrivala i bezala i ako ga nisam zvala u srce mi je uslo. Pitam se zašto bas sad smeh je svud oko mene, zašto je sunce visoko na nebu, zašto je proleće doslo, zašto nije ove godine bar malo zakasnelo da mi ne unosi ceznju u srce slomljeno..
Sve je sreća oko mene. Sve. A u meni tuga zima caruje. Zašto me proleće toliko boli? Da je barem jesen da se sa liscem uvelim zaklonim i skrijem od svega!
Ceznja za zimom i prošlim danima mi iznova obuzima misli i svako jutro se budim uplakana. Uplakana jer u snove mi dolazis ti sa rečima laznim i ljubavlju svojom ponovo kao nekad, a onda se u drhtaju budim sa vlaznim ocima u spoznaji da je to sve san i da nikada te ljubavi biti neće.
Nikada vise tvog zagrljaja s kojim kao da me želiš bar na tren zastiti od sve tuge ovog sveta. Nikada vise tvog poljupca u kojem sam se gubila i svet bi stao oko mene i postojali smo samo ti i ja..
Ti i ja, i niko drugi.. Nikada vise tvog glasa koji mi je davao sigurnost s kojom sam mogla poleteti u visine. I zašto mi krades tu jedinu moju utehu u tim većinom neprespavanim proletnim noćima
Zašto?
Tad je bila zima i hladno je bilo, ali ti si me grejao. Sad je proleće, a meni je hladno. I znam, iako to i ne želim s vremena na vreme, da ću zauvek tu sa leve strane u grudima da te nosim jer mene je odavno ovo nebo dalo tebi...i uzelo.

Kako napred ???
Krenem napred
u ništavilo života.
Prazna rečenica
koja ništa ne znači
rezultat bolesnog uma
oštećene mašte...
Ljudi gledaju napred,
a ostaju negde iza
u sredini ničega
razapeti između
frustracija i noćnih mora.
Pokušaji postaju novo propadanje
u centar zemlje,središte
i srž ničega...ZASTO ???
Malo čudovište u tebi tera te napred
sile snažnije od toga vuku te dole
do pakla i natrag,korak do očaja
do niti patnje...
Prazne reči,sve je nevažno
nebitno,beskorisno,mrtvo i pusto...
U trulom očaju izgoreš poput vatre,
a ona se širi svetom i sve postaje crno...
Ništa ne postaje važno
gubiš se
zemlja se rastvara pod tvojim nesigurnim
koracima i to je tvoj,moj svet
bolestan i bezvredan ???
Gde je...smisao...???
Koraci su teški puni gorčine
odzvanjaju kroz pustoš života
s lica zemlje koraci čoveka
brišu poslednje obrise
apstraktnih misli
nestaje mir..ZASTO ?
ljudska svest vlada svetom
mržnja preplivava živote
sa sobom odnosi u crni
ponor besmrtnosti
svaki trenutak milosti...
Ljudska ruka uništava
razara sve pred sobom
pohlepa i moć
vladaju okrutnim životima.
Sumornim pokretima pokušavaš
izbrisati očaj
sumnjaš u vlastite misli
ali ne diraš u njih...ZASTO ???
Kao dugim noktima
nervoznim ali lukavim kretnjama
grebeš po životu
kopaš duboko u njegovu srž
tražiš smisao u ničemu
ništa ti postane motiv
patnja i očaj razlog...
Tražiš barem zrno nade
snage...ZASTO ???
I sve tako u...krug...
Živimo
Znam da živi moja vanjština
Ali sve ono
Sve iznutra
Duboko u meni
Ovi osećaji odnose negde
U neki drugi svet
I sve što želim
Slomiti ovaj krug uništavanja
Jer neprestano on se vrti
i vrti...
I nema kraja
A propuštena je
svaka suza koja padne
Neviđena i neuvažena
A padaju tu
Oko mene
Po tlu kojim hodam
Kojim hodamo
Kojim smo hodali
I još uvek neki tu su i hodaju
Koračaju
Ali zaobilaze i neprimećuju
A stojim
Tu sam i ne idem
Samo sam tu i nigde
Gledam oko sebe
Iza sebe i ispred
I postoji li neko rešenje
Ili je ovaj svet jedino i pravo
A vrti se
Vrti krug
I kako zaustaviti
Kako kada znaš da nećeš uspeti
I kako do zvezda ???
Pročitati tamo šta sledi
I što mora biti jer tako piše
kad se sve vrti
Ne mogu uhvatititi vreme za ruku
Da pokušam učiniti nešto
sa sobom
jer tu je krug
koji se vrti
i uvek je isti...ZASTO ???
Jer je to prokletstvo tišine
samo sam stisnula šake gledajući nebo
jer tražiti odgovore u njemu znam da nema smisla
i nisam mogla ništa reći
nisam znala da li ko sluša
samo sam zamišljala
kako odlazim
Dobivam krila i letim
Letim negdje u prazno nebo
Jer zaista
Tako je prazno
Niko ovo niti vidi
niti čuje,niti chota?
A ne mogu sama od sebe pobeći
Pa pretvaram se da beg u nebo
jedini je izlaz
Prokletstvo tišine
Čujem
I zaista je tu
Kroz slomljeno staklo
zuri u mene
Hladnim i jezivim pogledom
I povratak u moje tajno mesto
gdje sam bežala od bola
Smatrala da mir je tamo stvaran
Sada zaboravljam gdje je
Prokletstvo tišine
Mogu samo glumiti
da strahu ovde nema mesta
Mogu ovu crninu oko mene
uzeti za ruku
iako ona to ne oseti
I letim
Letim ovom prazninom
U zraku ostavljam trag
Jer dišem
I svakim dahom želim zaustaviti
ovo prokletstvo tišine
Jer nema odgovora
Jer gleda me bez reči tišina ZASTO ???
Jer glasovi su njeni
prokletstvo koje kruži
Kruži ovde...sada,pitam se do kada ??
u svakoj pojavi tišine
Tu je
Kad nestane reči
Kad suvišna je svaka izgovorena misao
Tu je
Prokletstvo tišine...ZASTO ???

Ama,sama se piram ZASTO?

Čudne su te emocije... Otkriješ kutak u sebi za koji nisi niti znao da postoji i još shvatiš da je tamo neko danima, mesecima, godinama spavao, a nije plaćao rentu/stanarinu...
Imam tvrdu glavu ...ali beskonačno srce za one koje volim...:))

Poznajem,ite-kako;)

Imamo li princip ???

Neki od principa.
Prvi princip kaže:
„Koga god susreli, to je onaj pravi.”

To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas
okružuju, bilo ko s' kim ste u odnosu, predstavlja nešto - bilo da nas
treba nečemu naučiti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu
situaciju.

Drugi princip kaže:
„Što god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi.”

Ništa, apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti
drugačije. Čak ni najnevažniji detalj. Nema „...da sam to barem učinila
drugačije... tada bi i situacija bila drugačija!” Ne. Ono što se
dogodilo je jedina moguća stvar koja se moglo dogoditi i moralo se
dogoditi - da bismo naučili lekciju kako bismo se pomaknuli napred.
Svaka situacija u životu u kojoj se nađemo je apsolutno savršena, čak
i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

Treći princip kaže:
„Svaki trenutak u kojem nešto započinje je pravi trenutak.”

Sve počinje u tčnom trenutku, niti prerano niti prekasno. Kada smo
spremni za to, za nešto novo u svom životu - to je tu, spremno da
započne.

Četvrti i poslednji princip kaže:
„Što je gotovo, gotovo je.”

To je tako jednostavno! Kada nešto u našem životu završi, to pomaže
našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom, bolje da to
otpustimo i krenemo dalje.

Mislim da nije slučajno da upravo vi sada ovo čitate.

Ako su vas ove reči dirnule, to je toga radi što vam je upravo ovo
(saznanje) bilo potrebno i što razumete da niti jedna jedina snežna
pahuljica ne može pasti na krivo mesto ????

Budite dobri prema sebi.
Volite celim svojim bićem.
Uvek budite radosni.

pozz

Dobro jutro EVROPLJANI;)

Pitaju me pitaju,da objasnim zašto nisam kao pre,pokusavam već satima al naravno lako nije.Kako pravdat takvu sreću i sjaj u ocima i kakav to razlog imam da ne spavam noćima
Probala sam u recniku naći prave reci,ne ide mi sve su slabe,ne mogu pomoći, sve dok nisam napokon shvatila koristicu imena cveca da bih im objasnila!!!

Morning!

Vuki.
„naravno da možeš ostati sam; gora varijanta je da si sa nekim a sam si:)
-----------
Tačno tako,pa ovako nešto me i dovelo do ludila:(

pozz
”

Trendy.
Kao da volim tugu nekako je uvek tu oko mene mnogo je trendy onako .. Ispred svog vremena pa je zato...često ne prepoznam ne da mi se da se menjam! ali ofarbam kosu u plavo uzmem naliv pero pa je malo pročistim nju.tugu.tugu.tugu...

..yes,bilo i prošlo.
Videla sam te prvi puta te noći pitala se da li imaš hrabrosti do mene doći?. Dosao si do mene bez beda i zacudo bez ikakvih dilema. Osecala sam kako me nešto gusi i odmah si zazuzeo posebno mesto u mojoj dusi.
Srce je pocelo da pece, sve je jače kucalo do sreće. Rekao si kako sam lepa, a ja ne mogu verovati kako sam bila slepa. Primakla sam se blize do tebe, nisam shvatila da radim budalu od sebe. Kraj tebe sam konacno pravu ljubav upoznla i koliko ludo covek voleti može konacno spoznala Mislila sam da sam ti se svidela, a druge noćis drugom sam te videla. Govorio si mi : VOLIM TE MALENA, a druge je noćii ona te iste reci slusala.
Sada poznajem tipove poput tebe; UMišljENE, OHOLE I KOJI MISLE SAMO NA SEBE. Tvoj je moto: IMAM JE, ISKORISTIT CU JE, A ONDA KO JE *EBE! Ne može to tako mali moj, tebi je bitan samo ponos tvoj, sto je ljubav tebi je pitanje strano, a meni zahvaljujuci tebi jako dobro znano. Neka sve devojke znaju da ti svoje srce nedaju. Tebi nije bitno hoćeš li voleti moći, bitno ti je samo koliko ćeš ih imati u jednoj noći
I sad me molis da ti se vratim, jer ja sam ocito jedina mala koja ti se NIJE DALA, a isto tako ću ti i jednostavno reci: NE BIH, AL' IPAK, HVALA!

Samo još ovi,i odlazim,nestajem...
Kažeš mi da te uzmem. Kako uzeti nešto sto je svačije samo ne moje? Jer ja sam te i uzimala, a ti si me povreo milion puta. Zašto ne pokazes da ti mogu verovati' koris me sto sam sama vise sa ostalima nego sa tobom. Odem jer znam da me moji prijatelji neće povrediti. Osecam se sigurnom s' njima. Ti trazis da ih se odreknem... A ja se bojim ovih suza, jer ako izgubim slobodu, zauvek ću biti njihov rob. Ti opet krivis mene za moju bol. Ti si dobar, ja ne valjam...

Bojim se za sebe jer sam već odavno postala nemocna da ti se oduprem. Kako davno nismo videli da nismo jedno za drugo?

Moderni,obrisi temu..hvala!!!