Tekstopisac je raznim muzičarima, mnogi pevaju ne znajući da je to baš on napisao. A, ovo je njegova autobiografska.

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

Duško Trifunović

Eto, široko postavljena tema. Volela bih da čujem mišljenja, bazirana na ma kojoj vrsti iskustva. Jer, romantika bi trebalo da bude uvertira za - sreću? Ili nešto drugo? Šta?

Zaista beskrajna priča.

Bila je mlada kad je ovo snimila, oseća se po boji glasa. Jedna od pesama na putu ka vrhu. Da li su vam ikada nedostajale nečije ruke, nečiji glas, nečija reč, bilo šta, da li ste ikada čuli da se tako nešto događa u životu ljudi, makar u svojoj familiji, kod prijatelja, kolega na poslu, ako već sami nemate takva iskustva. Kakva? Pa, evo, kako to u mladim godinama izgleda - mada na tu temu od klasične muzike, preko likovne umetnosti, filmske, književne... nebroj oblika bavljenja istim. A ovaj svako razume, toliko je univerzalno obrađeno:

http://youtu.be/3XKfZJTrR-4

Snimljena je, vidim, 1969. godine. Ko bi rekao da je i tada toga bilo. I da traje, tako neumoljivo, da je čovek pod stare dane snimio isto to u novoj verziji. Ovde je reč o - nevernoj ženi. Zar je moguće da i one mogu biti neverne? Ja u to ne verujem. Ali, on peva, traže mu je na koncertima, pa više verujem narodu nego sebi, jer ja jedna, a njih ko zna koliko... Većina u ovom slučaju zna više od manjine.

http://youtu.be/O1jMSWJfh2s

Kakva flaša, bure ovamo! Samo, malo kasnije.

http://youtu.be/CtbiaZGmTig

Da li zaista čovek može doći u situaciju da najbolje izgleda kad se najgore oseća? Koliko ste puta tako maskirani izlazili iz svojih domova? Da li je posle previše brodoloma ljubav postaje „zabranjeni grad” - dokazani uzročnik bola i nesreće? Ima li u vašoj emotivnoj biografiji neko u satusu prošlosti kog ste na jedvite jade arhivirali? Da li je u arhivi ostalo i dobro i zlo, ili samo dobro, ili samo zlo? Ili vam je to nepoznanica?

Koliko promislimo pre nego što išta kažemo ma kome o ma čemu? Da li nas privlače osobe koje ne vode računa o tome šta nama lično govore? Šta radite sa njima?

http://youtu.be/aiH_nIPJ88k

A, kad čovek dobije rat sa sobom, onda je život igra bez granica. U kojoj može da utiče na malo toga.

Zato je vešina te igre ne samo umeće preživljavanja već i sposobnost građenja lepog. Za ružno ionako svaka jedinka ima dovoljan broj i nadležnih i „nadležnih”.

Ako se to ne ume, a pritom i ostanu žive slike stradanja, tada se dani trgaju kao stranice na kojima ništa ne piše osim rutinerstvo navika, mahom nametnutih i samoizgrađenih, pa, kako padaju stranice, tako čovek ostaje zakovan, u prividu - da se ipak kreće.

http://youtu.be/34Ua5ZIaNMQ

pa, daj malo i meni to LSD-a. nego, ona se nadrogira pa se onda sama smeeje...
a šta ću ja, sto meni to nije smesno? da budem srećna sto sam pametna?

*****

Budeš srećna što imam lovu za najkvalitetniji LSD.
Pa onda budeš srećna što se smejem.
Jer čim se smejem, srećna sam.
To znači da si i ti srećna.
Dakle upravu si.
Budi srećna što si pametna.
Pa tražiš LSD.
Odma davam.
Vidim stiglo.
Saš i ti da se smeješ.
Pa svaka za svoj si groš.

Eto, da ne bude da samo Cecko zna znanje. I Goca bogami zna i šta i zbog čega peva. A i zašo je ovo tipična ženska pesma u kojoj čak ni tzv. Ženski Petko ne može da se nađe.

http://youtu.be/TFmJ3KLeYIk

Nema druge. Koreni su neuništivi šta god da se s njima (srećom, povremeno) zbiva. Jer, sve se menja, sem kamenja. Pa i čovek.

Neki su ti stavovi kontradiktorni na ovoj temi, ali nemam razloga time da se bavim. Jer, biti kontradiktoran nije nikakav prestup.Stvar trenutka, pretpostavljam. Pozzz i tebi:)

Ovo mi se već dopada:D Zahteva uključivanje mozga!

Aj pojasni, živa bila, konačno da konverziram na tom nivou - praznik za moj mozak!

LOL!

:*

„Mislim da to samo deluje kontradiktorno”

Kako ne znaš šta je kontradiktorno kad pišeš: „mislim da TO samo deluje kontradiktorno? Ako ne znaš šta je TO, kako znaš da ono ”samo deluje kontradiktorno?

:)

Izem ti logiku i konj mi je dade;)

Maaaa... daj mi primer samo jedan kad se realnost spolja poklopila s onom unutrašnjom, pa da „umrem” evo sad! Ne videh ja to nigde u veku, ni kod jednog od tolikih ljudi koje sretoh đa privatno đa službeno.

Cmokić;)

Plesti, šiti, i francuski govoriti! Bre;)
http://youtu.be/IhJjJQwR_wA

MB, mirno spavaj. Ni u loodilu:)

Čak, ne sećam se ni da sam se ikada i o kog ogrešila. Greške ne postoje, samo što ni to sad ne bih elaborirala, to sam jednom već, kao svoje stanovište, detaljno pisala na RK. Doduše, pre nego što sam odsustvovala sa SC. Otuda, upotrebim tu reč ponekad radi lakšeg razumevanja sa ljudima koji imaju drugačiji stav. Znaš, ne volim rasprave, ni sa poznatim ljudima, a kamoli ovako, virtuelno.

A tebi sam već tutnula ono što sam obećala:) Pa, ipak si ti moj korektiv u lepom pisanju;)

Govoreći an ženeral, sreća je stanje, opšte stanje duha, dakle neprolaznost koja traje dok je čoveka; dok je ono što joj je antipod - privremenost, dakle ima vremenski limit. Odnosno, po tome se ljudi „dele” na pesimiste i optimiste, da upotrebim i taj oblik verbalizacije.

Perspektivu majke srećne za svoje dete mislim, tu sam ok, hajde ovu kao samo žene, tu sam slabija;) Thanx... Pa i ja odoh.

*****
1. Srećna sam jer znam zašto je lakše zapovedati šaki buva nego jednoj ženi. Zato moje ljubavi nisu opterećene tim problemom.

2. Srećna sam zato što znam zašto je žena „želja bogova”.

3.Srećna sam zato što znam da je žena bez stida i žena bez straha isto što i jelo bez soli.

4. Srećna sam što znam da muškarac koji može upravljati jednom ženom može da upravlja i celim narodom.

5. Srećna sam što nisam žena koja u boga veruje samo zato što je muško.

6. Srećna sam jer najviše govorim kad ćutim i kada gledam. Ne volim duge razgovore, osim onih na duhovnom/intelektualnom nivou, ali i to samo kad ima svrhu.

7. Srećna sam što znam da ima loših saveta koje samo čestita žena može dati.

8. Srećna sam zato što vidim šta za mene čini onaj koji me voli i koga volim, a ne vidim ono što ne čini za mene.

9.Srećna sam jer umem da osetim čast kad sam voljena.

10. Srećna sam što znam sa kakvim muškarcima ama baš nikada ne mogu biti prijateljica, a sa kojima mogu do sudnjega dana (ako im mozak e služi tome da im lobanja ne bude prazna).

11. Srećna sam što nisam zagonetka pa da me odgonetaju.

12.Srećna sam što znam da je ženski jezik ponekad teži od poklopca na mrtvačkom sanduku.

13.Srećna sam što u bivšim ljubavima ne vidim neprijatelje, protivnike, izdajnike, prevarante, dušmane i sve drugo na tu temu - takva su njihova dela, a prema svecu i tropar.

14. Srećna sam što ni od čega mogu napraviti šešir i salatu, ali ne i svađu.

15.Srećna sam zato što muškarci imaju mane. Jao si ga meni da ih nemaju, nijedan me nikad ne bi pogledao. Umrla bih virgo intakta, dakle ni majka ne bih mogla da budem.

16.Srećna sam što ne volim krpe za brisanje patosa.

17.Srećna sam što znam kad ne treba da zatvorim usta a kad nema potrebe da se smaram otvarajući dotična.

18. Srećna sam što razumem Evu Ras, Oliveru Katarinu, Josipu Lisac, Olju Ivanjicki,..., nekoliko mojih prijateljica nepoznatih javnosti, rođakinja itd... I komšinica!

19. Srećna sam što telo stari ali žena ne.

Ybt, el dosta? Ili da temu obradim na blogu? Nema smisla da smaramo ljude, ali zaista...

Eto, ne bežim od teme. Za mene tabui ne postoje. Ne oni, koje sledi većina. Moji su od druge fele:D

Jesi li tu, da bacim pogled šta si napisala. Ode samo da izvadim ono čudo iz rerne i da isključim ringlu.

A ja sam sanjala da imam realan život... U kome se mora ustati u određeno vreme, odraditi ponešto u kući,otići na posao, tamo se nečim baviti,biti pri ruci detetu i majci, rešavati nekakvi problemu, skuvati, oprati,opeglati, usisati, oribati kupatilo, prozore, terasu, biti sa potomkinjom, ponekad i njenim dečkom, spremati se za lep porodični događaj...

Isto sam sanjala da znam šta je ljubav. Da se iz nje rađaju bol, patnja i nesreća onda kad je nema, bez obzira ko da je kome rekao da ga više ne voli. Isto sam sanjala da je to normalno, da ko ne ume da oseti bol, patnju i nesreću taj ne ume ni da voli.

Još sam sanjala da sam nenormalna jer imam realan život sa onim gore navedenim, da sam usvojila recept Ekrema Jevrića, odavno još, da sam nenormalna jer se toliko posvećujem potomstvu, pretkinji, što pišem i čitam pa me bole oči i moram da nosim naočare za čitanje.

Takođe sam sanjala da sam nenormalna jer kad god volim nikako da se setim veridbe i venčanja, pošto sam zauzeta lepotom voljenja i zabole me uvo za sve drugo osim uživancije u toj lepoti.To je bio košmaran san u kome sam shvatila da žena ako ne poželi da se uda za onog koga voli zapravo uopšte nije žena, a da antiženom postaje tek tada kad je ostavljena, pati, ali ne zato što se za bivšeg nije udala, već onako, za svoj groš.

Pa sam sanjala da imam puno prijatelja čija lica nikada nisam videla ali kao umem nekako da im čitam očigledne misli, i da neki od tih neviđenih prijatelja uživaju u tome što sam ostavljena, odbačena i najurena, izigrana i prevarena, što uopšte nisam ni bila voljena a patim, što sam se u muvu pretvorila i proganjam čoveka koji me neće ko zna od kada još. Isto sam sanjala da ti prijatelji uživaju u tome što je taj čovek tu negde, među njima, ali nekako nevidljiv kad god krenem da ga jurim, da saosećaju sa njim, drže mu palčeve da istrpi moju torturu, i nastoje da mene osveste da se probudim i odem u realan život da ne bih sanjala takav san, nego samo da patim dok sam živa, što njih čini poletnima i životno ispunjenijima.

Onda sam sanjala da moj san, taj što sam sanjala, služi samo zato da se u snu muvaš, koketiraš i na druge načine ispunjavaš sebe kao ženu. Ili da podbadaš drugu ženu, ako si žena, pokušavajući da joj piješ krv na slamčicu. Pa sam sanjala da taj misteriozni čovek ima drugu,da je oženjen i da im je dete na putu. Tek to je bilo noćna mora jer sam u snu videla koliko je teško matorim svinjama da se porađaju, a i videla sam jednu svinju koja,mada u svinjskom obliku, nečim mnogo podseća na mene.Vrisnula sam u snu, kaže mi dete kad sam se probudila, a ja se setim da je to bilo tada kad sam shvatila da sam matora svinja koja više ne može da rađa.

Nastavila sam da spavam posle šake lekova za smirenje i sanjala da neko od meni nepoznatih ljudi zna nešto o meni, povremeno na tom nepoznatom mestu napiše ponešto, da se u snu vrtim jer ne želim da se na tom mestu o meni zna više nego što se zna o drugim ljudima, da sam nemoćna da to sprečim, da ne znam šta da radim. A sanjala sam da su neki nepoznati ljudi poletni kad se to na meni vidi, misli su im bile razdragane i vesele.

I sanjala sam da mi je neka žena rekla odyebaus i da sam ja to rekla njoj, i da je kasnije, kako je san tekao, ta ista žena došla kod mene, mada joj lice i telo videla nisam, ali sam joj nekim čudom pročitala misli, da je htela da se sprda sa mnom i da mi kaže koliko joj znači i koliko je srećna što sam nenormalna jer volim uzalud jer tu ljubavi nema, a nema ni braka, štaviše, ta žena nije bila samo srećna, naprosto je cvetala kao mlada devojka na početku prve ljubavne veze, pa se, za razliku od te srećne mlade devojke, ova žena nekako hranila mojom nesrećom.

Tu mi se san prekinuo i osetila sam se postiđeno, poniženo, posramljeno, ismejano, bezvredno, nekako stvarno nenormalno, bedno, žalosno i jadno i nikako nisam uspela da shvatim kako san može tako da utiče na moja osećanja. To je ono što me je dotuklo na sve moje životne probleme, prsla sam, eno na blogu postiram priču o razgovoru sa prijateljicom vođenom pre četiri godine, a i nešto ispod toga što sam na tom nepoznatom mestu objavila 2009. godine, al me zanimalo, sada, da vidim kako će pojedini na taj blog da reaguju. I opet sam zaspala.

Pa sam sanjala kako se neki nepoznati ljudi bave tim poslednjim blogom opet se podsmevajući ali ne direktno,tamo gde sam ja pisala,nego na nekom ženskom mestu. Sanjala sam da na tom istom mestu ima i nepoznatih ljudi koji me razumeju jer su i sami nekada patili za nekim, pa mi je u snu bilo teže, jer mi nije drago da vidim da ljudi znaju kako je to teško kad voliš i budeš ostavljen. Sanjala sam da će se moj san nastaviti kad god se probudim i da katanac koji sam stavila među noge nikada skinuti neću.

Tu sam se probudila i odlučila da nastavim da patim, javno, u snu, sve dok se to meni hoće, da mi je žao što nemam onu stvar pa da mogu da pomislim - ima da patim kad god mi se nadigne ona stvar, još ću sad više da patim jer sam oslobođena svih briga jer više nema da se akam tražeći koga ću da volim a posle za njim da patim. Jer u snu sam videla prijatelja koji je takođe nepoznat ali se tako slatko zezao sa mnom da mi je bilo muka. Pa sam na javi shvatila da je i te kako važno za kim patim. Kako je ovaj poslednji bio najbolji odlučila sam da ne menjam uzročnika patnje jer boljeg ne da neću naći, nego mi ne treba, ovaj mi je potaman, količina patnje je tačno tolika da mogu da je podnesem.

I žao mi je, takođe posle sna, što nemam onu stvar pa da mogu da u snu sanjam da meni neko čita misli a u njima je glavna - boli me (to što nemam) šta svi vi nepoznati o meni mislite. Patnja je moja, sreća vaša i svi smo zadovoljni, prema tome uživajte što sanjam zajedno sa vama.

I sanjala sam da ima među tim nepoznatim ljudima i onih koje mnogo zanima kad sam konkretno volela tog misterioznog čoveka, koliko je to tačno bilo, kako me je tačno isfolirao da sam mu značila, kad me je tačno ostavio, kako me je pedalirao, da li je tada bio osim sa mnom sa još stojednom ili samo jednom ženom, kad se pojavila ta druga koja je ustvari prva... ne mogu da se setim svega jer je stvarno u snu bila duga lista njihove radoznalosti.

U snu sam se mnogo slatko smejala.Bilo mi smešno kao da sam glumica koja pred punom Velikom salom Narodnog pozorišta izvodi humorističko-satiričnu monodramu.

Onda sam se probudila i začudo nastavila da se smeškam. Jes, baš ću ovde da se ispovedam. Pa sam zaspala! I u snu videla sebe kako mislim - A šta vas boli organ za sedenje po tim pitanjima, al kako pojedine boli u snu sam sanjala da sam im rekla da je bolje da ga leče jer na tu temu nikada ništa saznati neće jer tu ni inkvizicijske metode ne pomažu.Em sam ja takva, em gospodin za kojim patim nije muško u ženskom obliku da tandara okolo na te teme, tako da,yebi ga, neke će stvari večno ostati misterija našeg malog usnulog unverzuma, anesteziranog od osećanja u popriličnoj meri.

Još jedan razlog što sam srećna žena.

20. Gospoda koju sam volela nikada nikome nisu ništa govorili o meni, a kamoli nešto ružno, mada sam puna mana usled kojih su me i ostavljali.

Odlično:) Sjajno da ima takvih žena versa, koje sanjaju ovakve snove, i nije im teško da ih i opisu i priznaju, odsanjaju do kraja...nekako meni one sto stalno sanjaju bajkovito stvarno idu na zivce, jer moji snovi pored tih bajkovitih postaju totalni kosmari, a ja sve vreme mislim da se sjajno snalazim...međutim pojavi se „bajkovita” srećna žena, i crvc...sa njom ne može da se prica, sve je plastika! Pozz.

******

Onda sam sanjala da čitam gornje redove. Sve same reči hvale na moj račun a za tuđi groš. Znala sam da je to mogla da napiše samo žena jer su muškarci za to genetski onesposobljeni, ali i polno nemoćni dotle da dobace. Ta vrsta istine svojstvena je samo ženama. U snu sam dobila 21. razlog za sreću što sam i sama žena. Sanjala sam da je ta žena što je to napisala najbolje razumela moje snove od svih žena ikada. Da u mene ima poverenje veće nego u slatko od dunja, dinja, dinjaca i lubenica. Da i ona divno sanja čim ima živce i usuđuje se da ih sanja, a ne stidi se ni da prizna da ima košmarne snove. U snu sam poželela da sa njom ponovo pravim slatko od šljiva jer mi je prošla tura propala. Jer samo je ona sposobna da se bavi tim zahtevnim poslom u tandemu sa mnom. Sanjala sam da je ta žena javno priznala da je bila u zabludi da je sposobna, ne zna se tačno za šta, a ustvari je nesposobna ne zna se tačno za šta. Sanjala sam da više od svih žena volim onesposobljene i invalidne žene, jer su iste kao ja, pa kraj njih mogu da se opustim i izjadam se na sve moje mane, nesreće, propuste, poraze i potonuća. U snu sam je zagrlila, mada je nigde bilo nije, i rekla joj da ćemo vala napraviti slatko od šljiva u mojoj vikendici, tako mi i miš i tastatura pomogli. I odlučila sam u snu da se ne budim nego da obustavim patnju za bilo kim jer niko nije dužan da trpi moju emotivnu nestabilnost, posebno ne oni koje poštujem i cenim. Srećna što imam tu divnu ženu i što ubuduće mogu da patim u sebi i kraj nje, počela sam da se budim, zadovoljna što će neki ljudi najzad biti rasterećeni moje personalne intime koja je odavno mogla da im krene na živce samo da nisu hladnokrvni i staloženi. Osetila sam zahvalnost prema tim ljudima i pred samo buđenje to sam im u snu i rekla.

-Ejjjj ,cure,jel ima mesta u tim vasim snovima i za nas muske giliptere:)
-Ma sladak sam,majke mi za snove,more me čak i u teglice pakovat i prodavati kao slatko :)

*****

I taman da se razbudim kad u snu čujem iz daljine glas nekog stvora. Konačno muško koje zna šta su gilipteri i zašto su svi drugi rođeni da budu izbegavani. Te odlučim u snu da se još ne budim. Krenem za tim stvorom ali je bio nevidljiv.

Išla sam preko sedam potoka, sedam brda, sedam gora, preplivala sedam mora i pojela sedam komadića oblande sečene u obliku srca. Onako mokra, kad sam isplivala iz sedmog mora, obrela sam se u šumi. Ona je imala početak ali nigde joj kraja nije bilo. Krenula sam kroz šumu i ubrzo shvatila da su ono bile čarobne oblande a da su sva stabla zapravo sve gilipter do giliptera, koji su začarani. I da se nalazim u raju za žene u kojem, koliko sam tada videla, nema ni jedne osim mene.

Sama u tolikoj šumi sa toliko začaranih giliptera bila sam u snu srećna. Kako pogledam u neko drvo, tako ono dobije oblik rasnog giliptera ali se čarolijom jedne Merlinke smanji i stane u teglicu za slatko. Celu sam šumu giliptera prepakovala u teglice i prodala ih na Palululskoj pijaci kao elegijski čudotvorni lek. Za te novce sam u snu kupila kartu za sebe u jednom pravcu, ali to je bila karta za putovanje peške.

Pešačila sam dugo i tamo negde u Košutnjaku sam našla svoje drvo, uzverala se kao i uvek, ugnezdila se i razmakla granje. Virila sam na trim stazu kojom su neki nenormalni muškarci i nenormalne žene, u biciklističkim pantalonama ili rolerkama, trčali, preskakali prepone, radili trbušnjake na spravama postavljenim u parku.

Nisam u snu mogla da verujem svom snu. Da ima dokonih i time da se bave. Odlučila sam da ih ignorišem. Namontirala sam laptop, prikačila se na net i odlučila da se vratim u moje net selo jer sam imala osećaj da upravo to u snu treba da uradim.

Hvala na odgovoru! Svidja mi se;) par tacaka su me bas podsetile dobro da je lepo biti žena, pa još srećna. A blog otvori, sto da ne? Tema je sasvim dostojna i korisna, a za smaranje ne brinem, niko nije obavezan da cita ako mu je smor:) Pozdrav

*****

I, razbudim se, vidim, gornje zahvaljivanje. Pročitam, protrljam oči, i šta ću, sednem da napišem odgovor.

Draga moja, selektivnost na tom polju je veoma štetna, tu pomaže samo sveobuhvatnost. Prema tome, to što te je samo „par tačaka baš dobro potsedilo da je lepo biti žena, pa još srećna”, to je mnogo loša vest koja mi je stigla od tebe.

Sve su tačke jednako važne, pa i ove koje sam dodala u snu. I na svaku obrati pažnju, ako već hoćeš da čuješ šta ti govori iskusna žena, kako si me krstila iz meni nepoznatih razloga. Jer, da sam iskusna, ne bih samoj sebi ukidala ordenje, ali to je već neka druga priča:)

U opipljive i isprazne zagrljaje se ne razumem. Aj sad ti meni elaborat, ja sam tebi o onome što znam. Za opipljivo-isprazno sam antitalenat, pa da vidim, posle elaborata, jel treba da se menjam po tom pitanju.

Pretpostavljam da misliš na muško-ženske relacije, one, intimnije prirode... jel... khm.

Osim njih postoji toliko zagrljaja koji blaže u različitim situacijama, od majčinskih sve do starog dobrog komšiluka. Eto mene, odma' teze za elaborat. E, pa neće više:)

Daklem, šta je to opipljivo i isprazno? Kakvo je? Kako se dogodi da ne osetiš da je falš? Mislim, gde je kvrc?

E, sad Šaban.

Iskreno, zaista ne volim da ga slušam. Ali, čovek malo toga u životu radi samo zbog destilisanog uživanja. Socijalizacija podrazumeva veoma široke vidike i mnogo tolerancije itd. Pa i kad je o muzici reč. Zašto bih društvo ljudi koji vole Šabana napuštala zato što ja ne volim njegove pesme, ako su to ljudi dobrih duša? Pa, nisam snob. Istina, ne prija mi da dugo slušam njegov i sličan kafanski repertoar, ali plivam u raznim vodama, tako da mi posle nekih - neke dođu još lepše:D

Pa, sa Šabanom se nisam konsultovala ali uzvraćam pozdrav njegovom pesmom. Zbog koje ga veoma poštujem kao čoveka. Pesma je autobiografska, snimljena je posle razvoda braka, posvećena bivšoj supruzi, kasnije su nastavili zajednički život i to je sve što znam. Kao Liz Tejlor i Ričard Barton i toliki znani i neznani.

Neko je ovde napisao da je npr. hrabrost to što je Versa rekla neke stvari otvoreno. Ma, nema tu ni h od hrabrosti. Posredi je čestitost. Zna se ko ne sme da se otvori ni pred sobom, a kamoli drugima. Jel Šaban hrabar što je otpevao pesmu bivšoj supruzi? E, jes hrabrost otpevati pesmu opasnog imena „Gordana”! Il je čestit? Il je, možda, glupson and tupson!?

Ma, mante me želja, čestitki i pozdrava koji su dvosmisleni. Aj nešto autentično. Ovo bre ko da mi je preko Šabana poslat strelicijum!!! To ja kupujem sama sebi. Ma, klikeri su zakon.

http://youtu.be/hoLg_tgVcxU

E, da... Anči, ova Ilda je skroz prolupala. Ybt, javno priznala da joj je ta pesma autobiografska, pukla ljubav posle devet godina... Ma, budala, bre, u pesmi neopevana! I cela ta familija nekako debilna, u past morning... Tata javno peva mami, ćerka javno peva bivšoj ljubavi... Paćenici, nemaju pojma šta je život... A tek, dostojanstvo!

Aj, pa fala bogu da se završi ova neobična tema. Da me Bog ubije ako znam kako sve to krene kud ono oće a ne kud ja nameravam. Ama...

:)

„Pa se pišemo na drugo mesto, ođe stavi tačku el bi bilo baš preterivanje nad preterivanjima, ionako je tema kojom sam se bavila ama baš izgubila svaki smisao i postala totalna glupost. Ali zaista prazninine praznine praznina.

Hvala”.

******
:/

Reprezentativni uzorak tipa A:
(rasprostranjenost pojave: imaju statistike na netu)

1.htjedoh da navratim na tvoju livadu ranije ali ne imadoh vremena pa de sada.
* Misao koja šalje suprotnu poruku

2.Nocaske sam sanjala sreću. kao ja u ljubavi s nekim, i gledam ga pa me neka milina obuzme i smirenost i blazenost i odjednom nestade onog mog gnjeva i nevjerovanja. I sve sam mu vjerovala.
* Gnev i neverovanje su divertovani na muškarca, zapravo su usmereni ka sebi

3. I lijepo osjetih kako se sve kocnice otkocise i ja zaplovih.
* Pozitivna nastojanja su izraženija, cilj konstruktivan i oslobađajući, što je moguće jer je problem lociran u sebi.

4.Ma bilo je kao da me ispunio vjecni mir i lijepo osjetih kako mi se na lice vrati osmijeh, onaj teleci, i kako se svi problemi i brige rasplinuse.
* Večni mir, kao simbol smrti, kao i uvođenje telećeg osmeha su putokazi koje valja slediti radi prevazilaženja problema i briga, što jeste snažan poriv („rasplinuše”, dakle postoje i dalje ali manje koncentrovani; iza toga je naredna faza)

5. I opet sam bila u stanju da vjerujem!
* Jačanje kapaciteta unutrašnje snage; rad na sebi, introspekcija.

6. Da volim, onako iz duse i do daske.
* Potpuno emotivno i mentalno zdrava potreba, izuzetan nagon za životom. Odatle sposobnost nošenja sa onim što su brige i problemi.

7. I postadoh žena, zenka, zagrli me ona iskonska ja.
* Smibolično iskazana iskonska potreba za zagrljajem muškarca. Povezati sa tačkama 3. i 4.Borbenost i upornost nesporni; pozitivistički pogled na svet. Pogonsko gorivo. Bravo.

8.Elem iz čitavog sna se sjecam samo tog osjecaja slobode i opustanja svega u meni i na meni, kao da se probudih iz nocne more.
* Dobro, sloboda i rasterećenje, ima ima prevagu nad lošim, noćne more.

9. Ispunjenje, cjelina, blazenstvo, vjera, ljubav, opustenost, radost neizmjerna.
* Težnja koja vodi harmoniji i unutrašnjem miru. Nema destruktivnosti.

10. Skro sam zaboravila da takvo spoznavanje sebe uopste postoji i eto san me podsjeti nešto sto sam znala pa zaturila ili mi bilo oteto.
* Čestitost, kao temelj ličnosti. Nema samozavaravanja, otuda odsustvo potrebe za pravljenjem potemkinovih sela oko sebe.

11. Nije ni važno šta je bilo, važno je da je nestalo.
Malodušnost, ali prividna. Tu je poenta, ali iskazana kontramišlju. Važno je šta je bilo i važno je šta je nestalo. Mimikrija u sopstvenu korist, jer svest o njoj postoji (nekoliko tačaka gore dokumentuju postojanje).

12. kada sam se probudila, u ustima ukus tuge ali u srcu nada da će taj osjecaj opet jednom doći jer zašto bi mi doslo u san da me podsjeti ko sam i šta sam bila?!
* Nada i vera nisu izgubljeni. Strah od tuge (mesto gde je locirana je simbolički opisano). Postavljanje pitanja samom sebi, dakle, traženje odgovora.

Eto, sistere, čemu služi reprezentativni uzorak („šta se radi sa uzorkom?” - praktični deo. Pisan ovde, jer je građa na ovom mestu.