http://www.youtube.com/watch?v=ECIAo0hc7w0
Prolog:
Sudbina nekom daje,
sudbina nekom uzima,
ali nikoga ne izuzima.
Kaya:
Premalo bio si moj,
previse bio si svoj,
sada znam, kasno je sve,
nemam snage da zadržim te.
Sklapam oci da dozovem san,
sutra već novi je dan,
kada biću sama ko pre, Ristane.
Refren - Kaya:
Gubim, gubim, znam da gubim te ja.
Sve nezne reci su nestale,
čemu reci kad sve se sad zna?
Gubim, gubim, kako da prebolim te?
U srcu tuga će ostati, ti zauvek ostavljas je.
Ristan:
Možda pre nisam znao, ali sada znam,
sto sam duže s tobom, bejbe, sve sam vise sam.
Vise nisam onaj isti, probaj da me shvatas,
nekog davno izgubljenog ne možeš da vratis.
Znam da u ovoj prici ja sam glavni krivac,
sa one strane ljubavi, negativac.
Zašto uvek neko mora vise voleti,
da li ljubav uvek mora na kraju zaboleti?
Nasi dani su bez boja, pogledi su sivi,
tek poneki uzdah daje znak da smo živi.
Noćisu bez lica, duse poluprazne,
bez ljubavi od zivota vece nema kazne.
Znam, nije lako, al moralo je tako,
još minut ili dva i odlazim polako.
Šta će s nama biti samo nebo zna.
Kako ćeš bez mene ti, bez tebe gde ću ja?
Refren - Kaya:
Gubim, gubim, znam da gubim te ja.
Sve nezne reci su nestale,
čemu reci kad sve se sad zna?
Gubim, gubim, kako da prebolim te?
U srcu tuga će ostati, ti zauvek ostavljas je.
