Diskusije - Forumi

+0 / -0 0

Дођи да ЋУТИМО У ДВОЈЕ.

YYYY

06. februar 2011. u 01.29

Она уме да ћути!

Ох, како ми се то допада! Јер ћутња је најбоља врста комуникације. Уметност ћутње је изнад уметности говора. Речима се може и слагати, али ћутњом не може. Истина је садржана у ћутњи, и зато ЋУТЊУ волим. А где је истина ту је и романтика. Без истине нема романтике.

И зато ми се (ОНА) допада, јер УМЕ ДА ЋУТИ. Уме да каже толико тога ЋУТЊОМ. Не ћутањем. ЈЕР ТО ДвоЈЕ СУ РАЗЛИЧИТЕ СТВАРИ.

ДА НЕКО ПОГРЕШНО НЕ СХВАТИ, само ЋУТАЊЕ није уметност. Али ЋУТЊА јесте. Зато јер ћутњом се казује, а ћутањем се не казује. ЋУТАЊЕМ се ћути.

Оно што је неко ЋУТАО ДАНАС, може сутра све да каже. Али оно што је ЋУТЊОМ РЕКАО ДАНАС, не може више рећи. Јер је већ једном речено. Ћутњом.

ЋУТЊА је очишћена од лажи...бистра ко планинска река.

И зато, ДОЂИ ДА ЋУТИМО У ДВОЈЕ.

+2 / -0 +2

dandanela
(cutolog u emigraciji)

06. februar 2011. u 03.52

ma moree dodji da vristimo u dvoje;))

http://www.youtube.com/watch?v=yZSAHturDiw&feature=related

+0 / -0 0

dandanela
(cutolog u emigraciji)

06. februar 2011. u 11.46

„hej zivote ostade mi duzan,svi pevaju samo ja sam tuzan ”:)))

+1 / -0 +1

naivno_dete

06. februar 2011. u 11.51

( Миладин Берић )
….
... и била је месечина... ноћно сунце... кашика меда и
гитара на којој су свирци свирали Успаванку за госпођицу Н...

и били смо ми... и нисмо били...
две сенке, једна сенка.. пола сенке..
.
и ћутња... и ћутња... и ћутња...

... и знао сам...
тек кад се на Кастел сруше прве звезде она ће знати...

Лаган сам као перце из крила дивљег гусана
коме су ловачке пушке откинуле пола кљуна.
И доћи ћу ти као сенка да покупим шећер са усана
који ће поспаним оком да осветли јесења луна.

Не тражи ме на трепавици ноћне лампе
где се сенка укрсти са казаљком ноћног сата.
Ја имам дворац од маћухица и ако подигнеш руку
додирнут ће нам се прсти
за малу ноћну музику... киданих сребрних жица...

И да знаш... кад ноћ напукне и кроз пукотину провири,
стидљиво као пуж пред обрисом незваног госта...
... ја лелујам кроз врбаке са смешком што се шири.

И не знам где побећи осим сна,
који боји у лила ...месечеву дугу што се злати поврх моста
где ћеш бити заувек
и где си одувек била...

ОпросТИТЕе, песма је дуга, па је САМО мало скраТИх...
Позз
Дете
П.С Дођи да остаримо заједно ,... слаже се са ТЕ МОМ.

+0 / -0 0

Leon01
(ekonomista)

07. februar 2011. u 06.03

mrBin-boy
(Evgenije)06. фебруар 2011. у 10.21 Nisi me volela u ono vreme a ja sam zeleo samo jedno sada kad nismo mi mladi ko nekada dodji da ostarimo zajedno..+0 / -0 0 dandanela
(cutolog u emigraciji)06. фебруар 2011. у 11.46„hej zivote ostade mi duzan,svi pevaju samo ja sam tuzan ”:))).
>>>

koja romantika, ovde se kuva nešto ;)))))

„Dali još pamtis ljubavi moja
kada smo ruze zajedno brali
gde li si sada mladosti moja
zašto su tebe od mene ukrali”

neko drugi bio brzi ;)))))

jevo jedna od mene za romanticare...

Nikad nije kasno

Zašto krijes sede kose
i sakrila bore
kad su iste godine
i moje i tvoje
(2x)

Nije, nije, nije prekasno
zagrli me duso nije za to kasno
evo, stizu, nove radosti
nemoj srećo da se plasis starosti

Nije vatra ugasena
dlanovi se znoje
jer obično strasno ljube
godine ne broje
(2x)

Nije, nije, nije prekasno
zagrli me duso nije za to kasno
evo, stizu, nove radosti
nemoj srećo da se plasis starosti

Udri brigu na veselje
nek se pesma ori
nek se srce a i dusa
sa uzitkom bori
(2x)

Nije, nije, nije prekasno
zagrli me duso nije za to kasno
evo, stizu, nove radosti
nemoj srećo da se plasis starosti

+0 / -0 0

LAVICA

09. februar 2011. u 21.16

:o))

+0 / -0 0

ruzicaste_naocare

10. februar 2011. u 11.23

Кад сам у менталној_плавуша фази не да ми се зашутити.
И што ме људи више гледају бело, ја имам све већу потребу за додатном причом. ;)

+0 / -0 0

ruzicaste_naocare

11. februar 2011. u 11.30

Дођи да ШУТИШ ;)

+0 / -0 0

TAJHA
(Ð»ÑƒÑ‚Ð°Ð»Ð¸Ñ†)

12. februar 2011. u 09.16

Ћутање
Остале су страшне речи неречене,
Само твоје очи, мирне као тмина,
Оне су гледале и слушале мене;
Мој бол на твом уху певаше тишина.
Каква химна срца, та реч неречена!
Та реч што не позна беспућа ни блудње!
Кад тишина збори место нас, реч њена
Има сву чистоту сна и болне жудње.
Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.
Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да кâпи;
Та заклетва што је у незнан час дâна;
И највиши закон бола који вапи.
Јован Дучић

+0 / -0 0

YYYY

12. februar 2011. u 18.43

П.С Дођи да остаримо заједно ,... слаже се са ТЕ МОМ.
-------------

Хвала, дете! :о)

+0 / -0 0

TAJHA
(Ð»ÑƒÑ‚Ð°Ð»Ð¸Ñ†)

12. februar 2011. u 21.52

ЛЕПА СИМИЋ
ЋУТИМ...
Заслепљена питањима
посматрам како витлаш бичем
моју неиспавану зору.
Покушавам да ти такнем лице
погледом испруженим
тамо до бескраја...
али снови су само жеља
а ти - ти си
моја најлепша песма
Срушио си границе времена:
успораваш ми дане
и помераш суботу на недељу
- играш се дословце мојом душом
која ће због тебе, да остари
у надању.
Дође ми да те прескочим
као мрава на тепиху
и онако дивљачки
одгурнем од себе!...али не могу:
ти ме вребаш однекуд
кушаш хладнокрвно
и господариш мојим бићем.
Залепио си се за прозоре
мојих зеница
и подебљао црте лица.
Ћутим и чекам
са рукама раширеним у ветар
а знам,
обавезала сам се - да те волим
без твог знања.

:o)

+0 / -0 0

LAVICA

13. februar 2011. u 11.56

« ЋУТАЊЕ
Ћутање туробна осећања слаже
пa и мисли такве започињу тећи,
ћутањем се више нег' речима каже
кадa срце пати снијући о срећи.

У ћутању, често, помишља се свашта,
то нико не може мислима да спречи,
у ћутању, некад, недостаје машта
а кад се говори - зафале и речи.

У ћутању немом врти се планета,
ништа не осећаш, само душа боли,
ћутање те скрива од целога света
и заклања поглед оном ко те воли!

Али, не брини се, срце ће ти рећи:
кад љубави нове жар у њему плане,
и када из њега љубав почне тећи -
ћутање ће тада, сâмо, да престане! »

« Плетем своје гнездо изнад ваше главе,
Топлије од гнезда у орла и ласте;
Ветар отме грану или влакно траве,
А, ко цвет џиновски, оно ипак расте.

Све му мирне звезде светле кад се смркне,
И пуно је сунца, као чаша вина;
Змија на по пута застане да цркне,
Држећ мртви поглед пут наших висина.

У гнезду ће бити све ћутање шума,
И све песме река у јутру кад свићу,
И сав страсни мирис с расцветаних хума -
Докле златно перје расте моме тићу.

Плетем своје гнездо високо над вама,
А још нико не зна место тога гнезда -
Оно иде као што над обалама
Путује у небу изгубљена звезда.

И по мирном путу од мене до Бога,
Иде чудно гнездо, као бајка гола;
А сви звуци отуд што допру до кога,
То је глас још никад нечувеног бола. »

« Ћутање је моја молитва »

+0 / -0 0

LAVICA

13. februar 2011. u 17.21

YYYY
13. фебруар 2011. у 14.04
LAVICA

« ЋУТАЊЕ
------------
« У гнезду ће бити све ћутање шума,
И све песме река у јутру кад свићу,
И сав страсни мирис с расцветаних хума -
Докле златно перје расте моме тићу. „
...
Објаснићу...
Две песме ЋУТАЊЕ + ГНЕЗДО.
Писац Н,Н
;)
ДаклеМ!...
Поздрав!
”

+0 / -0 0

LAVICA

13. februar 2011. u 17.21

Diskusije : Romantični kutak

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo