Ima glupih obecanja, od „neću vise piti sa drustvom, Tita mi” do „voljecu te zauvijek”.

Ima jedna stara turkmenistanska poslovica, obecanje ludom radovanje. Jeste da stara tadzikistanska kaže ne vjeruj starim turkmenistanskim poslovicama, ali...

Ja mogu samo obecati da na ovoj temi neću vise napisati ni jednu rij

Niti volim obećanja, niti ih dajem, a tuđa nikada ne shvaćam ozbiljno.
Davati obećanja podrazumevalo bi ZNATI budućnost, sve okolnosti koje ona donosi, sva moguća grananja kauzalnosti, svaku misao, osećaj i ideju
koju ću (ili će) imati...ne mislim da je ta vrsta izvesnosti dostupna ijednom ljudskom biću. Obećanje je više izraz nečije želje da tok zbivanja bude „takav i takav”, ili da se trenutno stanje stvari zamrzne u vremenu, nego što je stvarna mogućnost da se sve i dogodi kako mi želimo.
„Voleću te zauvek” ...zvuči kao: „Šefe, za 25 dana će me jako boleti glava, pa neću doći na posao”.
...
„Voleću te zauvek” je u stvari izjava: „TRENUTNO mi je tako lepo, osećam se tako ispunjeno ovom ljubavlju da ŽELIM da to potraje do kraja života”...ali garancije nema ni zašta. Čak se i bankar uvek ne oslanja na potpisani ugovor o redovnom izmirivanju duga...i oni ukalkulišu faktor rizika...verovatnoću.

Obecaj mi..
dandanela
(cutolog u emigraciji)
12. decembar 2010. u 08.37

...da ćeš zauvek tu biti...Ma,da srećo kako da ne...samo se ti opusti u mom narucju i nemas brige u buducnosti...

Ne volim obecanja...ne obecavam,izbegavam tu zamku...

„Obećati znači imati potencijal da razočaraš ljude.”

Šta je sa vama dragi moji romanticari..?ako obecate,kako se snalazite posle toga,umete li i da održite ,ispunite obecanje...?Ja javno priznajem NE..ne ispunjavam,ne obavezujem se i ne vezujem se obecanjima...niti od drugih to ocekujem...

Šta se krije iza ljubavnih obecanja...?...slabost ili snaga licnosti?..

„Obećanja i kora od pite napravljeni su da se prelome.”

----------------------

vazi i za onu „dok nas smrt ne rastavi”

dobro dado da li to znači da nevjerujes u brakovi!?

Draga, zar i ti na FB??? Boze, boze, koji virus ;))) samo da zakazemo sudar ali ne 'vako javno ;)))samo niki da ne vidi ;)))

Ajd'javi se na [email protected] ;))

Za svaki slučaj, molim za ustrucavanje nepozvanih gostiju, hvala :)))

Ohohoho pa ti si macko hehehe...;))) ja pomislih „ko mi se još nakacio na...zivac” ;pppp

hahaha...šta sam uradilaaaaaaaaaa??? pomozi Bozeeee...na...ala sam jel' Dado??? hahahahaha

E neće da može da mi udje ko hoće već koga pustim ;)))

E neće da može da mi udje ko hoće već koga pustim ;)))

>>
ovo mi lici na neko obecanje ;)))

dandanela
(cutolog u emigraciji)12. децембар 2010. у 09.38 mobiwalker je lepo pojasnio sve...„Davati obećanja podrazumevalo bi ZNATI budućnost” a i ne samo to..vala od prve reci do poslednje se slazem sa njim:)

>>>

al ste vi sitne duse u zadnje vreme ;))))

naravno da je Mobi u pravu, niti volim obecanja niti ih dajem.

to „... zauvek”..., ne pada mi napamet da dajem, zašto, uvek možeš da razocaras, ako obecam nešto to su obecanja u roku od 24 sata maksi par dana ako me zamolis, zatrazis nešto, potrebno je, želim ja to, dogovaramo se oko nečega, i sigurno da ću ih ispuniti ako me ne snadje zlo. čak i ta sitna retko kad obecam, ali kad obecam e to je ko amin u crkvi. tako ocekujem i od ostalih, sto daju obecanja, na zalost ljudi obecavaju sve i svasta, ono sad ću obecati jer će sutra zaborviti ili stvoriti se nova situacija.

po meni je obecanje uvek želeti.

„zašto obecanje stvara osecaj sigurnosti kod ljudi?”
>>>
ja uvek pricam u svoje ime.

zašto, zato što ima ljudi koji se drže toga, tako da imaju sigurnost da i drugi isto misle kad daju obecanje?

ja ti nikad ne bi dao obecanje i da klecis kad znam da ja to ne mogu i ne želim, skinuo bi te sa grbine time sto bi ti reko npr. „odkaci se bre, nema obecanje i .”

zašto me ne iznenadjuje ;)))

brzo prede ti sa „my dear friend” na „druže”????

:P

jasno ko dan...