Variola, ovde se radi o ljubavi, a ne o seksu.

Muskarac se ne odrice seksa kao fizioloske potrebe i zbog toga kada je sam taj problem resava na tri nacina: trazi avanture za jednu noć ako ume da smuva nešto, jer i to, vidim, danas momcima ne ide bas od ruke), plati eskort agenciju da mu privedu nešto ili dr**, to jest masturbira. Cetvrte opcije nema. Zdrav muskarac mora da sebe negde isprazni. Ko drukcije kaže - laže i pravi se kao fini! Ma daj ... Ponavljam, reč je o fizioloskoj potrebi i ničemu drugom i to ne treba mesati sa emotivnim osecanjima.

Ali muskarac razocaran losom vezom ili brakom i te kako može da se emotivno istrosi i plasi ulaska u novu stabilnu vezu ili brak. Takvi skakucu iz jedne veze u drugu, menjaju žene često ili se ponasaju na jedan od druga dva nacina iz prethodna pasusa. Uz to nikada ne znaju šta hoće, često seruckaju po kafanama i u drustvu kako su „to” (brak, prim.prev.) probali i videli da „to nije to” itd.

Da, to su oni od kojih ćeš često cuti kako je svet pun loših brakova. To sto svi ostali njihovi prijatelji imaju fantasticne brakove, decu, karijere i zivote uopste - sve to oni često namerno ili slučajno zaboravljaju.

Toliko o razocaranjima.

A to da li isto volimo ili ne - mislim da ne zavisi od pola, već pre svega od toga kakve smo licnosti. Postoje osobe koje se brzo zaljube i brzo odljube i nikada ne odu dublje ka pucini mora ljubavi. Takvi se doveka brckaju u plicaku. Partnere tretiraju kao igracke koje od silnog igranja slupaju i onda traže novu igracku. A ima i onih koji se pucine ne boje, koji u ljubavi daju sebe do maksimuma i uvek su spremni da idu do kraja. I mislim da tu razlike između muskaraca i žena nema.

ma muskarac kad voli tad„pucaju koske” ;))

romantic_4ever

ne slazem se u svemu sa tobom.

sobzirom da kod žena pocinje gubljenjem „one stvari” navelo me na to da pomislim, da se od samog početka osecaju gubitnicima ako dodje do ljubavnog bola, znaci to pojacava samo bol...

zast se ne slazem sa tobom, ko posle izgubljene „ljubavi” samo na izgubljen ego misli, nije ni voleo, zato se ne slazem sa tobom, nisu svi isti, odnosno ne pate svi od nekog kvasi „ega”

„da je u tom slučaju žena na dobitku”a kad je na dobitku ona može da bude izgubljena, nije u stanju sposobnog ocenjvanja ;)
ta sposobnost se vraca sa navacenjem gaca ;)

„tj. da započnete neku novu perspektivnu vezu?”

Mislim da problem nije u neaktivnosti u trazenju partnera - posto mnogi ljudi nisu neaktivni- već upravo u ocekivanju da će se „perspektivna veza” dogoditi lako, kada je ocekujemo ili verujemo da smo spremni. Osecanja ne idu na dugme i koliko god da je ljubav do kraja izrabljena kao reč ili tema za razmišljanje jedino u cemu ne može da bude izrabljena je u stvaranju svoje kopije. Nema te zelje koja na duže staze može da ubedi da autenticna osecanja postoje tamo gde ne postoje ili da su jača nego sto jesu. U tom smislu je ona i nagrada i kazna. Zbog toga verujem da najviše sto covek može da uradi je da bude otvoren prema iskustvima, radoznao i prirodan a da velika davanja i ocekivanja pusti spletu okolnosti...:) Svojih koraka u periodima velikih ljubavi uglavnom postajemo svesni tek posto smo u pricu uvuceni i tek tada pocnemo da razmišljamo o svim onim sitnicama koje su nečemu prethodile a ustvari sluzile kao neprimetan magnet za jedan po jedan deo sebe. :)