Novosadski humanitarni centar je pravio istrazivanje povratnika, s kojim problemima se susrecu u procesu ekonomske nezavisnosti itd, možda oni imaju informacije za tebe:

http://www.nshc.org.yu/

Usput da kažem, ja sam povratnik već nekoliko godina i do sada ni jednom nisam moju odluku ozbiljno pokajala. Naravno da postoje ti trenuci u kojima me, nasa birokratija pogotovo, dovodi do ludila, ali s velikom dozom strpljenja i humora sve se 'trpi'. Nas mentalitet i način zivota treba u slučaju odluke povratka prihvatiti sa svim njegovim vrlinama i manama, zaboraviti logiku zapada. I jako je bitno sebi osigurati materijalne prihode. Jedini teško resiv problem je radna snaga i radni moral u Srbiji, u slučaju da planirate samostalnost.

Držim fige.

Za Bre Zaboravio si da dodas i da gubis normalan zivot bez bojazni šta te ceka sutra na stolu. Dali ćeš imati dosta za normalan zivot i dali ćeš imati za hranu,

U novosadskom Novom naselju grupa od deset do 15 maskiranih lica naoružanih noževima, vatrenim oružjem i drugim opasnim predmetima napala je nekoliko ljudi, koji su spremali roštilj.

Ja sam isuvise mlad (za par meseci zavrsavam studije) da mislim o lokalnoj migraciji a kamoli da se vratim u NS odakle su poreklom moji.
Moji roditelji su me doveli ovde kao decaka, ispod doba zabavista, tako da se ne razlikujem u skoro ničemu, ukljucujuci i izgled, od starosedeoca. Engleski mi je daleko laksi od srpskog a i komotnije se osecam i efikasnije služim sa engleskim
Takođe, nisam jedan do onih koji se samo oseca lagodno među svojim i da vecito gledam da se sto dalje udaljim od onih koji nisu kao ja. U skoro svakoj sredini ima daleko vise dobrog naroda nego lošeg, bez obzira na etnicku i versku pripadnost, i boju koze. Međutim, veliki je izazov prilagoditi se na sve date uslove i mogućnosti a ne izbegavati većinu i brojati dane kada ćemo da se vratimo među „svoje”. Ti „svoji” zu za mene ovde a da živim u bilo kojij drugoj državi bili bi i tamo opet svoji.
Moji rodielji su dosli u Ameriku pre svojih 30tih i veoma brzo i dobro se adaptirali ovde. Oboje uspesno rade svoje poslove za koje su studirali u NS a takođe su ovde zavrsili masters degree. Gde god da su, osecaju se kao da su sa svojima. Oni nikada nisu pomenuli povratak u NS za stalno, jedino posete i to redje.
Da se udaljim hronoloski, obe babe i dede su imigrirali ovde krajem 1980tih. Neke njihove kolege i prijatelji su se takođe doselili ovde. I dalje se međusobno druže ali se podosta druže i sa rođenim ovde Amrikancima. NIkad nisu izrazili zelju da se vrate u NS ili bilo gde u Srbiju.
Po mom mišljenju ako neko ne može da se navikne u inostranstvu i smatra svoje domaćine za nelagodne, nastrane, bezdusne itd. ustvari samo generalise na osvou jednog ili nekoliko slučajeva. Kod takvih je daleko najveci problem sto nemaju sposbnosti da se adptiraju, a često i ne žele da se adptiraju, ali podosta i mrze, preziru i ne podnose sve zivotne obicaje, standarde, stilove, norme itd. koje se rzalikuju od njihovih.

Sretao sam podosta takvih naših koji se jedino ovde ophode prijateljski i prija im drustvo sa ostalim našima (ne sa svima), sa crncima, meksikancima i ostalim imigrantima iz nerzavijenih država.

nniki(dizajner)
Cisto nevjerujem kako pišes srpski sobzirom da si od malih nogu odrasto u inostranstvu čini mi se reko si Kanadi, nemoguće je, pogotovo još sto kažeš da si se uklopio znaci srpski pricas minimalno...Ne znam kako mada nije ni važno.

Slazem se sa tobom u vezi uklapanja u sredinu. Da bi neko uzivao gdje se nalazi i bio zadovoljan mora se uklopiti 100%. A da bi to uradio mora se druziti svo manje sa našima, znati dobro jezik i pomiriti se sa time da se nikad vise neće vratiti odakle je doso. Svi ostali pokusaji uklapanja u sredinu na zapadu su uvlacenje u guzicu sto bi rekli i mucenje samoga sebe.

Mnogima uzme dosta vremena da to shvate...

Mislim da nije nikom pametno da se vrati ako se nije bar malo finasijski obezbedio ma koliko bilo loše tu gdje jesu...

u srbiji,

[IMG]http://i894.photobucket.com/albums/ac150/lanisCGN/2008_toyota_4runner_20144414-E.jpg[/IMG]