САВИНА ПРИЧА.. одломак романа * Поћи ћу у шуме*
Tanjuska-c
(na)
18. jul 2016. u 21.52
-Нема Смрти, само Сеоба- тихо добаци Газда.
-Нема више ни ко да се сели, ни ко да умире- Загунђа Игњац.
-Шта је ово бре? Кукњава и плач. Чега се бојите? Старости? Немаштине? Радите и правите ђецу, кад могу ја пет можете и ви по једно.- Изнервира се Чеда па устаде. Не жели да слуша жалопојке. Опсова још нешто па изађе онако мастан, прљавих и замашћених руку. Прогунђа и још
-Није ни чудо што вас ниједна неће.
Милојко спусти главу, пегла онај изгужвани део. Као да пегла Надеждин крај сукње. Заигра му усна. Пожеле тог трена да гледа у њу а не у овај стољњак. Подиже се па без поздрава отрча до Милунове куће.
У селу гужва. Изашао Саво на сред села, снимају за текевизију. Саво је избеглица из Босне, мало чвркнут у главу после ужаса у рату. Склонио се ту код неког доброг човека. Сажалио се, примио га у стару кућу. Није ни слутио какву је беду навалио себи на врат. Саво сваки дан изађе на сред села и прича сатима, сатима све што му падне на памет. Утувио сам себи у главу да је Свети Саво. Сељанима занимљив, дођу после тешко посла, смеју се Сави. Да забораве своје муке, смеју се туђој. Полиција дође, затвори Саву у прдекану пар дана, када се Саво отрезни врате га кући јер не могу да слушају Савино трабуњање против владе, политичара, општинара, новинара. Свега. Рецитује свете стихове, зна Саво и Стари и Нови Завет. Крсти се Саво три пута,
.
Уставши од сна, Теби прибегавам Владару човекољубиви и милосрђем Твојим полазим на дела Твоја.
-Дошо сам из из рата тамо преко Дрине, питам ја политичаре кад ће исплатити инвалиднину, мени нису дали јер знам да краду они општинари, да би се њихова дјеца дрогирала и нападала невине људе, Срби довели Словенце и од Срба нема горих људи, јебу све и свакоме и дјеци у колевки, па му јебе мајку у гробу свеједно , има ту Срба и добрих а кад ће се Срби сложити то неће бити кад курцу нокат нарасте, то је све горе и горе, то су најгори људи на планети а када се Срби сложе биће најбољи људи на земаљској Планети, четири слова ће окренути наопачке, очи у очи ће се гледати, неће Србин Србину леђа да окреће а то може само Господ Бог да уради, и онај који сједи са његове десне стране Исус Христос, ја сам и у Тита васкрсо када је гром ударио у икону, што сам ставио на Титин гроб, гром пуко у шљиву, гром пуко у Мјесец, гром пуко у кип, Тито васкрсо у мени, нит сам против четника нит против комуниста, одбранио сам свој невин народ, Срби и једни и други, набијем Вас на курац, ја живим ко стока, ништа се не ради, гањају јадни народ, за месец дана примам пет хиљаде динара, за градњу канализације и септичке јаме да би отишла сва говна из општине , немам за хлеба , плаћам струју , све у свему Вук Драшковић је Вук Бранковић, издајник и он и његова жена са највећом пензијом и поличари и педери и курве., све сама гола говна од памтивјека, а они који причају да нема Југославије лажу, то је лопов до лопова најели се и напили, јадна сиротиња ништа нема, на крају ће цела држава одлетети у Ваздух, заједно са мојим покојним ћаћом Георгијем Михајлом а и он је ту летео око моје куће неки дан, хахаха,, ова Држава са својим Жидовима, секташима, курвама, лоповима, полицајцима, женама са пичком, женама без пичке, свим женама у црном и мајкама Сребренице, све ће то отићи у ваздух, све ће отићи у огањ као што је Синан Паша запалио моје тело на Врачару, јесам мученик, јесам паћеник, био сам на разним психијатријама, по болницама, бушили ми руке, главу и гузицу, шта то раде од народа невиног човека, да ме убију оним таблетама, шта раде ти педерски лекари од народа, јебем ти крваву марку и шверцерима и доларима и еврима и мостовима, и масонима и глумцима и писцима и култури , све ће то одлетети у ваздух, е ја бих сад завршио, хвала на сарадњи, живи били, довиђења.
Смеју се људи, крезаве бабе и малобројна деца. Смеје се сниматељ а новинар се хвата за главу и пита има ли ико нормалан у селу.
Милојко се осврнуо у трку па застао пар минута, жао му јадног Саве, али не може нико Сави да помогне. И да му дају инвалиднину све би пропио за један дан. Гледа још мало у гомили, да нема можда Надежде М. Не види њену танку фигуру, не види њене плаве очи. Оставља гомилу и Саву који почиње другу причу. Попео се на неки дрвени троножац што му неко подметнуо, пропагира насред села. Опет ће доћи полиција.