Novica Tadić
Ljudi u obrtnim vratima

Ljudi u obrtnim vratima
moji su najbliži rođaci.
Uzrujana lica,
koja nikada nisam video,
približavaju mi se i nestaju.
Tek poneko rekao bi ponešto,
ali kao da, u poslednjem
trenutku, odustane.
Nema se tu šta reći.
Vrata se okreću,
sve je u pokretu, svi smo u mlinu.
Od nas se ludo brašno
za pekaru nekog đavola pravi.