Nešto se promenilo

Telefon je zazvonio oko jedanaest. Njegov alarm se čuo dugo, veoma dugo, pre nego što je dopro do Pjerove svesti. Osećao ga je negde u potiljku, duboko u glavi, kako svrdla i buši. Stisnuo je oči, seo u krevetu i probudio se. Nije se odmah setio. Kada ga je uzeo, telefon je već prestao da se javlja. Onda se setio, propušten poziv od Marijele. Bilo je porazno.
Uhvatio ga strah, želja da ode u toalet, da se uneredi od straha.. Oznojio se. Razmišljao da li da opet pozove, ali telefon ga je preduhitrio.

- Ne zoveš me? Baš te je briga za mene? optuživala je Marijela kao iz topa
- Nisam hteo...
- Boli te uvo za mene. Nisam došla kući cele noći i tebe nije zanimalo zašto.
- Nisam hteo da ti smetam.
- Nije te briga za mene, ne zanima te šta je sa mnom, optuživala je.
- Nisam hteo da ti smetam, da ometam tvoju poslovnu večeru.
- Ma nemoj, samo se vadiš, samo se vadiš, vikala je Marijela. Što si tako ciničan.

Spustila je slušalicu. Pjero je uzdahnuo. Onda je telefon u njegovoj ruci ponovo počeo da se javlja.

- Izašla sam sa nekim, a tebe ne zanima kako sam.
- Naravno da me zanima, još kako me zanima. Celu noć mislim...
- O čemu misliš?
- O tvojoj večeri i
- I o čemu još? Da li sam otišla sa njim.

Pjeroa ova provokacija odvede u stanje još veće mučnine.

- Momenat, moram u WC
- U WC?
- Muka mi je
- Zašto ti je muka?
- Od ove priče
- Ljubomoran si?
- Da, mislm da sam strašno ljubomoran

Marijela je odahnula, svidjalo joj se što je ljubomoran.

- Pa zašto si tako ljubomoran, ne dotičeš me već dugo vremena
- Ne znam, ne mogu da se kontrolišem, nisam mislio da mogu da budem tako ljubomoran, nisam znao da mogu da budem takav, osećam se krivim. Nisam želeo da te ograničavam, ali ne mogu...
- Mslila sma da ču moči da budem slobodna sa tobom, i mislila sam da te zanimam, da te zanimam telesno
- Pa zanimaš me, kako me ne zanimaš
- Ali tvoj table tablet te zanima više od mene

Pjero je čutao i tresao se, uhvatila ga je drhtavica. Brada mu je odarala u telefoni zubi su mu cvokotali.
- Šta je to? Kakavje to zvuk?
- Ništa, tresem se, ne mogu da ne razmišljam...

- I treba da misliš, kaže Marijela, i treba, i ja sam razmišljala, shvatila neke stvari...
- Sada stvarno moram u WC.
- Nećeš da me saslušaš
- Hoću, ali ne mogu da izdržim, moram u WC
- Baš sad, kad je važno, u ovoj situaciji?
- Baš zbog toga.
- Ne verujem ti. Nikad ti nisam verovala.
- Ali stvarno moram. Slušaj, usraću se.
- Useri se.

Spustila je slušalicu.

Pjero je utršao u WC. Spustio dasku, seo. Rukama se uhvatio za glavu. Onda je telefon zazvonio ponovo.

- Da
- Ja sam, kazala je Marijela. Zašto tako odzvanja?
- U WC-u sam.
- Ah da.

Oboje su ćutali.

- Htela sam... htela sam da ti kažem... Prvo sam htela da ti kažem da mi je žao što si bio sam ove noći, što ti se nisam javila...
- Ja sam bio ljubomorna, mislio sam da neću biti, mislio samd a ću izdržati. Kao što smo jedno drugom rekli, da smo slobodni. Ali ja nisam uspeo, ja sam pao. Kad se neko treći umeša, padneš.
- Mislila sam da ti je svejedno. Mislila sam da jedva čekaš da nađemnekoga.

Pjero je bio zapanjen.

- Kako? Pa ja sam poludeo.
- Ma nemoj?
- Hteo sam samo da dodješ, samo da dodješ, da budeš tu. Samo sam to hteo.
- To su reči. Ne dodiruješ me, šta drugo da mislim sve je navika. Maziš svoj tablet, igraš igrice. I kad mislim da me varaš,. da se dopisuješ sa nekim, pogledam šta radiš. a ono je još gore, samo igraš igrice.
- Nije navika. To je... Nije važno šta je to. Mislio sam da si zauzeta, zato te nisam dodirivao, bila si napeta.
- I ti si bio napet.

Pjero je razmišljao. tačno je da je bio napet. Zbog posla. Radili su vikendima. Dedlajn. Kako je sve to glupo.

- Mislim da je to zbog posla. Sve mi to sad izgleda glupo. Šta će mi ta plata, novac? Hoću da dodješ.
- Šta god da je bilo, sad ne mogu da dodjem, možda kasnije, ali sada ne mogu.
- Zašto? Platiću ti taksi.
- Ne mogu sada.
-Gde se nalziš uopšte?

Marijela je ćutala.

-Zar je to takva tajna? Samo dodješ.
- Ne mogu. Nešto se promenilo, sešam se nas ali nešto me promenilo.

Nešto se promenilo.

MC