* ~ BAJKA O PAPIRU ~ * ~

„ Kao i svaka bajka i ova nastade u nekom cudnom
vremenu i pod cudnim okolnostima. Jedne tople
aprilske noći nosen zvezdanim vetrom; doleteo je
list papira noseci sa sobom uspomene svojih snova,
zapletenih u kosu od zlatnog zita.

Ugledavsi ga, olovka je zadrhtala od tople jeze koja
je ispunila sobu. Gledajuci je netremice, papir
dozvoli olovci da ispise svoje najskrivenije snove
koje nikada neće odsanjati u besanim noćima
cekajuci da jutro donese mirise procvalih behara.

Na lepe reci se smeskao a ponekada i ljutio kada bi
olovka pisala tuzne price, dok su joj suze kvasile
njegove uspomene na neka davna vremena.

Papir je primetio da ga olovka na neki poseban
način voli i odlucio je, da joj pokloni nebo u kome
će samo ona znati da uziva. Olovka je dobila
zvezdano nebo satkano od plavih treptavih zvezdica
i raspevanih andjela. Videci lepote tog plavetnila
osetila je potrebu da svakim danom sve vise i vise
piše , ali i da gresi. Zato je gumica sve cesce
brisala, ne osvrcuci se na to što olovka i papir
uzivaju jedno pored drugog, sto su sretni samo zato
što se na cudan način vole i neizmerno uzivaju u svom,
jedinstvenom svetu.

Papir je osecao svu lepotu tih reci i sav bol
koji je surova gumica nanosila svojim brisanjem.
...

Za razliku od ostalih bajki, ova ima tuzan kraj.

Tako su hteli OLUJNI VETROVI, koji odnesose sobom,
jedne noći list papira u skriveni svet tisine.
Daleko od svih svetova, u kom još sijaju neugasle
plave zvezdice i gde će ga miris opojnog cveca,
uvesti u san...koji će sniti zauvek.”



***

p.s. A Olovka?!...Olovka i dalje piše srcem :))