Primenjeni zanat
damijan
(primenjeni matematicar)
18. maj 2015. u 20.08
Ja sam lopov,znaš!
To nikad još ne reko'.
Kradem :kifle gulas...
bebi sapun,mleko..
I maznjavam o,da
još nemalo stosta
Da ,najviše volim onda
Kad ništa ne kosta.
Da napisem citanku
Bila bi to saga
Evo,često
posecujem
banku;
Mada vise volim da udjem odstraga..
I zlatare volim
S prstenjem ko tuc
Eto,nocu svratim
Al,zaboravim kljuc.
..I stalno me jure predstavnici reda;
Ponajvise oni u maskirnoj boji
No niko još ne doseti se da zgleda
U prodavca magle,pred stanicom sto stoji!
U trenutke dremke
Jednom ,i od sebe se skrih.
Nabubrile reke..
Pa ..Reko'.Da ukradem ..
. I ,stih?
damijan
(primenjeni matematicar)
18. maj 2015. u 20.18
Nemoj
Nemoj otici do sela!
Nećeš videti,gusto..
Nacrtana djacka cela.
Na proplanku ovcice ,gde zvekecu,usto..
Znojnih ustiju ogladnela vrela.
...Vetar dok krstari
kroz mramorje pusto.
crncuga
19. maj 2015. u 03.24
Prva pesma bi mogla biti dobra za deciju zbirku pezije. Uz male dorade duzine stiha, ili kako to ovde ljubazno savetuju određeni poznavaoci - metrika je u pitanju..
I odmah da se razumemo - dečija poezija je majstorstvo, da ne bude zabune.
Možda je malo prebrutalna za klince iz moje generacije, ali danas - svet je drugaciji.
damijan
(primenjeni matematicar)
20. maj 2015. u 17.53
Ne mrstim se Crni,samo sam ozbiljan!
Kad smo već kod d.poezije;Jednom sam Dobrici Ericu gurao reno 4,da upali...
