Diskusije - Forumi

+1 / -0 +1

Kad prodju tuneli

MC_
(Bihilist)

20. februar 2015. u 08.10

Kad prodju tuneli
(po narudžbini S. Stojanov)

Kad prodju tuneli,
prvo što
budemo ugledali biće
sive, kamene litice
stopljene
s oblačnim nebom.

Kad prodju tuneli,
teturaćemo se,
nenaviknuti na svetlo,
penjaćemo
se kozijim stazama
što mirišu
na pelin.

Dodirivati rukama
kamen,
gušiti se
na vetru,
sklanjati se od kiše
i paziti na zmije.
Ali bićemo živi,
kad prodju tuneli.

Tu među vrhovima,
začudiće
nas ukus vazduha,
i disaćemo
punih pluća kao u Jugoslaviji
pre svih onih ratova,
dok smo još bili ljudi.
Kad prodju tuneli.

Onda će se ukazati more
i kroz rupe u oblacima
sunce će paliti talase.
Tu ćemo stati, bez reči,
bez vere da smo opet živi.
I pustičemo da nas trese,
i pustićemo da se kroz nas
isplače
sav onaj užas,
ono pogaženo vreme.

Tako če biti,
kad prodju tuneli.

MC

+0 / -0 0

MalaLina

20. februar 2015. u 08.39

Meni se svidja kako si uradio.

+0 / -0 0

MC_
(Bihilist)

20. februar 2015. u 10.56

Kad prodju tuneli

okreneš
se,
pogledaš na sat

tu su
drugi oko tebe
i svi se žure

i sva ta
lica, pognuta od umora,
pitah i nešto i oni se nasmeše

osmeh boli
kao hiljadu igala.
sve je ovde „fake”

kao vojnici,
pripremaju se da sidju,
skoro da čuješ kako zuje,
u njima je stroj

napolju je mrak,
ne primiećuješ
da su tuneli prošli,

tešiš se:
takve su zime na Severu.

MC

+0 / -0 0

Konj_na_belom_princu
(Miriomorfoskopticar)

20. februar 2015. u 13.41

Nekako znaš..
kad dođe trenutak.
Predosetiš.
Čudno je kako kad na svet dolaziš
plačeš i otimaš se..
a kad odlaziš..
koliko god da si protiv
neminovnost te tera da se pomiriš sa tim.
Umreti je zapravo jako lako.
Traje trenutak ili dva...
ali i traje koliko i ceo život.
Prvo ti se odviju one najskrivenije
duboko duboko zakopane slike kad si bio dete..
Posle polako dodaješ boje na svog personalnog
Dorijana Greja...
Na kraju, dok si još pod utiskom celokupunog života
utoneš u mrak..
Teskoban i sve-prožimajući mrak
težak poput olova.. pod kojim nema ustajanja.
Potom buvaš uvučen u vakum.
Osetiš kako te nešto usisava i vodi
poput bijice.. van tvoje volje
prepušten si sudbini.. prepušten matici.
Potom ti se pojavljuju poznata lica..
Naizgled nasumice.. ali sa nekakvim pažljivim odabirom
Lica tvojih bližnjih.. ljudi kojima si mogao dati
i koji su dali tebi.. i bude ti žao.. i bude ti jasno..
Na kraju svega, kad si se oči priviknu na mrak
dok te još uvek uhode lica i shvatiš da mrak nije konačan
i da na njegovom kraju postoji nekakvo tanano svetlo...
Svetlo na kraju tunela...
Još samo treba čekati da prođu tuneli.
Još samo par lica.. još samo to.
Još samo.

;)

+0 / -0 0

SnezanaStojanov

20. februar 2015. u 21.21

Kad prođemo prvi tunel,
dodirnucu ti mali prst.

Kad prođemo drugi tunel,
drzacuti nezno ruku.

Kad prođemo treci tunel,
sapnucuti neku tajnu.

Kad prođemo četvrti tunel,
ukrascu ti sramni poljubac.

Kad prođemo peti tunel,
lupicu ti samar.

Kad prođemo sesti tunel,
dacu ti ruku pomirenja.

Kad prođemo sedmi tunel,
gledaćemo u buducnost.

Kad prođemo osmi tunel,
planiracemo svadbe i krstenja.

Kad prođemo deveti tunel,
predacemo sve deci.

Kad prođemo deseti tunel,
Molicemo Boga za po još neki tunel.

Kad prodju svi tuneli, draga moja, biće volja tvoja.

hvala.

+0 / -1 -1

SnezanaStojanov

20. februar 2015. u 21.33

Hm, ne secam se da sam dala zrno Konju ali i konj mora se po neki put upregnuti da se brze ore zemlja. Propusticu ovog puta, ali drug put smatracu kradjom. Ja i Sudija se dobro poznajemo Konjicu dragi, prema tome pazi da budes od koristi.

Hvala.

Diskusije : Književnost

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo