Krajputaš
MC_
(Bihilist)
01. oktobar 2014. u 08.45
Krajputaš
Selo sad je pusto,
niko tu ne živi,
u planini,
magli,
oblaci su sivi,
poljima još praznim
duša tvoja luta,
dok kameni spomen
stražari
kraj puta.
Ti si kao ratnik
na braniku
svoga sirotinjskog doma
i naroda svoga
poginuo davno,
ko besmisleni patnik
izdan i od kralja,
izdan i od boga,
u dvadesetprvoj
mrtav vraćen majki.
Tvoje oči plaču,
ali suza nema
da pokvase stenu.
Tako mlad si umro
i nikada nisi
ni dotako ženu,
potomaka nemaš
ni sopstvenog roda
selo ti je prazno,
istekla je voda.
U tom nemom bolu,
u samoći šume
mislim o narodu
što o sebi brigu
voditi ne ume,
kada ološ vlada.
Gde je onda?
Gde je bože
ta sanjana pravda?
MC
MC_
(Bihilist)
01. oktobar 2014. u 08.52
Bokeljska
Bio sam, šjora Mare,
umore
sam
bio.
Željan slasti slane
mladosti mirisa,
sam bio.
Ali more,
ali more
šjora, šjora moja,
Mare moja
nije more
kao prije.
Od Dobrote,
sve do Risna,
od večeri, do pet zora
mandrači su sasvim prazni
i ribara više nema,
u ribu se i ne ide,
kafići su pored mora.
Palaci su tužni, sami
kupili ih neki stranci,
na pjacama suncobrani,
u portunu narkomani,
a u Grblju su nekretnine
ni prasaka zrelih nema
ni crvenih pomidora
nema Mare našeg mora.
Stijene čiste
i obala svjetlom blista
mušulje ne mogah naći,
tek ljušture
mrtvog puža,
nije bilo morske trave.
Voda mi je
na smrt,
na smrt mi je
mirisala voda
moja Mare.
mrtve žene, živa moda
mrtvia lica,
iz kafića
kapučino ili pica.
Pogled'o sam onda
nebo,
nad Orjenom i Lovčenom,
nebo mi se sažalilo,
poslalo mi
tmurne ptice,
oblake iz nedodjice,
poslalo mi crnu buru,
zaklonilo naša brda
i preklilo sve kulise.
Kad je nema,
da je nema,
kad je lažna,
da nestane.
kad je prazna
da ugasne,
naša Boka, samo slika.
I uša sam tad u more,
valjali se crni vali,
padala je sitna kiša,
plakalo je nebo
sa mnom.
MC
sanak
01. oktobar 2014. u 14.02
Mesavina deskriptivnog i angazovanog obično ide na stetu jednog od ta dva oblika poezije. Meni, lično, angazovana poezija nije previse bliska.
Dobre teme. Dobra osnovna zamisao.
