Obraz
Bacen u sneg radi silnog ponosa I mrznje, šta je on znao ko je majka. Ta kucka nije se setila ni da ga nodiji koliko sebe nahranila gneva. Možda bolje tako, no da je siso njen otrov. Bio je nosen u njen paklen trbuh punih svadja I klevete sve dok ga nije israla. Njegov prvi krik slobode nije htela ni da cuje, ali znala da izjavi tazbini, „Evo vam vase govno!”
Gordost ju je pomogo da se otarasi lakoce obaveza oko sirocica koji je nemo gledo. Krivila I osuđivala dete radi svoji slepih nenodastaka, savrsena maceha od rođenja. Tazbina je ukoravala da je dete nevino, dok je ona skupljala buducu platu njegove vrednosti. Ajd sto siroce nije znalo za odbranu, ali da mu jednu bednu pesmu odpevala I tako pokrila zle usi svoje. No, cutljivo I tajno pljuvala njegovu ne moc I nevinost da se slučajno ne zarazi. Tako ostrim, lednim, zimskih noćiI dana plela svoj voljen plan kako da nanese njegov kraj.
Nije uspela u svemu. Sneg ga je uzeo u svoj hladan zagrljaj dok su milostive suze prave Majke ronule u raj.