NICE DAY...INDEED!!!

Padala kisa malo a dan sparan ubi boze. odoh do Kineza ( koji je u stvari Korejanac , rekose mi deca) da kupim cigare pa nastavih svoju vecernju setnju. okolnim ulicama koje su sada bas lepe jer se konacno sve rascvetalo i ozivelo posle duge, duge ali lepe zime ( ja volim svako godisnje doba ).
Elem setam ja trotoarom samo sa jedne strane ulice jer sa druge ga nema. Ispred mene covek nizi od mene, po hodu zakljucih u momemntu da je „poremecen”. Ne znam kako da ga nazovem a da budem politicki korektna, pa ću u udaljnjem tekstu da ga oslovljavam sa „luda”, onako iz miloste.
Koracam ja i posto imam veci raskorak stigoh ga ubrzo. Vidim ja on skrece pogled sa strane, registrovao me je. Ubrzavam da ga zaobidjem, normalno zar ne? Kako ja ubrzavam tako i on i sve me pogleda onako sa strane. Meni neprijatno, ubrzavam korak da ga sto pre zaobidjem , kad ne ;lezi vraze. On [poce još brze da koraca, skoro pa potrckuje.
Krenuh i ja brze ali me blam da potrcim. Zasmejah se onako odjednom u sebi kada se slika mene i njega stvori u mom mozgu. Nre da meni luda da ga zaobidjem iako je sitniji i nizi od mene. On koraca u npovim tamnim patikama , neprikladno velikim za njegovu nogu. meni sve smesno iako znam da niej lepo smejati se umno poremecenim osobama. Zasmeja me ova igra , nadigravanje dve lude. Skoro se zacenih os meha pa stadoh i pusth ga da on pici i dalje.
Idem ja polako za njim, bas ono polako. Blam me da predjem na ulicu a strah me da potrcim jako i da ga zaobidjem, ko velim , ko zna kakav je . Možda je agresivan pa će me odlamiti onako rukom, ko u crtanom filmu.
Nadjoh se u cudu šta da radim a smejem se i smejem u sebi a smeh mi se cepa sa usana. Ako nas neko gleda sad u ovom momentu kroz prozor sigurno će pomisliti da smo oboje „ludi” . A možda i jesmo.
Pomislih , kako bi svet bio lre[psi da je vise ovakvih „igara”.
Kako će tek biti ako nabavim kera. Dok mi je crni macak bio ziv i zdrav, setao je sa mnom bez povoca pa su ses vi okretali za mnom, a ja ga cekala dok ne zapisa svaku kucu i svaki auto. One skuplje je zapisavao spreda pa kad se upali hladnjak i motor mogu msiliti kako vozacu zamirise. Zabavljao me je kao i sad ova „luda”.
I ko zna dokle bi se tako nas dvoje ganjali da se ne odveza pertla onih velikih patika. Stade „luda' da zaveze pa se skloni sa trotoara. Nastavih ja, prodjoh pored njega jedbva se suzdržavajuci da ne prasnem u smeh. Cuti gusko govorim ja sebi, ako me neko primeti da mus e smejem prijavice me za maltretiranje dusevno poremcenih osoba. Gleda on mene sa onim pepeljarama na nosu od dole.
Prodjoh ga pa ubrzah korak u strahu da ne zaveze brzo onu pertlu pa da nastavi ovo preganjanje.
Ubrzo naletih na sporednu ulicu pa skrenuh desno. Zasmejah se glasno. Prođe neka baba sa nekakvim tromim kerom dugackih usiju sto lici na velikog jazavicara.
Lep dan, zar ne? ( Nice day, isn't it?)
Lep dan, svakako. ( Nice day, indeed )
Odgovorih ja smeskajuci se. Kad pomru ovi penzioneri niko se vise neće javlajti na ulicama ovog velikog grada. Mladi su uvek u zurbi i sa slusalicama u usima tako da su iskljuceni iz ovog sveta.
Sva sreća i dok ima ”ludih„ sa kojima mogu da se preganjam po ovim pustim ulicama

Nice day , realy nice!!!!”